Acepromazin je organsko jedinjenje, koje sadrži 19 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 326,456 Da.[1][2]

Acepromazin
Klinički podaci
Prodajno imeAcezine 2, Atravet
Drugs.comMonografija
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije3 h (u konjima)
Identifikatori
CAS broj61-00-7 ДаY
ATC kodN05AA04 (WHO)
PubChemCID 6077
DrugBankDB01614 ДаY
ChemSpider5852 ДаY
ChEBICHEBI:44932 ДаY
ChEMBLCHEMBL39560 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC19H22N2OS
Molarna masa326,456
  • CN(C)CCCN1C2=CC=CC=C2SC2=C1C=C(C=C2)C(C)=O
  • InChI=1S/C19H22N2OS/c1-14(22)15-9-10-19-17(13-15)21(12-6-11-20(2)3)16-7-4-5-8-18(16)23-19/h4-5,7-10,13H,6,11-12H2,1-3H3 ДаY
  • Key:NOSIYYJFMPDDSA-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka ključanja230 °C (446 °F)
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 3,8
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -4,5
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 48,9

Reference

уреди
  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).