Анка Кризманић

Анка Кризманић рођена као Анка Сивош (Омиље, 10. март 1896 — Загреб, 2. новембар 1987) била је хрватска сликарица и графичарка.

Анка Кризманић
Лични подаци
Датум рођења	(1896-03-10)10. март 1896.
Место рођења	Омиље, Аустроугарска
Датум смрти	2. новембар 1987.(1987-11-02) (91 год.)
Место смрти	Загреб, СФРЈ
Уметнички рад
Поље	сликарство, графика

Живот и каријера

Рођена је као Анка Сивош 1896. године у Омиљу поред Светог Ивана Зелине, као прво дете Јосипа Сивоша и Јелке Грушић. Детињство је провела у Омиљу, на доњем спрату школе, у којој је раније живео Станко Враз.

Након смрти оца, одлази заједно са мајком и сестром у Загреб. Да би стекла право на новчану помоћ, Јелка Сивош пристаје мађарско презиме покојнога мужа заменити девојачким презименом мајке, Анкине баке, Цецилије Кризманић. Од тада се и Анка, рођена Сивош, зове Анка Кризманић.

У Поповом торњу од 1904. до 1907. године ишла је у основну школу. Потом се у Драшковићевој улици школовала у Вишој девојачкој школи од 1907. до 1910. године.

Како се у њеној породиици одувек неговала уметност, стекла је надареност коју је код ње значајно унапредила свесрдна подршка богате тетке, која јој је омогућила рано ликовно образовање, у сликарској школи сликара Томислава Кризмана, на Јелачићевом тргу бр. 4. У овој школи Анка иако је била најмлађи ђак, ревносно је следила савете великог учитеља и темељно изучавала цртачку технику.

Захваљујући Кризмановим саветима и силној упорности, брзо је савладала занатску страну цртачке технике, на коју је касније потпуно самостално изградила свој целокупни ликовни опус (цртачку сигурност и суверено владање графичким техникама).

Са само 14 година њена дела изложена су у Умјетничком павиљону у Загребу, а нешто касније и у . оквиру изложби Сликарске школе Томислава Кризмана. Прва два ненаа цртежа Портрет тетке Анке Жигровић и Рестаурација хотела Фаакерсее, Томислав Кризман је изложио на изложби „Медулић“ у Умјетничком павиљону 1910. године. Уз Кризманову помоћ Анка је добила стипендију краљевске земаљске владе, и у пратњи мајке, која већ тада поболијева, одлази у Дрезден, у коме је као стипендиста завршила Школу за уметнички занат (нем. Кунстгеwербесцхуле) и освојила сребрну медаљу за графику.

Анка је у Дрездену започела циклусе „плесачица“ и „љубавника“, инспирисана прво Аном Павловном, потом 1915. године плесовима Грете Wиесентхал, и 1917. након упознавања и славном балерином Гертруд Леистикоw. У Дресдену се упознала и с низом великих имена уметничког света: Отто Диx, Драго Иблер, Анка Хорват.

Први светски рат утицао је и на њен живот у њемачком Дрездену (без огева и хране, искусила глад и хладноћу). Добивши напокон дозволу за повратак, Анка се с болесном мајком и сестром, у јулу 1917. године враћа у Загреб у коме постаје редовни члан члан Прољетног салона.

Након удаје за планинара Драгутина Паулића, открила је љубав према природи, и под тим утисцима слика бројна дела с мотивима горја, отока и Плитвичких језера.

Једно време бавила се и сликањем портрете, карикатуре и реклама за часопис. Око 1929. године сарађивала је са књижевником Мирославом Феллером, и за њега сликала за рекламни часопис Имаго који је Феллер уређивао.

Након развода добила је стипендију француске владе за усавршавање у Паризу од 1929. до 1930. године146 године. Током усавршавања у Паризу надокнађује оно што је у Дрездену пропустила. Боравак у еуропској престолници уметности омогућио јој је потпуно самостално истраживање, сада већ зреле уметнице.

Након повратка у Загреб осам година радила је као цртач на Медицинском факултету. Након тога је постала професионална сликарица што јој је омогућило више слободе и времена за стварање. У том раздобљу настали су бројни портрети славних уметника, што јој је обезбедило чланство у УЛУХ-у (одмах по завршетку Другог светског рата, 1945).

