1,1,1-Трихлоро-2,2,2-трифлуороетан

1,1,1-Трихлоро-2,2,2-трифлуороетан
Називи
	IUPAC назив 1,1,1-Trihloro-2,2,2-trifluoroetan
	Други називи ЦФЦ-113а; Фреон 113а; Арцтон 63; Фреон-ФТ; 1,1,1-Трихлоро-2,2,2-трифлуороетан; 1,1,1-Трихлоротрифлуороетан; 1,1,1-Трифлуоро-2,2,2-трихлороетан; 1,1,1-Трифлуоротрихлороетан; ЦФ3ЦЦл3; ФЦ 113; ФЦ133а; Агенс за прецизно чишћење; ТФ; Т-WД602; Трихлоротрифлуоротхан; ФЦ 113а; 2,2,2-Трихлоро-1,1,1-трифлуоро-етхан
Идентификација
CAS број	354-58-5 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	9258;
ECHA InfoCard	100.005.968
EC број	206-564-6
PubChem C ID	9635;
	SMILES FC(F)(F)C(Cl)(Cl)Cl; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C2Cl3F3
Моларна маса	187,376 g/mol
Густина	1,579 g/mL
Тачка топљења	13—14 °C (55—57 °F; 286—287 K)
Тачка кључања	46 °C (115 °F; 319 K)
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Трихлоротрифлуороетан, такође познат као 1,1,1-Трихлоро-2,2,2-трифлуороетан или ЦФЦ-113а је хлорофлуороугљеник (CFC). Његова формула је Cl₃C-CF₃.

Утицај на животну средину

Озоне деплетион

Овај метеријал је једна од четири вештачке хемикалије које су недавно откривене у атмосфери у оквиру истраживачке студије на универзитету Источне Англије. ЦФЦ-113а је једини познати ЦФЦ чија заступљеност у атмосфери још увек расте. Сматра се да се ЦФЦ-113а несметано акумулирао од 1960-тих. Извор овог материја није познат, мада се сумња да се илегално производи Кини. Између 2010 и 2012, емисије овог гаса су порасле за 45 процената.^[5]^[6]

Види још

1,1,2-Трихлоро-1,2,2-трифлуороетан

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ „1,1,1-Trichlorotrifluoroethane”. chemblink.com. Приступљено 10. 3. 2014.
^ „Material Safety Data Sheet : 1,1,1-Trichlorotrifluoroethane”. fishersci.com. Архивирано из оригинала 10. 03. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2014.
^ Laube, Johannes C.; Newland, Mike J.; Hogan, Christopher; Brenninkmeijer, Carl A. M.; Fraser, Paul J.; Martinerie, Patricia; Oram, David E.; Reeves, Claire E.; Röckmann, Thomas; Schwander, Jakob; Witrant, Emmanuel; Sturges, William T. (9. 3. 2014). „Newly detected ozone-depleting substances in the atmosphere”. Nature Geoscience. doi:10.1038/ngeo2109. Приступљено 10. 3. 2014.
^ McGrath, Matt. „Mysterious new man-made gases pose threat to ozone layer”. BBC. Приступљено 10. 3. 2014.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] „1,1,1-Trichlorotrifluoroethane”. chemblink.com. Приступљено 10. 3. 2014.

[4] „Material Safety Data Sheet : 1,1,1-Trichlorotrifluoroethane”. fishersci.com. Архивирано из оригинала 10. 03. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2014.

[5] Laube, Johannes C.; Newland, Mike J.; Hogan, Christopher; Brenninkmeijer, Carl A. M.; Fraser, Paul J.; Martinerie, Patricia; Oram, David E.; Reeves, Claire E.; Röckmann, Thomas; Schwander, Jakob; Witrant, Emmanuel; Sturges, William T. (9. 3. 2014). „Newly detected ozone-depleting substances in the atmosphere”. Nature Geoscience. doi:10.1038/ngeo2109. Приступљено 10. 3. 2014.

[6] McGrath, Matt. „Mysterious new man-made gases pose threat to ozone layer”. BBC. Приступљено 10. 3. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]