Ана Марија Краус Караџић
Ана Марија Краус Караџић (Беч 1798. – Беч 1876) је била ћерка аустријског трговца и супруга Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, креатора првог речника српског језика, филолога и сакупљача народних умотворина. Ана је цео живот провела у Бечу, али је уз помоћ свог супруга савладала српски језик. Била је пожртвована супруга и мајка и свом мужу је пружала велику подршку. Ана је упознала Вука у Бечу са којим је имала тринаесторо деце. Није желела да дође у Кнежевину Србију и да живи под утицајем турског царства, па су се привремено преселили у Земун који је био под аустроугарском влашћу. Требало је да се преселе у Београд, али она то није хтела.[1] Живели су у сиромаштву. Ана Марија је подносила немаштину, иако је била из богате куће. Била је велика подршка свом супругу. Умрла је 1876. године у Бечу.[2]
ИзвориУреди
- ^ „Тужна прича жене Вука Стефановића Караџића, сама је сахранила скоро сву децу: Она никако није волела Србију, а њена писма говоре и зашто”. Најжена. 14. 12. 2021. Приступљено 28. 12. 2021.
- ^ Књиженство Тхеорy анд Хисторy оф Wомен'с Wритинг ин Сербиан унтил 1915, 2011, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду, преузето 1.5.2019. са: http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/en/authors/ana-marija-kraus-karadzic