Ратне године у Другом светском рату провела је у Загребу, посећујући рођаке крај Озља. Од 1943. до 1944. године боравила је у Карловцу са Лудwигом Wенингером. У том раздобљу настали су бројни пејзаћи и портрети славних уметника, што јој је обезбедило чланство у УЛУХ-у (одмах по завршетку Другог светског рата, 1945). Чланство у УЛУХ-у омогућило јој је да редовно злаже на колективним изложбама до почетка 1970-их година.

Од фебруара 1946. до 31. новембра 1951. године поновно је радила као цртач на Медицинском факултету у Институту за биологију, и паралелно Израђује скулптура (главе из папирмашеа) Марионете за властити театар (1946.).

1950 - тих Интензивније се посвећује циклусу фолклорних мотива и плесова након сарадње са Звонимиром Љеваковићем, истакнутим стручњаком за плесни фолклор и дугогодишњим водитељем Лада. Радове плесног фолклора изложила је први пут самостално у Опатији 1951. године. У Загребу је 1953. године одржала две самосталне изложбе: Ретроспективу портрета и Изложбу карактерних студија и карикатура.

У заслужену пензији отишла је 1955. године, и даљи живот потпуно јсе посветила стваралачком раду сликајући све дотле док јој је снаге дозвољавале.

Лета и јесени најчешће је проводи на Мљету, а зиму и у пролећа у магловитом простору и шуми њој вољеног Тушканца, или у његовој околини.

Анка Кризманић је од 1984. године имала озбиљне сметње на психолошком плану. Неуропсихијатар је утврдио: да болује од прогредијентне сенилне деменција с јаче наглашеним психотичним манифестацијама и временском дезоријентацијом, и да није у могућности бринути о себи, својим правима и имовини. Након неколико изложби 1986. године Анка Кризманић је на превару венчана. са 69 година млађим мушкарцем Асмиром Камбером из Санског Моста који је радио у загребачкој радној организацији "Сигурност", а кумови су били Јосип Ковачић и Влатко Ђикић. То вјенчање је иницирао Јосип Ковачић (хрвазски историчар уметности, колекционар и песник). Након венчања Асмир Камбер се усељава у јесен 1986. код Анке Кризманић у Јурјевску 1. Од тог тренутка почиње прави пакао за сликарицу. Закључавана је, спријечавани су посети сликаричиних познаника, нестају слике, уклања се телефон. Јосипу Ковачићу и Зори Аранy почињу приговарати суседи и пријатељи Анке Кризманић – Марија Црнобори, Нарциса Неидхардт, Јелица Сарајлија, Ивица Петрековић. Но закључавања су и даље настављана. У време најжешће критике у јавности за судбину несретне сликарице - она умире. Ковачић је већ раније фалсификовао тестамент, и на тај начин се домогао целокупне ликовне заоставштине Анке Кризманић.

