Ампир мода у Војводини

Доба Директоријума доноси нове облике ношње који налазе велики број присталица широм целе Европе па тако допиру и до Војводине. Основне карактеристике женске моде су подигнут струк до испод груди,дугачка и узана хаљина са разним облицима рукава и деколтеа.У мушкој моди,главне одлике су отворен реденгот,хусарске чакшире и чизме веома припијене уз ноге.Ова мода настала је под утицајем неокласицизма који је захтевао враћање на класичне форме и угледање на античку Грчку и Рим.Да би што више личиле на грчке и римске скулптуре,жене су користиле бели пудер.Одбацују се перике,стезници,котарице.У моди је витка силуета и лагани материјали за дугачке тунике.Од оног тренутка када су се појавиле модне гравире утицај моде се ширио брже него до тада. Захваљујући оваквој ситацији крајем XVIII и почетком XIX века ниједна европска земља није задржала своје национално обележје у ношњи.Може се слободно рећи да су се медјусобни утицаји толико испреплитали стварајући јединствену европску моду којој основни тон даје Француска.[1]

Војводина такодје није могла остати изолована у том процесу и почела је да поприма европске модне утицаје. Због своје повезаности са Аустријом, врло брзо је примила утицаје из Беча и Пеште.Овај процес може се пратити по писаним изворима, али је још видљивији у војвођанском сликарству,мање познатих или чак непознатих портретиста, као и сликара XVIII века: Павела Бурковића, Арсе Теодоровића,Констанстина Данила и других. Портрети које су они сликали представљају огледало моде тога времена у Војводини.Око 1803., судећи по портрету Павела Бурковића „Жена младог Стајевића“, у Војводини се носи хаљина са високим струком попут оних које се појављују у ампир моди у Француској,први пут 1799.у доба Директоријума.Разлика је само у четири године.То не значи наравно да је мода ампира у Војводини прихваћена 1803.године из које потиче овај портрет,него можда и коју годину раније.[2]

Женски портрет који се приписује Арси Теодоровићу представља даму у белој ампир хаљини.Година настанка овог портрета није позната,али може се оквирно одредити упоредјивањем бечке па и париске моде из периода 1813-1817.године. Облик деколтеа, ришеви и карнери на рамену и горњем делу ракава,па и начин чешљања откривају да је портрет сликан до 1817.године.Утицај моде из европских центара на наше крајеве,нарочито на Војводину,ширио се веома брзо.Мање вероватно је да је портрет настао после 1817.године.[2]

Развој мушке моде био је сличан женској. “Портрет младог Стајевића“ аутора Павела Бурковића приказује младог човека обученог потпуно у европско одело. Портрет је из 1803.и показује карактеристике које се јављају и у Бечкој моди тог раздобља,а подсећа чак и на костим енкројабла из доба Директоријума.Мода ампира у Војводини ишла је упоредо са модом у Европи.Утицај европске моде на простор Војводине одвијао се на сличан начин као и у развоју уметничких праваца. Један од значајних извора за проучавање бечке моде I аналогије са одевањем у Војводини је магазин “Wиенер Зеитсцхрифт фур Кунст, Литератур,Тхеатер унд Моде” који је објављиван у Бечу у првој половини XIX века.[2]

Референце уреди

  1. ^ Грађански костим у делима војвођанских фотографа(од друге половине 19ог до 30тих година 20.века,Музеј Војводине,Нови Сад
  2. ^ а б в Зора Живадиновић Давидовић "Ампир мода у Војводини"