Абдул-Хасан Амири (арапски: أبو الحسن محمد ابن يوسف العامري‎‎) је рођен 912. а умро 992., године, био је један од Фарабијевих савременика.

Живот и дела

уреди

Абул-Хасан Амири је исламски филозоф из тог периода чији је највећи број списа до данас очуван. Библиографи преносе да је Амири написао око 25 наслова, од којих је шест доступно и данас. Иако нам се Амиријева дела налазе надохват руке, нажалост, ми не поседујемо детаљне информације о његовом животу, као што је случај са многим другим филозофима из овог периода.[1]


Амири је себе сматрао Киндијевим следбеником, што се да закључити не само читањем његових текстова у којима он благонаклоно пише о Киндију и о његовом ученику, односно о свом учитељу Балхију, него и с обзиром на његов посебан приступ научној области којом се бавио. Амири је врло често писао како се филозофска истраживања подударају са теолошким мишљењима и како те две школе, то јест филозофска и теолошка школа, могу међусобно да се употпуњују на путу сазнавања истине.[1]

Извори

уреди
  1. ^ а б Халиловић, Т., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”.

Литература

уреди
  • Халиловић, Т., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 43.