Википедија

Апалуса

Апалуса је америчка раса коња [1]најбоље позната по свом шареном обрасцу длаке. У раси постоји широк спектар типова тела који потичу од утицаја више раса коња током његове историје. Патерн боје длаке сваког коња генетски је резултат неколико преклапајућих образаца шара на једној од неколико препознатљивих основних боја длаке. Патерн боја апалуса је од интереса за оне који проучавају генетику боје длаке копитара, јер су она и неколико других физичких карактеристика повезане са мутацијом леопардовог комплекса (ЛП). Апалуси су склони развоју рекурентног увеитиса копитара и конгениталном стационарном ноћном слепилу; потоње је повезано са леопардовим комплексом.

Апалуса
Тамно смеђи коњ са белим и смеђим мрљама трчи у пољу
Коњ апалуса
Земља пореклаСједињене Државе
Својства
Препознатљиве одликеВећина представника има шарене тачкасте обрасце длаке, пругасте копите, мрљасту кожу и беле беоњаче видљиве око шаренице када је око у нормалном положају.
Стандарди расе

Уметничка дела праисторијских коња са леопардовим пегама постоје на праисторијским пећинским сликама у Европи. Слике припитомљених коња с леопардовим обрасцима пега појавиле су се у уметничким делима од древне Грчке и кинеске династије Хан све до раног модерног периода. У Северној Америци, Нез Персе народ данашњег пацифичког северозапада Сједињених Држава развили су оригиналну америчку расу. Досељеници су те шарене коње називали „палус коњима”, вероватно по реци Палус, која је текла кроз срце земље Нез Перса. Постепено, име је еволуирало у „апалуса”.

Карактеристике расе уреди

 
Ишараност на кожи посебно је видљива око очију и њушке. Беоњача ока апалуса је бела.

Апалуса је најбоље позната по свом особеном, сложеним мрљама налик на леопардове, која су преферентне код ове расе. Прошараност се јавља у неколико преклапајућих образаца на једној од неколико препознатљивих основних боја длаке. Постоје три особене, „језгрене” карактеристике: ишарана длака, пругаста копита и очи са белим беоњачама.[2]

Прошараност на кожи обично је присутна око њушке, очију, ануса и гениталија.[3] Пругаста копита су уобичајено својство, које је прилично уочљиво код апалуса, мада није јединствено за пасмину.[4] Беоњача је део ока који окружује дужицу; иако су сви коњи имају беле беоњаче оне нису лако уочљиве при нормалном положају очију. То својство се чешће виђа код апалуса него код других раса.[4] Пошто се понекад јединка ождреби са мало или нимало видљивог обрасца пегавости, АпХЦ дозвољава „регуларну” регистрацију коња са прошараном кожом плус бар једном од других главних карактеристика. Коњи са два АпХЦ родитеља, али без „препознатљивх карактеристика апалуса” региструју се као „некарактеристични”, што је ограничени посебни регистрациони статус.[2]

Код апалуса постоји широк спектар типова тела, делом и због тога што је леопарски комплексно прошарана боја длаке примарни идентификациони фактор, а такође и зато што је неколико различитих раса коња утицало на њихов развој. Распон тежине варира од 450 до 570 кг, а висина од 142 до 163 цм.[5] Међутим, АпХЦ не обухвата узгој понија или вучних коња.[2]

Здравствени проблеми уреди

Наследно слепило уреди

Апалуси имају осам пута већи ризик од развоја рекурентног увеитиса копитара (ЕРУ) од свих осталих раса заједно. До 25 процената свих коња оболелих од ове болести могу бити Апалуси. Увеитис код коња има много узрока, укључујући трауму ока, болест и бактеријске, паразитске и вирусне инфекције, али ЕРУ карактеришу понављајуће епизоде увеитиса, а не појединачни инцидент. Ако се не лечи, ЕРУ може довести до слепила, које се јавља чешће код апалуса него код других раса.[6] Осамдесет процената свих случајева увеитиса налази се код апалуса са физичким карактеристикама као што су: мркосива или светло обојена кожа, мало пигмента око капака и ретка длака на гриви и репу.[7]] Истраживачи су можда идентификовали генску регију која садржи алел који ову пасму чини подложнијом болести.[8]

