Асијалогликопротеински рецептор
Асијалогликопротеински рецептори су прототипна класа рецептора која конститутивно улази у ћелије преко кавеола и испоручује лиганд у интрацелуларне компартмане. Осим што су модел рецептором посредоване ендоцитозе, присуство тих рецептора на хепатоцитима пружа за мембрану везана активна места за међућелијске интеракције. Асијалогликопротеински рецептори омогућавају селективну испоруку хемотерапеутских агенаса и страних гена. Они су такође имплицирани као места која посредују унос вируса хепатитис Б.[1]
| Асијалогликопротеински рецептор 1 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | АСГР1 |
| Ентрез | 432 |
| ХУГО | 742 |
| ОМИМ | 108360 |
| РефСеq | НМ_001671 |
| УниПрот | П07306 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 17 п13-п11 |
| Асијалогликопротеински рецептор 2 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | АСГР2 |
| Ентрез | 433 |
| ХУГО | 743 |
| ОМИМ | 108361 |
| РефСеq | НМ_080914 |
| УниПрот | П07307 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 17 п |
Асијалогликопротеински рецептори су лектини који везују асијалогликопротеине, гликопротеине са којих је уклоњена сијалинска киселина, чиме је отворен приступ галактозном остатку. Ови рецептори изражени на ћелијама јетре, уклаљању циљне гликопротеине из циркулације.
Референце
уреди- ^ Р. Ј. Стоцкерт (1. 7. 1995). „Тхе асиалоглyцопротеин рецептор: релатионсхипс бетwеен струцтуре, фунцтион, анд еxпрессион”. Пхyсиол Рев. 75: 591—609.
Спољашње везе
уреди- Асиалоглyцопротеин+рецептор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)