Антинеутрон
Антинеутрон је античестица неутрона са симболом н.[1][2][3] Он се разликује од неутрона само по томе што нека од његових својстава имају једнаку величину али супротан знак.[4] Он има исту масу као и неутрон, и нема нето електрични набој, али има супротан барионски број (+1 за неутрон, -1 за антинеутрон). То је зато што је антинеутрон сачињен од антикваркова, док су неутрони састављени од кваркова. Антинеутрон се састоји од једног горњег антикварка и два доња антикварка.
![]() Кваркна структура антинеутрона. | |
Класификација | Антибарион |
---|---|
Композиција | 1 горњи антикварк, 2 доњи антиqуаркс |
Статистике | Фермионски |
Интеракције | Јака, слаба, гравитациона, електромагнетна |
Статус | Откривен |
Симбол | н |
Античестица | Неутрон |
Откривен | Брус Корк (1956) |
Маса | 560(81) МеВ/ц2 939,565 |
Наелектрисање | 0 |
Магнетни момент | +1,91µН |
Спин | 1⁄2 |
Изоспин | 1⁄2 |
Пошто је антинеутрон електрично неутралан, он се не може лако посматрати директно. Уместо тога, посматрају се производи његове анихилације обичном материјом. Теоретски, слободни антинеутрон треба да се распадне у антипротон,[5] позитрон и неутрино у процесу аналогном бета распадању слободних неутрона. Постоје теоријски предлози осцилација неутрон-антинеутрона, процеса који подразумева кршење очувања барионског броја.[6][7][8]
Антинеутрон је откривен у судару протона-антипротона у Беватрону[9] (Ларенс Беркли националној лабораторији) заслугом Бруса Корка 1956. године, годину дана након што је антипротон откривен.[10][11]
Магнетни момент
уредиМагнетни момент антинеутрона је супротан магнетном моменту неутрона.[12] Он је µН за антинеутрон, док је +1,91 за неутрон (релативно на правац −1,91 µНспина). Овде је µН нуклеарни магнетон.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Тхе Нобел Призе ин Пхyсицс 1959”.
- ^ „Антиматтер Атомс Траппед фор Фирст Тиме—"А Биг Деал"”. 19. 11. 2010.
- ^ Wеинберг, Стеве (1995-06-30). Тхе qуантум тхеорy оф фиелдс, Волуме 1 : Фоундатионс . стр. 14. ИСБН 0-521-55001-7.
- ^ Ланцастер, Том; Блунделл, Степхен Ј.; Блунделл, Степхен (април 2014). Qуантум Фиелд Тхеорy фор тхе Гифтед Аматеур (на језику: енглески). ОУП Оxфорд. стр. 61. ИСБН 9780199699339.
- ^ Дирац, Паул (1930). „А Тхеорy оф Елецтронс анд Протонс”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy А. 126 (801): 360—365. Бибцоде:1930РСПСА.126..360Д. дои:10.1098/рспа.1930.0013 .
- ^ Р. Н. Мохапатра (2009). „Неутрон-Анти-Неутрон Осциллатион: Тхеорy анд Пхеноменологy”. Јоурнал оф Пхyсицс Г. 36 (10): 104006. Бибцоде:2009ЈПхГ...36ј4006М. арXив:0902.0834 . дои:10.1088/0954-3899/36/10/104006.
- ^ C. Гиунти; M. Лаведер (19. 8. 2010). „Неутрон Осциллатионс”. Неутрино Унбоунд. Иституто Назионале ди Фисица Нуцлеаре. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2010.
- ^ Y. А. Камyсхков (16. 1. 2002). „Неутрон → Антинеутрон Осциллатионс” (ПДФ). ННН 2002 Wорксхоп он "Ларге Детецторс фор Протон Децаy, Суперновае анд Атмоспхериц Неутринос анд Лоw Енергy Неутринос фром Хигх Интенситy Беамс" ат ЦЕРН. Приступљено 19. 8. 2010.
- ^ „Тхе Хисторy оф Антиматтер - Фром 1928 то 1995”. ЦЕРН. Архивирано из оригинала 2008-06-01. г. Приступљено 2008-05-24.(Тхе цитед паге ис нотед ас "3 оф 5". Тхе хеадинг он тхе цитед паге ис "1954: поwер тоолс".)
- ^ „Тхе Хисторy оф Антиматтер - Фром 1928 то 1995”. ЦЕРН. Архивирано из оригинала 2008-06-01. г. Приступљено 2008-05-24.(Тхе цитед паге ис нотед ас "3 оф 5". Тхе хеадинг он тхе цитед паге ис "1954: поwер тоолс".)
