Алергија на храну
Алергија на храну (аллергиа алиментариа) је штетан одговор имунитета на протеине у храни[1]. Алергија на храну разликује се од мање штетних одговора на храну као што су нетолеранција на храну, фармаколошке реакције и реакције праћене токсинима.
| Алергија на хране | Фармаколошке реакције | Токсини | Нетолеранција |
|---|---|---|---|
| Штетан одговор имуног система на протеине у храни | Кофеински тремори, сирна/винска (тираминска) мигрена, тровање скомброидном (хистаминском) рибом | Тровање бактеријском храном, стафилотоксин | Нетолеранција на лактозу |
Протеини у храни који покрећу алергијски одговор називају се алиментарним алергенима. Процењује се да готово 12 милиона Американаца пати од алергије на храну, а број је у расту. Шест до осам посто деце до треће године има алергију на храну као и скоро четири посто одраслих[2].
Алергију на храну узрокује отприлике 30.000 посета хитној помоћи и 100 до 200 смрти годишње у Сједињеним Државама. Најчешће алергије на храну код одраслих су алергије на шкољке, кикирикија, орашастих плодова, рибе и јаја, а најчешће алергије на храну код деце јесу оне од млека, јаја, кикирикија и орашастих плодова.
Терапија се састоји од имунотерапије (десензитизације) или избегавања тако што алергична особа избегава све облике додира са храном на коју је алергична. Подручја истраживања укључују анти-ИгЕ антитела (омализумаб или Xолаир) и специфичну оралну толеранцијску индукцију (СОТИ) који су показали некакву наду за терапију одређених алергија на храну. Људи с дијагнозираном алергијом на храну могу носити аутоињекторе адреналина као што су ''ЕпиПен'' или ''Тwињецт'', затим разне облике накита с медицинским упозорењем или развити план за хитно деловање у договору са својим лекарем.
Више информација уреди
Референце уреди
- ^ „Аллергy Глоссарy оф Термс”. Револутион Хеалтх. Приступљено 8. 4. 2019.
- ^ „Фоод Аллергy Медиа Q&А” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 12. 2008. г. Приступљено 8. 4. 2019.
