Ален (хемија)
Ален је једињење у коме један атом угљеника има двоструке везе са сваким од своја два суседна угљеника.[1][2] Алени се класификују као полиени, заједно са осталим диенима. Основно једињење алена је пропадиен. Једињења са структурама аленског типа и са више од три угљеника се називају кумулени. Алени су много реактивнији од алкена. На пример, њихова реактивност са гасовитим хлором је слична реактивности алкина.
Структура и везивање
уредиГеометрија
уреди
Централни угљеник алена формира две сигма везе и две пи везе. Централни угљеник хе sp-хибридизован, и два терминална угљеника су sp2-хибридизована. Угао између веза формираних између три аленска угљеника је 180°.
Симетрија
уреди
Симетрија и изомеризам алена је дуго фасцинирао органске хемичаре.[3] За алене са четири идентична супституента постоје две осе ротације кроз централни угљеник. Трећа оса ротације пролази кроз C=C=C везе. Постоји и раван симетрије који пролази кроз обе CH2 равни. Ова класа молекула припада D2d tačkovnoj grupi. Usled simetrije, nesupstituisani alen nema dipolni moment.
Literatura
уреди- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
Dodatna literatura
уреди- IUPAC. „allenes”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
- Allene chemistry Kay M. Brummond (Editor) Thematic Series in the Open Access, Beilstein Journal of Organic Chemistry