Александар Кековић
Александар Баћко Кековић (Цетиње, 24. фебруар 1939 — Београд, 4. октобар 2018) био је југословенски и српски архитекта, професор и декан на Архитектонском факултету у Београду и Подгорици.
| Александар Кековић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Надимци | Баћко |
| Датум рођења | 24. фебруар 1939 |
| Место рођења | Цетиње, Краљевина Југославија, |
| Датум смрти | 4. октобар 2018 |
| Место смрти | Београд, Србија, |
| Образовање | |
| Образовање | Друга мушка гимназија, Београд; Архитектонски факултет, Београд |
| Породица | |
| Супружник | Драгана Кековић рођ. Крстић |
| Деца | Александра, Угљеша |
| Родитељи | Михаило, Даница |
| Уметнички рад | |
| Најважнија дела | Зграда Енергопројекта,
Зграда Нафтагаса, Нови Сад, Амбасада СФРЈ у Берну, Швајцарска, Хотел Панорама, Златар, Гранд Хотел, Цетиње Осмогодишња школа, Будва Аеродром Ентебе, Уганда Хотел Нил, Египат, |
Рођен је на Цетињу. Гимназију је завршио у Београду 1956. године. Дипломирао је на Архитектонском факултету 1963. године.
Од 1964. ради у Институту за урбанизам и архитектуру Србије и исте године прешао у Енергопројект, као водећи пројектант и руководилац студија. Од 2001. године специјални саветник у Енергопројекту д.о.о. Ењуб.
Током радне каријере обавио је студијска путовања у Египту, Италији, Данској, Финској, Француској, Грчкој и Шпанији.
Рад на факултету у Београду[2]
На Архитектонском факултету је изабран за асистента 1978. године, а затим је по верификацији три значајна рада 1982. године изабран за ванредног професора за предмет Архитектонска организација простора. Године 1985, по одласку проф. Уроша Мартиновића у пензију, Кековић преузима руковођење предметом Опште тезе о архитектури. У звању редовног професора од 1989. године ради на Катедри за архитектонско и урбанистичко пројектовање и руководи Кабинетом за тематска подручја и предаје Теорију архитектонског простора и Композицију. Кековић је био један од оснивача магистеријума уметности и ментора на изради осам магистарских теза.
На месту продекана за стручно уметнички рад и сарадњу Архитектонског факултета са привредом био је у периоду од 1985-87. године, док је декан Архитектонског факултета у Београду био од 1998. до 2000. године. Постављањем на функцију декана, у време сложених ратних година, са тимом продекана усмерава активности на сређивање наставног плана и програма услед великог броја предмета и великим процентом преклапања наставне материје у оквиру катедри и предмета, али који није у потпуности изведен. Сегмент унапређења наставе обухваћен је и унапређењем просторних услова за извођење наставе.
На катедри за пројектовање руководи предметима: „Опште тезе о архитектури”, „Програмом студија” и последипломским програмом „Теорија простора”.
Последње предавање на Факултету одржао је 20. октобра 2016. године поводом јубилеја - 170. година високошколске наставе у области архитектуре у Србији.
Рад на факултету у Подгорици[3]
Године 2002. на позив Владе, Министарства за високошколско образовање и Универзитета Црне Горе, оснива и руководи студијским програмом архитектуре у склопу Гађевинског факултета, истовремено се ангажује око пројектовања и изградње објекта Архитектонскг факултета у Подгорици. Припремио план и програм Архитектонског факултета и 2006. године омогућено је конституисање Архитектонског факултета, као самосталне јединице Универзитета Црне Горе, где је Кековић био ангажован у периоду од 2006 до 2016 као професор. Обављао је функцију декана у оснивању и предавао Теорију архитектуре и Пројектовање.
-
Зграда "Енергопројекта", Нови Београд -
Пословно седиште "Нафтагаса", данас "НИСа", Нови Сад -
Хотел "Панорама", Златар -
Амбасада СФРЈ у Берну, Швајцарска
- Школски центар Лагос, 1967.
- Хотел Панорама, Златар 1967-1968. Србија.
- Урбанистички пројекат централне зоне, Смедерево, 1968/1971. Србија са M. Штерић и Б. Новаковићем пројекат реализован у знатној мери
- Хотел Б категорије Света Петка Дубровник, 1969.
