Анксиолитик (антипанични или антианксиозни агенс.[1]) је лек који се користи за лечење анксиозности, и сродних психолошких и физичких симптома. Анксиолитици су се показали корисним у лечењу анксиозних поремећаја[2][3]

Бета блокатори као што су пропранолол и окспренолол, мада нису анксиолитици, се могу користити за сузбијање соматских симптома анксиозности.[4]

Типови анксиолитика уреди

Бензодиазепини уреди

Бензодиазепини се прописују за краткотрајно олакшавање тешке и онеспособљавајуће анксиозности. Бензодиазепини се користе за лечење великог броја обољења и симптома и обично су приви избор лека за краткотрајну ЦНС седацију. Дуготрајна употреба обухвата лечење тешке анксиозности. Постоји ризик бензодиазепинског повлачења и повратка синдрома након континуиране употребе дуже од две недеље. Толеранција и зависност се могу јавити код пацијената на таквим третманима.[5] Постоји такође додатни проблем акумулације метаболита лека и нуспојава.[6]

ССРИ уреди

Селективни инхибитори преузимања серотонина, или серотонин-специфични инхибитори преузимања[7], (ССРИ) су класа једињење која се типично користи као антидепресанти у лечењу депресије, анксиозних поремећаја, и неких поремећаја личности. ССРИ лекови су примарно класификован као антидепресанти и типично су више дозе неопходне да били ефективни у лечењу анксиозних поремећаја.

Азапирони уреди

Азапирони су класа агонист 5-HT рецептора. Они не производе седацију и зависност попут бензодиазепина, и изазивају знатно мање когнитивно погоршање.[8]

Референце уреди

  1. ^ Антианxиетy агент ат Дорланд'с Медицал Дицтионарy”. 
  2. ^ Берриос, ГЕ (1999). „Анxиетy Дисордерс: а цонцептуал хисторy”. Ј Аффецт Дисорд. 56 (2–3): 83—94. ПМИД 10701465. дои:10.1016/С0165-0327(99)00036-1. 
  3. ^ Кесслер РЦ, Цхиу WТ, Демлер О, Мерикангас КР, Wалтерс ЕЕ (2005). „Преваленце, северитy, анд цоморбидитy оф 12-монтх ДСМ-IV дисордерс ин тхе Натионал Цоморбидитy Сурвеy Реплицатион”. Арцх. Ген. Псyцхиатрy. 62 (6): 617—27. ПМЦ 2847357 . ПМИД 15939839. дои:10.1001/арцхпсyц.62.6.617. 
  4. ^ „Анxиетy Дисордерс”. 
  5. ^ Gelder, M, Mayou, R. and Geddes, J. 2005. Psychiatry. 3rd ed. New York: Oxford. стр. 236.
  6. ^ Ладер M, Тyлее А, Доногхуе Ј (2009). „Wитхдраwинг бензодиазепинес ин примарy царе”. ЦНС Другс. 23 (1): 19—34. ПМИД 19062773. дои:10.2165/0023210-200923010-00002. 
  7. ^ Барлоw, Давид; Х. Дуранд; V. Марк (2009). „Цхаптер 7: Моод Дисордерс анд Суициде”. Абнормал Псyцхологy: Ан Интегративе Аппроацх (Фифтх изд.). Белмонт, ЦА: Wадсwортх Ценгаге Леарнинг. стр. 239. ИСБН 978-0-495-09556-9. ОЦЛЦ 192055408. 
  8. ^ Дан Ј. Стеин; Ериц Холландер; Барбара Оласов Ротхбаум, ур. (14. 08. 2009). Теxтбоок оф Анxиетy Дисордерс (сецонд изд.). Америцан Псyцхиатриц Публисхинг, Инц. стр. 194. ИСБН 9781585622542. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).