Литература

• Кара З. Љ., Изложбе „Медулића“, Новости, Загреб, IV. 5. XI. 1910., бр. 301, стр. 3.
• Матош А. Г., Поводом изложбе „Медулић“, Сувременик, Загреб, V, 1910., бр. 11. стр. 803-812.
• Милчиновић А., Изложба „Медулића“, Народне новине, Загреб, LXXVI, 6. XII.1910., бр. 280.
• Сyндицус, Умјетнички сепаратизам поводом Медулићеве изложбе, Звоно, 3. XII. 1910., бр. 24, стр. 572.
• Милчиновић А., Умјетничка изложба, Савременик, Загреб, 1911., бр. 7. стр. 75, 141, 687.
• Страјнић Коста, О умјетничком обрту, Народне новине, Загреб, LXXVII, 22. XII.1911. бр. 293-294, стр. 3-4., XVII б
• Умјетничка изложба Кризманова, Народне новине, Загреб, LX , 16. XII. 1911, р. 289. стр. 4.
• L. I., Салон Улрицх, Савременик, Загреб, VII , 1912., бр. 3, стр. 270.
• Кризманс грапхисцхе Аусстеллунг, Аграмер Тагблатт, Загреб, XXVII, 1. IV. 1912, бр. 76, стр . 2-4.
• Милчиновић А., Салон Уллрицх, Сувременик, Загреб VII . 1912, бр. 3. стр . 270
• Митриновић Димитрије „Прометна умјетност“, поводом Четврте југословенске уметничке изложбе, Савременик, Загреб, VII . 1912, бр . 3. ст р. 668 .
• Милчиновић Андрија, Изложба умјетничког обрта, Народне новине, Загреб , LXXVIII, 27. XII. 1912., бр. 299, стр. 1-2.
• Кведер Зофка, Кризманова изложба, Сувременик, Загреб, VIII. 1913 , бр. 2, стр. 106., .
• Крклец Густав, Дојмови из „Прољетнога салана“, Народне новине, Загреб , III, 4. IV. 1916., бр. 75. стр. 3-4.
• Кршњави Исо, Хрватски Прољетни салон, Народне новине, Загреб, 8. IV.1916, бр. 79,
• Нехајев Милутин, Кроатисцхер Кунстфрухллнq, Аграмер Тагблатт, Загреб, XXXI, 15. IV.1916. бр. 104, стр. 2-4.
• Луначек Владимир, Хрватски Прољетни салон, Обзор, Загреб, Л1X, 26. III. 1916 , бр. 85, стр. 2.
• Отворење Прољетног салона, Обзор, Загреб. 26. III. 1916, бр. 85,
• Кршњави Исо, Епилог к јесенској изложби „Прољетног салона“ у Уллрицхову салону, Народне новине, Загреб, 11. XII. 1917. бр. 283, стр. 1- 2.
• К. Ф., Модерна умјетност и Прољетни салон, Народне новине, Загреб, 28. XI. 1917 , бр. 273.
• Шимић Антун Бранко, Прољетни салон, Графика, пластика, предавања, Анка Кризманићева, Вијавица, Загреб, I. 1917-1918, бр. 1, стр. 1-5.
• Крклец, Густав, Белешке са уметничке изложбе на Ријеци, Глас Срба, Хрвата и Словенаца. Загреб, 18. VI. 1918, бр. 120, стр. 2.
• Страјнић, Коста, Студије, Загреб, 1918, стр. 144-145.
• Луначек, Владимир, VII. изложба Прољетног салона, Обзор, Загреб, 31. XII. 1919, бр. 307, стр. 3.
• С-с., Модерне Кунст им кроатисцхен Фрухлинqсо лон. Аграмер Тагблатт, Загреб, 24. XII. 1919, бр. 339, стр. 1-2.
• Луначек Владимир, Из умјетничког свијета, Девета изложба Прољетног салона, Обзор, Загреб, 31. X. 1920, бр. 276,
• П. К., IX. изложба Прољетног салона, Ријеч, Загреб, 27. X. 1920, бр. 219, стр . 2-3.
• Р. L., VII. изложба Прољетног салона, Ријеч Срба, Хрвата и Словенаца, Загреб, II, 1920, бр. 2, стр . 2-3.
• С- с., Зwöлф Аусстеллунг, Аграмер Тагблатт, Загреб, XXIII, 1920, бр. 213, стр. 1- 3.
• Крижанић, Петар, XII. изложба Прољетног салона, Критика, Загреб, II, 1921, св. 11-12, XI-XII, стр. 445-446.