- Пословна зграда грађевинског предузећа Југово, Смедерево, 1969-1971
- Објекат робне куће Инеx, Смедерево, 1969-1972. Србија П: 3500м2
- Аеродром Ентебе 1969-1971. Уганда. У кооперацији са италијанском фиром „Тецне” П:32 000м2
- Хотел Нил у оквиру интернационалног конгресног центра, Кампала 1970-1972. Уганда. Делимично реализован пројекат.ж
- Станови солидарности Југопетрол Карађорђева улица, Смедерево 1972-1975. Србија, са З. Цвијовићем. Реализовано према ауторовом конструктивном систему патента Е1 (армирно бетонски двовисниски монтажни систем префабрикованих елемената)
- Урбанистичко архитектонски пројекат комплекса за 1000 фарми са комуналним центрима, Гарабули, 1972-1976. Либија, конструкције З. Цвијовић са тимом Енергопројекта.
- Земаљска сателитска станица, Прилике код Ивањице, 1973-1974. Србија.
- Архитектонски пројекат стамбено-пословних објеката на Тргу (уз Карађорђеву улицу) Смдерево, 1973-1982. Србија. Са M. Штерић и П. Пашић
- Дом здравља Барајево, Београд, 1974-1975. Србија П:2300м2
- Одмаралиште робних кућа Београд, Златибор, 1974-1975. Србија
- Урбанистичко архитектонски пројекат Карађорђев Дуд, Смедерево 1973-1976. Србија.
- Урбанистичко архитектонски пројекат Блок Б, Смедерево, 1974. Србија
- Спортски центар, Смедерево, 1974-1976. Делимично реализован пројекат.
- Урбанистичко архитектонски пројекат Стабеног комплекса Центар 2 Смедерево, 1975-1981. Србија
- Резиденцијално насеље за стручњаке Уједињених нација Конакри, 1975. Гвинеја. Нереализован пројекат.
- Југословенска амбасада са резиденцијом, Берн, 1975-1976. Швајцарска. Специјална награда салона архитектуре 1977. Објекат предложен за споменик културе првог реда Швајцарске
- Хотел Смедерево, у Смедереву, 1976-1977. Србија
- Осмогодишња школа Стејпан Митров Љубиша, Будва, 1976-1977. Црна Гора Реализација: Видоје Милићевић ДИА. Позивни конкурс, први пласман. 7 000м2.
- Хотел А категорије Гранд са конгресном двораном, Цетиње, 1977-1984. Црна Гора
- Пословна зграда холдинг компаније Енергопројекта Нови Београд, 1977-1982. Србија.
- Главни поштански центар Земун, Београд, 1977. почетак градње 1987. Србија
- Савезни центар за везе, Забран код Обреновца, 1978-1979. Србија
- Хотел Отрант, Улцињ 1979-1985. Црна Гора,
- Дом здравља, Неготин, 1981- 1984. Србија,
- Породична кућа Кековић, Доњи Загарач 1981-1982. Црна Гора, са D. Кековић
- Пословна зграда центра Нафтагас-а са пословно-тржним центром, Нови Сад, 1986-1998. Србија
- Модели затвора у Францукој 1987. Са Р. Џанкићем и Љ. Атанасијевићем, Међународни конкурс V пласман. Нереализован пројекат.
- Турисатички комплекс клуба Медитеране, Пакоштане код Задра, 1988-1989. Хрватска, са пројектним бироом „Арцада” из Београда и „ Арроw” из Париза- Љ. Атанасијевић.
- Идејни архитектонски пројекат храма Светог Спаса, Приштина, 1992. Србија са D. Кековић.
- Спортски центар Сартид, Смедерево, 1994. Србија са M. Несторовићем проширење капацитета и наткривање фудаблског игралишта
- Стамбени објекти у блоку 13, Нови Београд, 1995-1998. Србија са D. Кековић и А Кековић
- Вишенаменски објекат националног парка Ђердап, Доњи Милановац, 1995-1999. Србија П:2400м2
- Стамбено пословни објекат са гарни хотелом ЦИТY, Подгорица, 2001.-2003. Црна Гора са D. Кековић и А. Кековић- Младеновић.
- Измена Генералног урбанистичког плана и Детаљног урбанистичког плана за комплекс намењен Универзитетском центру Црне Горе, Подгорица, 2003-2004. Црна Гора са D. Кековић.
