Аналогна фотографија
Аналогна фотографија је метода фотографисања која је претходник дигиталне фотографије. Такође позната као филм фотографија, име је добила по медијуму који се користи за складиштење слике, односно филму. Филм је танка флексибилна трака од (углавном) пластике, а понекад и од других материјала, која је пресвучена фотосензитивном емулзијом. Када се филм изложи светлости, слика је „ухваћена” помоћу осетљивих сребрних честица и остаће на филму док се исти не развије. Сматра се да је аналогна фотографија давно превазиђена због настанка дигиталне фотографије, али то је далеко од истине. Напротив, употреба аналогне фотографије је у порасту у последњих неколико година. [1]Због повећаног интересовања за овај „старински” начин фотографисања дошло је до новонасталих фирми попут „Ломограпхy”[2] и „Филм ис нот деад”[3] које за циљ имају да „одрже аналогну фотографију у животу” производњом и продавањем фотоапарата, фотографске опреме, филма...
Филм уреди
•Први произведени фотографски филмови прављени су од нитро-целулозе. Данашњи филмови се праве од целулозног ацетата или полиестара који чине базу,а она је онда пресвучена минералима који су осетљиви на светлост, тачније - сребрне соли. Карактеристике ових соли могу да утичу на саме карактеристике филма као што су резолуција, осетљивост и контраст филма. Фото осетљива емулзија је положена на филм преко 3 слоја од којих сваки садржи неку од 3 боја (пурпурноцрвену, жуту, или циан)[4]. Медијум који служи за везивање емулзије за филм направљен је од желатина, природног полимера који се добија од животињских костију и коже.
•Полиестар, који се прави од нафте, је у суштини разграђена биљна материја која се налази испод површине земље. Полиестар је у већој примени од целулозног ацетата јер је отпорнији на кидање и мање крт, због чега може да буде тањи и лакши од целулозног ацетата. Такође је издржљивији и отпорнији на пропадање и не одаје мирисе након истека рока за употребу.
•Први (немодификовани) кристали сребрног халогенида су били осетљиви само на плаву боју. Овај проблем је решен када је откривена могућност апсорбовања кристала сребрног халогенида са сензибилизујућим бојама што је омогућило осетљивост кристала на друге боје. Убрзо након овог открића произведен је први ортохроматски филм (филм осетљив на зелену и плаву боју), а за њим и панхроматски (филм који је осетљив на све боје). Панхроматски филм пројектује све боје у различите нијансе сиве боје које одговарају њиховој субјективној светлини. Сличним техникама су направљени и филмови за специјалну употребу који су осетљиви на инфра-црвену светлост.[5]
•Емулзија не траје вечно. После „истека рока” филма боје постају слабије, смањи се осетљивост а зрнатост повећа. Ово се може десити из неколико разлога, од којих су неки изложеност светлошћу, топлота и влага. Један од начина продужавања рока филма јесте замрзавање истог. Разлог за то јесте што замрзавање успорава процес распадања филма. Влага убрзава распад, док га складиштење у сувим околностима успорава. Филм је такође осетљив на ултраљубицасту светлост, икс зраке, гама зрачење и високоенергетске честице.
Категоризација уреди
Принт филм уреди
Развијањем принт филма добијамо такозване „негативе” чије су боје (у случају да се користи цолор филм) изврнуте у њихове респективне комплементарне боје, што значи да ако је на фотографији била шоља црвене боје, на филму, након развијања, ће бити шоља зелене боје. Овај тип филма је предвиђен да се развија на фотографском папиру помоћу повећивача (специјализовани пројектор транспарентности који служи за израду фотографских отисака са филмских негатива). Секундарна инверзија враћа светлост, сенку и боју првобитно стање. Цолор негативе филмови користе наранџасту маску за корекцију боја који побољшава квалитет боја на слици.
Цолор реверсал филм уреди
Развијањем цолор реверсал филма се добија позитивни „транспарент”, такође познат као дијапозитив или слајд филм. За њихово приказивање се користе слајд пројектори или слајд приказивачи, заједно познати као слајдови. Постоје цолор реверсал филмови великих формата [4 x 5 инча(102 x 127 мм)] које углавном користе професионалци за креирање слика високих резолуција коришћене за дигитално скенирање и масовну фотомеханичку репродукцију.
.jpg)
Неки од цолор филмова који су доступни у 2020. години:
- Фујицхроме Велвиа 50[6]
- Фујицхроме Велвиа 100
- Фујицхроме Провиа 100 Ф
- Кодак Ектацрхоме 100
- Кодак Ектар 100 Профессионал
- Кодак Портра 160 Профессионал
- Кодак Порта 400 Профессионал
- Кодацолор Голд 200
- Кодак Цолор Плус 200
- Кодак Висион-3 250 Даyлигхт
- Кодак Висион-3 500 Тунгстен
- Кодак Ултрамаx 400
- Фујицолор C-200[7]
- Фујицолор Супериа 100 Р
- Фујицолор Супериа 200
- Фуји Супериа X-тра 400
- Фуји Супериа Премиум 400
- Фуји Супериа Венус 800
- Фујицолор Индустриал 100
- Фујифилм Про 400 Х
- Цинестилл Даyлигхт 50
- Цинестилл Тунгстен 800
- Хиллвале Суннy 400
- Yасхица Цолор 400
- Yасхица Голден 400
Црно-бели реверсал филм уреди
Црно бели реверсал филм постоји, али је редак. Класични црно бели негатив филмови могу бити обрнуто обрађени чији је продукт црно-бели слајд. Црно-бели транспаренти се такође могу направити штампањем негатива на специјални позитивни филм за штампу.