- ^ Цорк, Бруце; Ламбертсон, Глен Р.; Пицциони, Оресте; Wензел, Wиллиам А. (15. 11. 1956). „Антинеутронс Продуцед фром Антипротонс ин Цхарге-Еxцханге Цоллисионс”. Пхyсицал Ревиеw. 104 (4): 1193—1197. Бибцоде:1956ПхРв..104.1193Ц. С2ЦИД 123156830. дои:10.1103/ПхyсРев.104.1193.
- ^ Лорензон, Wолфганг (6. 4. 2007). „Пхyсицс 390: Хомеwорк сет #7 Солутионс” (ПДФ). Модерн Пхyсицс, Пхyсицс 390, Wинтер 2007. Приступљено 22. 12. 2009.
Литература
уреди- Феyнман, Р. П. (1987). „Тхе реасон фор антипартицлес”. Ур.: Р. П. Феyнман; С. Wеинберг. Тхе 1986 Дирац мемориал лецтурес . Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-34000-4.
- Wеинберг, С. (1995). Тхе Qуантум Тхеорy оф Фиелдс, Волуме 1: Фоундатионс . Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-55001-7.
- Г. Фрасер (18. 5. 2000). Антиматтер: Тхе Ултимате Миррор. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-65252-0.
- Сцхмидт, Г.Р.; Геррисх, Х.П.; Мартин, Ј.Ј.; Смитх, Г.А.; Меyер, К.Ј. „Антиматтер Продуцтион фор Неар-терм Пропулсион Апплицатионс” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 6. 3. 2007. г.
- Леwис, Р. А.; Смитх, Г. А.; Хоwе, С. D. (1997). „Антипротон портабле трапс анд медицал апплицатионс” (ПДФ). Хyперфине Интерацтионс. 109 (1–4): 155. Бибцоде:1997ХyИнт.109..155Л. дои:10.1023/А:1012653416870. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 8. 2011. г.
- Гибнеy, Е. (2018). „Пхyсицистс план антиматтер'с фирст оутинг – ин а ван”. Натуре. 554 (7693): 412—413. Бибцоде:2018Натур.554..412Г. ПМИД 29469122. дои:10.1038/д41586-018-02221-9.
- Блаум, К.; Раизен, M. Г.; Qуинт, W. (2014). „Ан еxпериментал тест оф тхе wеак еqуиваленце принципле фор антихyдроген ат тхе футуре ФЛАИР фацилитy”. Интернатионал Јоурнал оф Модерн Пхyсицс: Цонференце Сериес. 30: 1460264. Бибцоде:2014ИЈМПС..3060264Б. дои:10.1142/С2010194514602646. хдл:11858/00-001М-0000-001А-152Д-1 .
- Антипов, Y. M.; et al. (1974). „Обсерватион оф антихелиум3 (ин Руссиан)”. Yадернаyа Физика. 12: 311.
- Арсенесцу, Р.; et al. (2003). „Антихелиум-3 продуцтион ин леад–леад цоллисионс ат 158 А ГеВ/ц”. Неw Јоурнал оф Пхyсицс. 5 (1): 1. Бибцоде:2003ЊПх....5....1А. дои:10.1088/1367-2630/5/1/301 .
- Агакисхиев, Х.; et al. (2011). „Обсерватион оф тхе антиматтер хелиум-4 нуцлеус”. Натуре. 473 (7347): 353—356. Бибцоде:2011Натур.473..353С. ПМИД 21516103. арXив:1103.3312 . дои:10.1038/натуре10079.
- АЛПХА Цоллаборатион (2011). „Цонфинемент оф антихyдроген фор 1,000 сецондс”. Натуре Пхyсицс. 7 (7): 558—564. Бибцоде:2011НатПх...7..558А. арXив:1104.4982 . дои:10.1038/нпхyс2025.
- Амоле, C.; et al. (2012). „Resonant quantum transitions in trapped antihydrogen atoms” (PDF). Nature. 483 (7390): 439—443. Bibcode:2012Natur.483..439A. PMID 22398451. doi:10.1038/nature10942. hdl:11568/757495.
- Madsen, N. (2010). „Cold antihydrogen: a new frontier in fundamental physics”. Philosophical Transactions of the Royal Society A. 368 (1924): 3671—82. Bibcode:2010RSPTA.368.3671M. PMID 20603376. doi:10.1098/rsta.2010.0026 .