• Нехајев Милутин, Умјетничке изложбе, Прољетни салон, Јутарњи лист, Загреб, 12. X. 1921., стр. 6.
• Б., XVII. изложба Прољетног салона, Вијенац, Загреб, л, 1923, књ. II, стр. 30-32.
• Милчиновић Андрија, XVII. изложба Прољетног салона у Умјетничком павиљону у Загребу, Слободна трибуна, Загреб, III , 9. VI. 1923, бр . 486, стр. 3-4.
• Милчиновић Андрија, XVII. изложба Прољетног салона у Умјетничком павиљону у Загребу, Вијенац, Загреб, II, 1923, бр . 1.
• Нехајев Милутин, Књижевност и умјетност, Изложба Прољетног салона, Јутарњи лист, Загреб, XII, 8. VII. 1923, бр. 4109, стр. 7.
• D. Др. Ф., XIX. Аусстеллунг дес „Прољетни салон“ (Фрухјохрссцлон), Загребер Тагблатт, Загреб, 1924, бр. 126, стр. 5.
• Луначек Владимир, Деветнаеста изложба Прољетног салона, Обзор, Загреб, LXV, 29. V. 1924, бр . 144, стр. 1.
• Б. Р., Изложба Прољетног салона, Нова северна пошта, Суботица, III, 22. I. 1925, бр . 409, стр. 3.
• Деак Фрањо, Аусстеллунг Анка Кризманић-Паулић, Моргенблатт, Загреб, XLII, 1927, бр. 49, стр . 6.
• Феллер Владимир, Колективна изложба госпође Анке Кризманић-Паулић, Вијенац, Загреб, V, 1. III. 1927, бр . 5, стр. 123-124.
• Касанин Милан, Шеста југословенска уметничка изложба, Српски књижевни гласник, Београд, 1927, књ. XXI, стр. 532 .
• Кренедић Казимир, Изложба Анке Кризманић, Новости, Загреб, XXI, 1927, бр. 47, стр. 7.
• Милчиновић Андрија - иличин - Анка Кризманић-Паулић, Ријеч, Загреб, XXIII , 17. II. 1927, бр . 39, стр. 8.
• Милчиновић Андрија, Колективна изложба Анке Кризманић-Паулић, Јутарњи лист, Загреб, XVI, 1927, бр. 5402 , стр. 11.
• Рац Станко, XXV. изложба Прољетног салона, Вијенац, Загреб, VII, 1927, св. 7-8, стр. 194-195.
• Сцхроедер Артур, (Предговор у каталогу изложбе:) Графика Yугославианска, Лwоw, 1927.
• Колективна изложба Анке Кризманић, Вијенац, Загреб, V, 1927, књ. VII, бр. 6.
• Изложба госпође Анке Кризманић Паулићеве, Хрватска просвјета, Загреб, XIV, 25. II. 1927, бр . 3,
• Цртежи Анке Кризманић-Паулић, Новости, Загреб, 16. II. 1927, бр . 27,
• Колективна изложба Анке Кризманић, Вијенац, Загреб, V, 1927, бр. 6.
• Цветишић Вјекослав, Изложба карикатура Анке Кризманић-Паулић, Јутарњи лист, Загреб XVII , 1928, бр . 5745, стр . 8.
• Деак Фрањо, Карикатураусстеллунг Анка Кризманић-Паулић, Моргенблатт, Загреб, XLIII, 1928, бр. 38, стр. 6.
• Феллер Владимир, Изложба карикатура Анке Кризманић-Паулић, Обзор, Загреб, LXIX, 1928, бр. 39. стр. 3.
• Кнолл П., Дас wесендес Карикатур, Еине Фüхрунг дурцх дие Аусстеллунг Анка Кризманић-Паулић, Моргенблатт, 43, 14. II. 1928, бр. 45,
• Милчиновић Андрија, Двије умјетничке изложбе, Слободна трибуна, Загреб, VIII, 1928, бр. 751, стр. 4
• Мише Јероним, Сликарске изложбе, Књижевник, Загреб, 1928, бр. 2, стр. 64-65.
• M., Изложба карикатура Анке Кризманић-Паулић, Ријеч, Загреб, 9. II. 1928, бр. 32,
• Пандаковић А., Изложба карикатура Анке Кризманић-Паулић, Свијет, Загреб, III, 1928, бр. 7, стр. 152.
• Wарниер Раyмонд, Уне артисте цроате: Анка Кризманитцх, L'Еуропео Централе, Прагуе, 2, 10. III. 1928, бр. 23,
• Изложба карикатура Анке Кризманић-Паулић, Новости, Загреб, 8. II. 1928, бр. 36,