Неки од црно-белих филмова који су достпуни у 2020. години:
- АДОX ЦХС 100 II
- АДОX ЦМС 20
- АДОX Силвермаx
- АXОР ХР-50
- ФОМА ФОМАПАН 100 Цлассиц
- ФОМА ФОМАПАН 200 Цреативе
- ФОМА ФОМАПАН 400 Ацтион
- ФОМА ФОМАПАН Р 100
- ФОМА РЕТРОПАН 420 софт
- ФујиФилм Неопан Ацрос 100
- Илфорд Пан Ф Плус 50[8]
- Илфорд ФП5 Плус 125
- Илфорд ХПт5 Плус 400
- Илфорд Делта 100
- Илфорд Делта 400
- Илфорд 3200
- Илфорд XП2 Супер
- Илфорд СФX 200
- Кентмере 400
- Кодак Т-МАX 10[9]
- Кодак ТМY-2 400
- Кодак ТРИ-X 400
- ОРWО УН 54
- ОРWО Н 74 плус
Формат филма уреди
Формат филма је технички стандард који дефинише димензије филма коришћеног за аналогну фотографију. Углавном се односи на меру филма и изражен је у милиметрима. С краја 19. века до краја 20. је произведено доста филмова различитих формата од којих су најпознатији, односно највише коришћени[10]:
35 мм филм(135 филм) уреди
Креиран од стране развојног инжињера компаније Леитз, Оскара Барнацка, овај филм је настао 1913. године али није био комерцијално доступан до 1934. године. Сам филм је складиштен у чаури која је компактибилна за све камере које користе овај филм. Постоји неколико варијација 35 мм филма. Долазе у форматима од 24 и 36 експозиција (број слика који је могуће сликати једним филмом). Постоје такозване халф-фраме камере које могу да генеришу до 75 слика од једне ролне филма. Такође постоје панорамске камере које могу произвести много шире слике од уобичајених за овај филм које су димнезија 36 мм × 24 мм.
110 филм уреди
Као и код 135 филма, овај филм је сладиштен у чаури. Уведен од Стране Кодак-а 1972. године, 110 филм је у принципу физички мања верзија Кодак-овог 126 формат филма. Димензије сваког индивидуалног кадра су 13 мм x 17 мм. Чауре 110 филм формата су доступне са три различита броја експозиција: 12, 20 и 24. Највећа предност овог филма је лако намештање и отпакивање филма, без потребе премотавања истог.
120 филм уреди
Направљен 1901. године од компаније Кодак, овај филм, заједно са 220 филмом, спада у категорију филмова средњих формата. Првобитна намена овог филма је било коришћење од стране аматера, али је касније ту улогу преузео 135 филм (35 мм). Данас је 120 филм доступан малтене свима. Већина модерних филмова овог формата су широки 61 мм и намотани су на калем који је првобитно био од дрвета, затим од метала и на крају комплетно направљен од пластике.
220 филм уреди
Уведен 1965. године, ова ролна је исте ширине као и ролна 120 филм-а, само са дупло више могућих експозиција (слика) по ролни. Постоје разне камере које могу сликати различите дужине фрејмова са овим филмом.