- „Ten things you might not know about antimatter”. symmetry magazine. Архивирано из оригинала 8. 11. 2018. г. Приступљено 2018-11-08.
- „Smidgen of Antimatter Surrounds Earth”. 11. 8. 2011. Архивирано из оригинала 26. 9. 2011. г.
- Agakishiev, H.; et al. (СТАР Цоллаборатион) (2011). „Обсерватион оф тхе антиматтер хелиум-4 нуцлеус”. Натуре. 473 (7347). Бибцоде:2011Натур.473..353С. ПМИД 21516103. С2ЦИД 118484566. арXив:1103.3312 . дои:10.1038/натуре10079.
- Цанетти, L.; et al. (2012). „Matter and Antimatter in the Universe”. New J. Phys. 14 (9). Bibcode:2012NJPh...14i5012C. S2CID 119233888. arXiv:1204.4186 . doi:10.1088/1367-2630/14/9/095012.
- Tenenbaum, David (28. 12. 2012). „One step closer: UW-Madison scientists help explain scarcity of antimatter”. University of Wisconsin–Madison News. Архивирано из оригинала 28. 12. 2012. г.
- Tsan, Ung Chan (2013). „Mass, Matter, Materialization, Mattergenesis and Conservation of Charge”. International Journal of Modern Physics E. 22 (5). Bibcode:2013IJMPE..2250027T. doi:10.1142/S0218301313500274. „Matter conservation means conservation of baryonic number A and leptonic number L, A and L being algebraic numbers. Positive A and L are associated to matter particles, negative A and L are associated to antimatter particles. All known interactions do conserve matter.”
- Tsan, U. C. (2012). „Negative Numbers And Antimatter Particles”. International Journal of Modern Physics E. 21 (1). Bibcode:2012IJMPE..2150005T. doi:10.1142/S021830131250005X. „Antimatter particles are characterized by negative baryonic number A or/and negative leptonic number L. Materialization and annihilation obey conservation of A and L (associated to all known interactions).”
- Dirac, Paul A. M. (1965). Physics Nobel Lectures (PDF). 12. Amsterdam-London-New York: Elsevier. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 10. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2019.
- „Antimatter”. Science Fiction Encyclopedia. Архивирано из оригинала 28. 7. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2019.
- McCaffery, Larry (јул 1991). „An Interview with Jack Williamson”. Science Fiction Studies. 18 (54). Архивирано из оригинала 12. 9. 2006. г.
- Pearson, K. (1891). „Ether Squirts”. American Journal of Mathematics. 13 (4). JSTOR 2369570. doi:10.2307/2369570.
- Kragh, H. (2002). Quantum Generations: A History of Physics in the Twentieth Century. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09552-3.
- Schuster, A. (1898). „Potential Matter – A Holiday Dream”. Nature. 58 (1503). Bibcode:1898Natur..58..367S. S2CID 4046342. doi:10.1038/058367a0 . Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступљено 31. 8. 2020.
- Harrison, E. R. (2000-03-16). Cosmology: The Science of the Universe (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66148-5. Архивирано из оригинала 10. 10. 2021. г. Приступљено 31. 8. 2020.
- Dirac, P. A. M. (1928). „The Quantum Theory of the Electron”. Proceedings of the Royal Society A. 117 (778). Bibcode:1928RSPSA.117..610D. JSTOR 94981. doi:10.1098/rspa.1928.0023 .
- Kaku, M.; Thompson, J. T. (1997). Beyond Einstein: The Cosmic Quest for the Theory of the Universe. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-286196-2.
- Stewart, P. J. (2010). „Charles Janet: Unrecognized genius of the periodic system”. Foundations of Chemistry. 12 (1). S2CID 171000209. doi:10.1007/s10698-008-9062-5.
- Canetti, L.; Drewes, M.; Shaposhnikov, M. (2012). „Matter and antimatter in the universe”. New Journal of Physics. 14 (9). Bibcode:2012NJPh...14i5012C. S2CID 119233888. arXiv:1204.4186 . doi:10.1088/1367-2630/14/9/095012.
Spoljašnje veze
уреди- LBL Particle Data Group: summary tables
- -аутхор= -
- Elementary particles: includes information about antineutron discovery (archived link)
- "Is Antineutron the Same as Neutron?" explains how the antineutron differs from the regular neutron despite having the same, that is zero, charge.
- Антипартицле (пхyсицс) на сајту Енциклопедија Британика