Апалуси који су хомозиготни за ген леопардовог комплекса (ЛП) такође су изложени ризику од урођене стационарне ноћне слепоће (ЦСНБ).[9] Овај облик ноћне слепоће је био повезан са леопардовим комплексом од 1970-их,[10] а 2007. године је утврђена „значајна повезаност” између ЛП и ЦСНБ.[9][11] ЦСНБ је поремећај који узрокује да погођена животиња нема ноћни вид, мада је дневни вид нормалан. То је наследни поремећај који је присутан од рођења и не напредује током времена.[12] Студије из 2008. и 2010. године показују да су ЦСНБ и леопардови комплексни обрасци повезани са ТРПМ1.[13][14]

Правила лекова уреди

У 2007. години АпХЦ је имплементирао нова правила о лековима којима је код апалуса дозвољено присуство лекова фуросемида, познатијег под трговачким именом Ласик, и ацетазоламида. Фуросемид се користи да се спречи крварење из носа код коња када су изложени напорном раду, тако да немају епизоде крварења током трка, и широко се користи у коњским тркама. Ацетазоламид („Ацет”) се користи за лечење коња са генетском болести хиперкалемичком периодичном парализом (HYPP) и спречава падавичарске нападе код оболелих животиња.[а] Ацет је дозвољен само за коње који имају позитиван тест на HYPP и који имају HYPP статус записан на њиховим регистрационим документима.[15] АпХЦ препоручује да се апалуси који потичу из извесних крвних линија америчког квартног коња тестирају за HYPP, а власници имају опцију да резултате HYPP испитивања наведу у регистрационим документима.[16] Ждребад АQХА-регистрованих пастува и кобила рођена на или након 1. јануара 2007. године, који носе HYPP, морају да буду тестирана за HYPP и да се на регистрационим документима означи њихов HYPP статус.[2]

Оба лека су контроверзна, делом јер се сматра да маскирају друге лекове и да су диуретици који могу да отежају откривање присуства других лекова у коњском систему.[17] С једне стране, постоје захтеви да Коњичка федерација Сједињених Држава (УСЕФ), која спонзорира такмичења мноштва различитих раса коња,[18] и Међународна федерација за коњички спорт (ФЕИ), која управља међународним и олимпијским коњичким такмичењима, забране употребу фуросемида.[19] С друге стране контроверзе, неколико главних регистара коња који санкционишу сопствена такмичења, укључујући Америчко удружењwе за квартне коње,[20] Америчко удружење обојених коња,[21] и амерички узгајивачи Паломино коња,[22] дозвољавају да се ацетазоламид и фуросемид користе у року од 24 сата од приказивања под одређеним околностима.

Напомене уреди

  1. ^ Ацетазоламид не треба мешати са ацепромазином („Аце”), седативом, који је незаконит у свим облицима такмичења.