• Бабић Љубо, Хрватски сликари од импресионизма до данас, Хрватско коло, Загреб, 1929, књ. X, стр. 188.
• Артистики Цхорwацкие, Кобиета wсполцзесна, Wарсзаwа, III, 3. III. 1929, бр. 9, стр. 9-10.
• Боусqует Цхоуцхетте, Еxпоситианес дес Феммес Пеинтрес ет Сцулптеурс де л'Ецоле Фронццлсо дес Иллустратеурс ду Ливре ет Салон д'Аутомне, Анка Кризманић, Ревуе ду Враи ет ду Беау, Парис, 1930, бр. 145, стр. 8-11.
• M. К., Пола вијека хрватске умјетности, Графика - жене сликари, Новости, Загреб, XXXIII, 1939, бр. 4, стр . 9.
• Ђ. С., Успјела изложба загребачке сликарице, Југославенски лист, Сарајево, 19. V. 1940. бр.117, стр. 9.
• Ковачевић Бранко, Поводом изложбе госпође Анке Кризманић и госпође Софије Омчикус, Хрватски гласник, Сплит, III, 6. IV. 1940, бр. 81, стр. 12.
• X. Y., Сликарица Анка Кризманић на својој колективној изложби у Дубровнику, Хрватски гласник, Сплит, 21. V. 1940, бр. 118, стр. 5.
• Успјех умјетничке изложбе у Госпићу, Личка слога, Госпић, VII, 29. II. 1940, бр. 4, стр. 3.
• Изложба двију сликарица, Вечерас се у Салону Галић отвара заједничка изложба загребачких сликарица Анке Кризманић и Софије Омчикус, Ново доба, Сплит, XXIII, 2. IV. 1940, бр . 77, стр. 7.
• Изложба госпођа Кризманић и Омчикус у Салону Галић, Хрватски гласник, Сплит, III, 3. IV. 1940, бр. 78.
• Изложба госпођа Кризманић и Омчикус, Успјела приредба двију загребачких сликарица код Галића, Ново доба, Сплит, XXIII, 4. IV. 1940, бр . 79, стр . 8.
• Колективна изложба сликарских радова хрватске сликарице госпође Анке Кризманић у Спонзи, Дубрава, Дубровник, 11. V. 1940, стр. 2.
• У Дубровнику је јучер отворена сликарска изложба госпође Анке Кризманић, Хрватски гласник, Сплит, 14. V. 1940, стр. 7.
• Мунк, Зденка, Записи с изложбе Удружења ликовних умјетника Хрватске, Вјесник, Загреб, 1947, 1. Ј.
• Каузларић Златко, Дојмови с треће изложбе Удружења ликовних умјетника Хрватске, Студентски лист, Загреб, IV, 1948, бр. л, стр . 5.
• Р.П., Дојмови с прве покретне изложбе УЛУХ-а, Народни лист, Загреб, 1. VII. 1950.
• Изложба Удружења ликовних умјетника Хрватске, Жена у борби, Загреб, IX, 1951., бр. 2.
• Гамулин Грго, Случајни сусрети, Вјесник, Загреб, 18. XI. 1951.
• Каузларић Златко, Слике и гледаоци, Уз изложбу „Слика, кипова и графике“ у Салону УЛУХ, Студентски лист, Загреб, 1951.
• Изложба УЛУХ-а, Илустрирани вјесник, Загреб, 1. I. 1951,
• Ј. D. ПЕРЦ, АЛЕКСАНДАР, Изложба приморских мотива у Опатији, Књижевне новине, Загреб, 1952, 14.
• Изложбе у покрајини, Једна значајна иницијатива, Вјесник, Загреб, 11. XI. 1952.
• Ликовна изложба за загребачке радне колективе, Народни лист, Загреб, 7. III. 1953.
• Феллер Мирослав, Портрети Анке Кризманић, Сликарица људских лица, Младост пуна обећања живот пун неуспјеха, Вјесник у сриједу, Загреб. 24. VI. 1953.
• Фрковић Татјана, Што нам говори изложба Анке Кризманић? Жена у борби, Загреб. IX. 1953., бр. 7.
• Поповицки Наташа, Човјек у дјелу Анке Кризманић, Народни лист, Загреб, 20. V. 1953.
• Станчиц Миљенко, Изложба А. Кризманић, Вјесник, Загреб. 17. V. 1953.
• Изложба А. Кризманић, Напријед, Загреб, 22. V. 1953.