| Назив | Пропорције | Димензије (мм) | Број Експозиција
(120) |
Број Експозиција
(220) |
|---|---|---|---|---|
| 6 x 4,5 | 1,35 : 1 | 56 × 41.5 | 15-16 | 30-32 |
| 6 x 6 | 1 : 1 | 56 × 56 | 12-13 | 24-27 |
| 6 x 7 | 1.2 : 1 | 56 × 67 | 10 | 21 |
| 6 x 8 | 1:37 : 1 | 56 x 77 | 9 | 19 |
| 6 x 9 | 1,5 : 1 | 56 x 84 | 8 | 18 |
| 6 x 12 | 2,1 : 1 | 56 x 118 | 6 | 12 |
| 6 x 17 | 3 : 1 | 56 x 168 | 4 | 9 |
| 6 x 24 | 4 : 1 | 56 x 224 | 3 | 6 |
Филмови великих формата уреди
Ово су једно од најстаријих формата филмова који су и дан данас доступни. Када се каже „филмови великих формата” мисли се на филмове димемнзија 4 x 5 инча или веће. Филмови оваквих формата се користе за слике високих резолуција, а то је могуће јер је гранулација много мања због саме величине слике која се добија. Компанија Илфорд је најпознатији произвођач ове врсте филма.[11]
| Типичне димензије | Јединица | Димензије панорамских филмова | Јединица | Димензије ултра-великих филмова | Јединица |
|---|---|---|---|---|---|
| 9 x 12 | цма | 4 x 10 | инча | 10 x 12 | инча |
| 4 x 5 | инча | 5 x 11 | инча | 14 x 17 | инча |
| 5 x 7 | инча | 7 x 17 | инча | 16 x 20 | инча |
| 8 x 10 | инча | 8 x 20 | инча | 18 x 22 | инча |
| 11 x 14 | инча | 12 x 20 | инча | 20 x 24 | инча |
Супер 8 филм уреди
До сад наведени филмови су се користили за статичку фотографију. Супер 8 филм, избачен 1965. године, је формат филма који се користи за снимање филмова, односно слика у покрету. Ово издање је избачено као побољшање у односу на претходне „Доубле” и „Регулар” 8 мм формате. Што се тиче карактеристика самог филма, дужине је 15 метара и налази се у пластичној касети која је отпорна на светлост. Филм ове дужине може произвести до 3600 слика (кадрова) по касети. Током година су касета и филм унапређивани и настао је филм дугачак чак 61 метар које су користиле само специјално дизајниране камере.
Брзина филма уреди
Брзина филма је мера која одређује колико је одређени филм осетљив на свелост. Ова карактеристика се одређује сензитометријом и то по најновијем ИСО систему.[12] Овај систем се користи за опис везе између изложености и излазне светлости на слици. Мање осетљив филм захтева дуже излагање светлости да би се постигли исти резултати као код филмова са већом осетљивошћу. Због овога, мање осетљив филм такође називају „спорим филмом”. Наспрам тога, осетљивији филмови се називају „брзим филмом”. У аналогној фотографији, као и код дигиталне, мања изложеност од пожељне доводи до слике много мањег квалитета. Специфично код аналогне фотографије, тачније филма, што је већа осетљивост то ће већа зрнатост бити.[13]
Развијање филма уреди
За различите врсте филмова постоје различити процеси развијања од којих су најпознатији, а и највише примењивани C-41 и Е-6 процеси. Код развијања цолор негатив филмова се користи C-41, а код развијања слајд филмова се примењује Е-6 процес. Црно-бели филмови се могу развијати на неколико начина, а који се ће се тачно начин применити може да зависи од типа филма, жељеног контраста или структуре зрна. Постоји и мање познат начин развијања познат као Цросс процессинг чији су производ слике високих контраста и некарактеристичних боја.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Wхy пхотограпхерс аре ретурнинг то филм”. гараге.еxт.хп.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Ломограпхy”. www.ломограпхy.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Хоме”. #филмснотдеад (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Пхотограпхиц Филм”. www2.оптицс.роцхестер.еду. Архивирано из оригинала 07. 06. 2020. г. Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Инфраред Филм Пхотограпхy - ИР Филм Хоw То, Типс & Филтерс - Тхе Даркроом”. Тхе Даркроом Пхото Лаб (на језику: енглески). 2018-08-21. Приступљено 2020-05-11.
- ^ „ФУЈИЦХРОМЕ Велвиа 50 | Фујифилм Глобал”. www.фујифилм.цом. Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Цолор Негативе Филмс | Фујифилм Глобал”. www.фујифилм.цом. Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Блацк & Wхите Филм”. www.илфордпхото.цом. Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Буy Кодак Филм Онлине | 35мм, 120 + ларге формат”. Аналогуе Wондерланд (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Гуиде То Филм Форматс - 35мм, 120, Ларге Формат - Параллаx Пхотограпхиц”. Параллаx Пхотограпхиц Цооп (на језику: енглески). 2019-01-25. Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Ларге формат”. Цамерапедиа (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-11.
- ^ „ИСО - Интернатионал Организатион фор Стандардизатион”. ИСО (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-11.
- ^ „И СТИЛЛ СХООТ ФИЛМ - Wхат ис ИСО (Филм Спеед)?”. истиллсхоотфилм.орг. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 2020-05-11.
Литература уреди
- Хирсцх, Роберт (1999). Сеизинг тхе лигхт: а хисторy оф пхотограпхy МцГраw-Хилл.
- Едер, Ј.M (1945)[1932]. Хисторy оф Пхотограпхy, 4тх. едитион [Гесцхицхте дер Пхотограпхие]. Неw Yорк: Довер Публицатионс, Инц.
- Пхотограпхy. А Цритицал Интродуцтион [Папербацк], ед. бy Лиз Wеллс, 3рд едитион, Лондон, Роутледге 2004.
- „Тхе Фоцал Енцyцлопедиа оф Пхотограпхy”, Рицхард Закиа, Леслие Строебел, Фоцал Пресс 1993.
- Тхе Арт оф Пхотограпхy: Ан Аппроацх то Персонал Еxпрессион бy Бруце Барнбаум, Роцкy Ноок 2010.
- Г. Малић, фотографија 19. века : сажета историја, Београд, 2004.