Ana Marija Kraus Karadžić
Ana Marija Kraus Karadžić (Beč 1798. – Beč 1876) je bila ćerka austrijskog trgovca i supruga Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, kreatora prvog rečnika srpskog jezika, filologa i sakupljača narodnih umotvorina. Ana je ceo život provela u Beču, ali je uz pomoć svog supruga savladala srpski jezik. Bila je požrtvovana supruga i majka i svom mužu je pružala veliku podršku. Ana je upoznala Vuka u Beču sa kojim je imala trinaestoro dece. Nije želela da dođe u Kneževinu Srbiju i da živi pod uticajem turskog carstva, pa su se privremeno preselili u Zemun koji je bio pod austrougarskom vlašću. Trebalo je da se presele u Beograd, ali ona to nije htela.[1] Živeli su u siromaštvu. Ana Marija je podnosila nemaštinu, iako je bila iz bogate kuće. Bila je velika podrška svom suprugu. Umrla je 1876. godine u Beču.[2]
IzvoriUredi
- ^ „Tužna priča žene Vuka Stefanovića Karadžića, sama je sahranila skoro svu decu: Ona nikako nije volela Srbiju, a njena pisma govore i zašto”. Najžena. 14. 12. 2021. Приступљено 28. 12. 2021.
- ^ Knjiženstvo Theory and History of Women's Writing in Serbian until 1915, 2011, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, preuzeto 1.5.2019. sa: http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/en/authors/ana-marija-kraus-karadzic