• Вереш Саша, Једна слика Анке Кризманић, Пред портретом А. Б. Шимића, Умјетност и критика, Београд, II. 1954, бр. 5.
• Изложбе у Загребу, Напријед, Загреб, 22. V. 1953.
• Изложба Анке Кризманић, Архитектура, Загреб. 1953. бр . 2.
• К. M., Фестивал савезног значаја, Не само Загреб и Београд, него и остали наши културни центри дали су Дубровачким љетним играма важне доприносе, Народни лист. Загреб, 17. VIII. 1954.
• К. M., Изложба Анке Кризманић, Вјесник, Загреб, 9. VIII. 1954.
• M., Успјех југославенске графике, Вјесник, Загреб, 15. VI. 1954.
• Изложба загребачке умјетнице, Дубровачке љетне игре, Дубровник, 16. VII. 1954. бр. 3.
• Изложба графике, Арбон, Швицарска, Човјек и простор, Загреб, I. 15. IX. 1954.
• Предговор у каталогу изложбе: „Меистерwерке дер Грапхик унд Зеицхнунг сеит 1.900“, Југослаwиен, Арбон, 1954.
• Гагро Божидар, Сликарство Прољетног салона 1916-1928., Живот умјетности, Загреб, 1966., св. 2. стр. 54.
• Гагро Божидар, Хрватска графика у првој половини XX стољећа, (У каталогу изложбе:) „Југословенска графика 1900-1950“, Београд, Музеј савремене уметности,1978.
• Матић-Панић Радмила, Библиографије и литература о умјетницима, (У каталогу изложбе :) „Јуqословенско графика 1900-1950“.,Београд. Музеј савремене уметности, 1978. стр . 252.
• Малековић Владимир, Каталог изложбе: „Експресионизом хрватско сликорство“, Загреб, Умјетнички павиљон, 1980.
• Вереш Саша, Илирски трг, (Анка Кризманић - драгуљ у сјени), Вјесник, Загреб, 20. IV. 1980.
• Барицевић Марина, Жене - ликовне умјетнице, Жена, Загреб. 1985., бр. 43 (5-6). стр. 67.
• Бурић Владо, Старе добре сликарице, Свијет, Загреб, 29. III. 1985. стр. 30.
• Цветкова Елена, Како жене цртају, Вечерњи лист, Загреб, 28. II. 1985., стр. 9.
• Цветкова Елена, Нови поглед на баштину, Колико вриједе „ликовне даме“, Вечерњи лист, Загреб, 9. и 10. III. 1985, стр. 11.
• Деполо Јосип, Анка Кризманић - нервозни доживљај свијета. ОКО, Загреб, 4. VII. 1985.
• Јакшиц Б., Жене од киста, Пожешки лист, Славонски Брод. 31. X. 1985. стр. 5.
• Кусик Властимир, Цртежи Анке Кризманић, Глас Славоније. Осијек, 15. VIII. 1985.
• Кусин Весна, Жене у хрватском сликарству, Вјесник, Загреб, 20. IV. 1985. стр. 9.
• Мишковић Ђорђе, Изложба Анке Кризманић, Вечерњи лист, Загреб, 12. VI. 1985.
• Пеић Матко, Предговор у каталогу изложбе: „Сјевернохрвотске сликарице рођене у другој половини XIX. стољећа“, Чаковец, Музеј Међимурја, 1985.
• Пеић Матко, Умјетност је једна, Свијет, Загреб, 29. III. 1985, стр. 30-31.
• Реберски Иванка, Стољеће уз палету, Уз изложбу „Сценски мотиви у опусу Анке Кризманић“ у Загребу, Вјесник, Загреб, 29. I. 1985.
• Реберски Иванка, Предговор у ката логу изложбе: „Анка Кризманић, цртежи-литокреде 1913-1944.“, Загреб, Галерија Уллрицх, 1985.
• Унгаро Драга, Нестори културе, Рука више не слуша, Вјесник (Седам дана), 19. VII. 1985,
• Витез Драгица, Сценски мотиви Анке Кризманић, Међимурје, Чаковец, 15. III. 1985.
• Цртежи Анке Кризманић, Вјесник, Загреб, 12. VI. 1985.
• Мајстор литокреде, Вјесник, Загреб, 19. VI. 1985, стр. 9.
• Плес и сцена, Вјесник, Загреб, 20. III. 1985.