Референце уреди

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 59. ИСБН 86-331-2075-5. 
  2. ^ а б в г „2012 Аппалооса Хорсе Цлуб Хандбоок” (ПДФ). Аппалооса Хорсе Цлуб. Архивирано из оригинала 22. 4. 2011. г. Приступљено 2. 4. 2011. 
  3. ^ „2012 Аппалооса Хорсе Цлуб Хандбоок”. Аппалооса Хорсе Цлуб. стр. Руле 128. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 03. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2012. 
  4. ^ а б „Гуиде то Идентифyинг ан Аппалооса”. Аппалооса Хорсе Цлуб. Архивирано из оригинала 11. 12. 2010. г. Приступљено 10. 12. 2010. 
  5. ^ „Цхарацтеристицс оф тхе Аппалооса”. Америцан Аппалооса Ассоциатион Wорлдwиде. Архивирано из оригинала 25. 10. 2010. г. Приступљено 13. 11. 2010. 
  6. ^ Сандмеyер, Лyнне (28. 7. 2008). „Еqуине Рецуррент Увеитис (ЕРУ)”. Тхе Аппалооса Пројецт. Архивирано из оригинала 26. 04. 2009. г. Приступљено 21. 3. 2010. 
  7. ^ Ловинг, Нанцy (19. 4. 2008). „Увеитис: Медицал анд Сургицал Треатмент” . Тхе Хорсе. Приступљено 21. 3. 2010. 
  8. ^ „Абстрацтс: 36тх Аннуал Меетинг оф тхе Америцан Цоллеге оф Ветеринарy Опхтхалмологистс, Насхвилле, ТН, УСА, Оцтобер 12–15, 2005”. Ветеринарy Опхтхалмологy. 8 (6): 437—450. новембар 2005. дои:10.1111/ј.1463-5224.2005.00442.x. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г. „Басед он тхесе дата, wе цонцлуде тхат а сусцептибилитy аллеле фор ЕРУ ин Аппалоосас еxистс ин тхе МХЦ регион.” 
  9. ^ а б Арцхер, Схеила. „Нигхт Блинднесс ин тхе Аппалооса (ЦСНБ)”. Тхе Аппалооса Пројецт. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. Приступљено 12. 12. 2010. 
  10. ^ Wитзел, C.А.; Јоyце, Ј.Р.; Смитх, Е.L. (1977). „Елецтроретинограпхy оф цонгенитал нигхт блинднесс ин ан Аппалооса филлy”. Јоурнал оф Еqуине Медицине анд Сургерy (1): 226—229. 
  11. ^ Сандмеyер, Лyнне С.; Бреауx, Царрие Б; Арцхер, Схеила; Грахн, Бруце Х. (новембар 2007). „Цлиницал анд елецтроретинограпхиц цхарацтеристицс оф цонгенитал статионарy нигхт блинднесс ин тхе Аппалооса анд тхе ассоциатион wитх тхе леопард цомплеx”. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Ветеринарy Опхтхалмологy. Блацкwелл Сциенце. 10 (6): 368—375. ПМИД 17970998. дои:10.1111/ј.1463-5224.2007.00572.x. 
  12. ^ „Ресеарцхерс Пинпоинт Линк Бетwеен Аппалооса Цолоринг анд Нигхт Блинднесс” . Тхе Хорсе. 21. 11. 2007. Приступљено 7. 2. 2009. 
  13. ^ Беллоне, Р.; Арцхер, С.; Wаде, C. M.; Цука-Лаwсон, C.; Хаасе, Б.; Лееб, Т.; Форсyтх, Г.; Сандмеyер, L.; Грахн, Б. (децембар 2010). „Ассоциатион аналyсис оф цандидате СНПс ин ТРПМ1 wитх леопард цомплеx споттинг (ЛП) анд цонгенитал статионарy нигхт блинднесс (ЦСНБ) ин хорсес”. Анимал Генетицс. 41 (Супплемент с2): 207. дои:10.1111/ј.1365-2052.2010.02119.x. 
  14. ^ Оке, Стацеy (31. 8. 2008). „Схеддинг Лигхт он Нигхт Блинднесс ин Аппалоосас”. Тхе Хорсе. Архивирано из оригинала  06. 03. 2012. г. Приступљено 7. 2. 2009. 
  15. ^ „2012 Аппалооса Хорсе Цлуб Хандбоок”. Аппалооса Хорсе Цлуб. 2012. стр. Руле 40Ц, ноте. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 03. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2012. 
  16. ^ Нелсон, Схонда (2008). „Хyперкалемиц Периодиц Паралyсис (ХYПП) Тестинг Процедурес” (ПДФ). Аппалооса Хорсе Цлуб. стр. 1—2. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 05. 2011. г. Приступљено 26. 3. 2011. 
  17. ^ „Јулy 2007 Аппалооса Хорсе Цлуб Боард Мотионс” (ПДФ). Аппалооса Хорсе Цлуб. стр. 21—24. Архивирано из оригинала (ПДФ) 02. 12. 2007. г. Приступљено 31. 1. 2008. 
  18. ^ „Другс анд Медицатион Гуиделинес” (ПДФ). Унитед Статес Еqуестриан Федератион. 1. 8. 2007. стр. 1. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 9. 2008. г. Приступљено 11. 8. 2008.  Ноте: Специфицаллy листс Фуросемиде.
  19. ^ „2011 Прохибитед Субстанцес Лист” (ПДФ). Ветеринарy Регулатионс. Федератион Еqуестре Интернатионале. 2011. стр. 26. Архивирано из оригинала (ПДФ) 3. 12. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2011.  Ноте: Специфицаллy листс Фуросемиде.
  20. ^ „Тхерапеутиц Медицатион Фацт Схеет”. Америцан Qуартер Хорсе Ассоциатион. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 25. 9. 2012. 
  21. ^ „АПХА Рулебоок”. Америцан Паинт Хорсе Ассоциатион. стр. 78—79, Руле ЦС—085. Архивирано из оригинала 31. 12. 2007. г. Приступљено 31. 1. 2008. 
  22. ^ „ПХБА Руле Боок”. Паломино Хорсе Бреедерс Ассоциатион. стр. 77—78, Руле 2528А. Приступљено 4. 9. 2013.  Тхе ПХБА доес нот аллоw Ласиx wитхин 24 хоурс оф схоw анд онлy аллоwс Ацетазоламиде фор ХYПП хорсес.

Литература уреди

Спољашње взе уреди

 
Апалуса на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Apalusa&oldid=27675690”