- Зграда Архитектонског факултета, Подгорица, 2004-2004 Црна Гора.
- Стамбени објекат за универзитетске професоре са пословним просторима и хотелом у оквиру коплекса универзитетског центра Подгорица- Унистан, Црна гора, Подгорица, 2004-2008. Црна Гора, са А. Кековић- Младеновић, D. Кековић
- Спортска дворана, Бар, 2006-2009. Црна Гора, са D. Кековић. А. Кековић- Младеновић и Н. Дракић
- Резиденцијана породична Вила Петровић, Подгорица, 2007. , Црна Гора, П:6500м2, Реализација у току.
1. Савез архитеката Србије, САС (члан стручног већа и члан Председништва до 1984. године)
2. Друштво архитеката Београда (члан Председништва и председник стручног већа)
3. Часопис „Архитектура и урбанизам” (члан редакције и савета)
4. Културно просветна заједница (делегат ДАБ у редакцији „Лице града”)
5. Члан оснивачког одбора Салона архитектуре у Музеју примењене уметности 1974.
6. Члан УЛУПУДС-а
7. Члан Савета градитеља Општине Стари град ( 1993 - 1996)
8. Оснивач и члан Председништва Српске академије архитектуре, 1995.
9. Члан већа Велике награде архитектуре Србије
10. Члан Инжињерске академије СРЈ 1999.
11. Члан Инжењерске коморе Србије од 2004. године
12. Члан Инжињерске коморе Црне Горе
13. Члан жирија за републичку и савезну награду листа “Борба”
14. Председник жирија Октобарске награде града Београд
1. Награда „Ин меморијам Рата Богојевић”, дипломски рад 1963/64.
2. Годишња награда „Енергопројекта” 1970.
3. Орден рада са сребрним венцем 1976.
4. Специјална награда Салона архитектуре 1977.
5. Специјална награда Салона архитектуре 1978.
6. Заслужни члан Савеза архитеката Србије 1979.
7. Републичка награда „Борбе” 1983.
8. Велика награда архитектуре 1988.
9. Одабран за укључење у Осмо издање (1997) Интернационалног речника истакнутих заслуга за изузетни допрнос савременом друштву (Тхе интернатионал дирецторy оф дистингуисхед леадерсхип), Конгресна библиотека С.А.D.
10. Златник (Архитектонски факултет Београд) 1998.
11. Тринајестојулска награда 2009.
12. Истакнути стваралац Црне Горе 2011.
13. Златник (Архитектонски факултет Подгорица) 2012.
14. Специјална диплома Академије инжењерских наука Србије 2018.
У својству власника, директора и одговорног пројектанта предузећа за пројектовање и инжењеринг „АРЦАДА” пројектовао и организовао производњу низа објеката првенствено у ламелираном дрвету и то:
1. Вишеспратна управна зграда Електродистрибуције Опатија, 1987.
2. Породичне дрвене монтажне куће (45 објаката) за потребе француске армије, извоз у Француску, Акињи, 1989.
3. Кровна конструкција олимписјког базена хотела Гранд Копаоник, 1990.
4. Више лучних конструкција за тениска игралишта - извоз у Италију,
5. Кровна конструкција основне школе Штрбце, Копаоник, 1991.
6. Медитеране клуб Пакоштане комплетна конструкција 1990.
Извори
уреди- ^ а б в „АЛЕКСАНДАР М КЕКОВИЋ”. www.аинс.рс. Приступљено 2020-07-07.
- ^ „Комеморација: проф. Александар Кековић (1939 – 2018)”. Универзитет у Београду - Архитектонски факултет (на језику: српски). 2018-11-09. Приступљено 2020-07-07.
- ^ Горе, Универзитет Црне. „Универзитет Црне Горе - Архитектонски факултет”. Универзитет Црне Горе - Архитектонски факултет (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-07.
- ^ администратор. „Кековић, Александар | АКАДЕМИЈА АРХИТЕКТУРЕ СРБИЈЕ” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-07.
- ^ а б Кековић, Драгана (2019). Александар Кековић Баћко - архитекта професор : Памћење : ретроспективна изложба : Аула Архитектонског факултета Београд, 19.10 - 3.11. 2019. Београд: Универзитет, Архитектонски факултет : Породица Кековић. стр. 1—5. ИСБН 978-86-7924-229-7.
