Шмалкалдски рат
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Шмалкалдски рат вођен је од 1546. до 1547. године између немачких протестантских кнезова удружених у Шмалкалдском савезу и немачког цара Карла V.
Шмалкалдски рат | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Свето римско царство, Шпанска империја, Саксонија, Краљевина Угарска, Краљевина Бохемија | Шмалкалдски савез | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Карло V | Јохан Фредерик I, изборни кнез Саксоније |
Шмалкалдски савез
уредиШмалкалдски савез основан је 1531. године ради одбране протестантизма и остварења самоуправе. Савезу су припадали протестантски градови, тако да је постао озбиљна сметња политици цара Карла. Ангажован у борбама против Француске и Турске, цар све до 1544. године није могао ништа предузети против савеза. Пошто је закључио мир са Француском (1544. године) и придобио протестантског војводу, касније изборног кнеза Морица Саксонског, кнеза Ханса фон Кистрина и друге, почео је с припремама за ликвидацију Савеза и учвршћивање своје власти. Пошто су вође Савеза, саксонски изборни кнез Јохан Фридрих и Филип I Хесенски 1546. године одбили да учествују на Тридентском концилу, цар их је проглнао. То је био повод за Шмалкалдски рат.
Рат
уредиУ јесен исте године нашле су се на Дунаву две противничке војске, свака приближне јачине око 40.000 пешака и 2-6000 коњаника; царском војском командовао је шпански војсковођа Алба, а савезничком Јохан Фридрих и Филип. Ратна дејства састојала су се у поседању логора, заузимању положаја, обостраном артиљеријском дејству, многобројним чаркама и освајању небрањених градова. Временске прилике биле су неповољне; обе војске трпеле су због незадовољства у редовима најамника који нису примали редовне новчане принадлежности. Све то је наводило на обострано избегавање судара. Но, кад је цар из Италије и Холандије добио потребну помоћ, укључујући и артиљерију, Алба је преузео иницијативу. На вест да је Мориц упао у Саксонију, вође савеза су у новембру 1546. године код Донауверта распустили своје трупе, што је Алба искористио и покорио све протестантске градове сем Магдебурга и Бремена.
Крај рата
уредиШмалкалдски савез распао се 1547. године, а после царске победе код Милберга, борбе између Морица и цара (1552) и преласка Албрехта Браденбуршког на страну цара, закључен је верски Аугсбуршки мир. Најзад, Пасауским уговором од 2. августа 1555. године протестантима је привремено призната верска слобода, због које је Шмалкалдски рат и вођен.
Извори
уреди- Војна енциклопедија, том 9 (573)