• Домић Љиљана, Наше акције, Траже се слике Анке Кризманић, Вјесник, Загреб, Панорама суботом, 14. VI. 1986.
• Домић Љиљана, Наше акције, Слике нађене, гдје су карикатуре? Вјесник, Панорама суботом, Загреб, 5. VII. 1986. стр. 8.
• Домић Љиљана, Анка Кризманић, Вјесник, Вјесников петак, 27. VI. 1986.
• Дошен Алида, Естате цултурале фиумана: це н'е пер тутти, Ла воце дел'пополо, Ријека, 25. VI. 1986.
• Гамбар Мишчевић Вера, Предговор у каталогу изложбе: „Плесно-сценски мотиви у опусу сликарице Анке Кризманић“, Ријека, Центар за културу, 1986.
• Лековић Кораљка, Арривано а пассо ди данза и дисегни ди Анка Кризманић, Ла воце дел'пополо, Ријека, 2. VII. 1986.
• Мароевић Тонко, Коло живота, „Фолклорни мотиви Анке Крлзрнонић“, Етнографски музеј у Загребу, Данас, Загреб, 1. IV. 1986., бр . 215, стр. 42.
• Мифка-Профозић Нађа, Нови изложбени простор, Прва у низу изложаба - Цртежи Анке Кризманић, Нови лист, Ријека , 8. VI. 1986.
• M. Р., Етнографски музеј у Загребу „Фолклорн и мотиви Анке Кризманић, Вјесник, Загреб, 7. III. 1986., (III. издање), стр . 14.
• Радауш Рибарић Јелка, Предговор у каталогу изложбе: „Фолклорн и мотив и у опусу сликарице Анке Кризмцнић“, Загреб, Етнографски музеј, 1986.
• Сп. Н., Седам десетљећа рада (Анка Кризманић у Етнографском музеју), Вечерњи лист, 7. III. 1986., стр. 20.
• Покопана сликарица и графичарка Анка Кризманић, Вечерњи лист, Загреб, 7. студенога 1987.,
• Гамулин Грго, Анка Кризманић у: „Хрватско сликарство XX. стољећа“, Свезак први, Загреб, Напријед, 19, стр. 263-270.
• Јендрић D., Умрла сликарица и графичарка Анка Кризманић Опус као загонетка, Вечерњи лист, Загреб, 7. студенога 1987.
• Мијовић Весна и Миодраг Ђурић, Манипулација с немоћном сликарицом, Арена, 4. студенога 1987., стр. 46-47.
• Кусин Весна, Ин мемориам Анки Кризманић, Сликарица интимизма, Вјесник, Панорама суботом, Загреб, 4. студенога 1987.
• Миљуш Душан, Вјенчање у деведесетој, Загонетка око недавно умрле сликарице Анке Кризманић, Вечерњи лист, Загреб, 7. студенога 1987.
• Мијовић Весна и Миодраг Ђурић, Заплет послије смрти, Арена, 11. студенога 1987., стр. 22-23.
• Кусин Весна, Коме пљуска због Анке Кризманић, Вјесник, Загреб, 14. студенога 1987.
• Мијовић Весна и Миодраг Ђурић, Слике поклоњене граду, Арена, 18. студенога 1987., стр. 50-51.
• Матејчић Радмила, Анка Кризманић - непознати цртежи и акварели, Предговор у каталогу изложбе, Загреб, Атеље „Либуша“, 1987.
• Матејчић Радмила, Непозната Анка Кризманић, Уз цртеже и аквареле у Атељеу – „Либуша“ у Загребу, Вечерњи лист, 1987. 7. студенога
• Миљуш Душан, Случај Анке Кризманић, За кога ради вријеме, Вечерњи лист, 28., 29., 30. студенога и 1. просинца 1987., Загреб
• Јендрић D., Ин мемориам Анка Кризманић ОКО Загреб, 17. просинца 1987.
• Пинтар Невио, Фазлић Јасим, Букша Жељко,Ловци на старице (2), Стан за живот и гроб, Арена, 1. травња 1989., стр. 28-29.
• Реберски Иванка, Прилог валоризацији сликарства Анке Кризманић, Живот умјетности, Загреб, св. 45-46. 1989., стр. 71-79.
• Реберски Иванка, Анка Кризманић, Институт за повијест умјетности, Загреб, 1993.