Антиперспирант
Антиперспиранти су подврста дезодоранса који спречавају знојење и непријатне мирисе. Они морају да се наносе испод пазуха са удаљености од 15 цм да би имали највише ефекта и да не би остављали беле трагове (које они могу оставити ако се наносе преко одеће, јер у себи садрже талк). Данас, најчешће се могу наћи антиперспиранти који делују до 24 сата, али постоје и врсте које пружају и дужу заштиту.
Историја уреди
Формулу која се данас налази у многим антиперспирантима је патентирао Џулс Монтинир, 28. јануара 1941. године.[1] Његова формула је решила проблем алуминијум хлодрида која је могао да се нађе у дотадашњим производина, а који може је иритира кожу.[2] Та формула се први пут нашла у Stopette deo спреју, који је Time магазин прогласио "најпродаванијим дезодорансом раних 50-тих година".[3]
Први аеросол дезодоранс је био Gilletteov Right Guard (чију је лиценцу Gillette касније продао Хенкелу),[4] који се појавио 60-тих година. Аеросоли су популарни због тога што су могли да се наносе без директног контакта са пределом испод пазуха. До краја 60-тих година, преко пола свих антиперспираната су били у овој форми. Међутим, данас су антиперспиранти у форми стика популарнији.
Референце уреди
- ^ УС 2230084, Јулес Монтениер, "Астрингент препаратион"
- ^ V. Абрео. „Тхе Дангерс оф Алуминум Тоxицитy”. Приступљено 5. 5. 2009.
- ^ „Цорпоратионс: Сцалпинг тхе Цомпетитион”. Тиме магазине. 12. 7. 1963. Архивирано из оригинала 25. 11. 2010. г. Приступљено 20. 05. 2010.
- ^ „Хенкел субсидиарy буyс Гиллетте Ригхт Гуард”. НеwРатинг. 12. 2. 2006.