Атмосфера (јединица)

Атмосфера
Атмосфера
Јединица	Притисак
Симбол	атм
Јединична претварања
1 атм у ...	... је једнак са ...
СИ јединице	101,325 кПа
САД устаљене јединице	14,69595 пси
друге метричке јединице	1,013250 бар

Атмосфера (знак: атм) је стара мјерна јединица за притисак. Првобитно је била дефинисана као притисак при којем висина ступца живе у барометру износи 760 мм,^[1] што је уједно и притисак зрака измјерен при средњој разини мора на географској ширини Париза. Како та дефиниција зависи и о густини живе, која је такође зависна о притиску, послије је измијењена тиме да је прописан тачан однос према паскалу.

Историја уреди

Стандардна атмосфера је првобитно дефинисана као притисак који врши 760 mm живе на 0 °C и стандардној гравитацији (g_n = 7000980665000000000♠9,806,65 м/с²).^[1] Она је коришћена као референтни услов за физичка и хемијска својства, и била је имплицитна у дефиницији Целзијусове скале температуре, која је дефинисала 100 °C као тачку кључања воде при овом притиску. Године 1954, 10. Генерална конференција за тегове и мере (ЦГПМ) усвојила је стандардну атмосферу за општу употребу и потврдила своју дефиницију да је тачно једнака 7006101325000000000♠1,013,250 дина по квадратном центиметру (7005101325000000000♠101,325 Па).^[2] Ово је дефинисало температуру и притисак независно од својстава одређене супстанце. Поред тога, ЦГПМ је приметио да је дошло до извесног погрешног схватања што је „неке физичаре навело да верују да је ова дефиниција стандардне атмосфере извршена само за тачан рад у термометрији“.^[2]

У хемији и разним индустријама, референтни притисак наведен у стандардној температури и притиску (СТП) је обично био 1.000 атм (101.325 кПа), али су се стандарди од тада разликовали. Године 1982, Међународна унија за чисту и примењену хемију (ИУПАЦ) препоручила је да за потребе спецификације физичких својстава супстанци, стандардни притисак треба да буде прецизно 100 кПа (1 бар).^[3]

Мерне јединице за притисак уреди

Однос према другим јединицама за притисак приказан је у табели:

**Мерне јединице за притисак**
	Паскал	Бар	Техничка атмосфера	Стандардна атмосфера	ммХг	Фунта силе по квадратном палцу
1 Па	≡ 1 Н/м²	= 10⁻⁵ бар	≈ 10,197×10⁻⁶ ат	≈ 9,8692×10⁻⁶ атм	≈ 7,5006×10⁻³ торр	≈ 145,04×10⁻⁶ пси
1 бар	= 100 000 Па	≡ 10⁶ дин/цм²	≈ 1,0197 ат	≈ 0,98692 атм	≈ 750,06 торр	≈ 14,504 пси
1 ат	= 98 066,5 Па	= 0,980665 бар	≡ 1 кп/цм²	≈ 0,96784 атм	≈ 735,56 торр	≈ 14,223 пси
1 атм	= 101 325 Па	= 1,01325 бар	≈ 1,0332 ат	≡ 101 325 Па	= 760 торр	≈ 14,696 пси
1 торр	≈ 133,322 Па	≈ 1,3332×10⁻³ бар	≈ 1,3595×10⁻³ ат	≈ 1,3158×10⁻³ атм	≡ 1 ммХг	≈ 19,337×10⁻³ пси
1 пси	≈ 6894,76 Па	≈ 68,948×10⁻³ бар	≈ 70,307×10⁻³ ат	≈ 68,046×10⁻³ атм	≈ 51,715 торр	≡ 1 лбф/ин²

Притисак од 1 атм се такође може изразити као:

≡ 101,325 паскали (Pa)

≡ 1,013,25 bar

≈ 1,033 kgf/cm²

≈ 1,033 техничка атмосфера

≈ 10,33 m H₂O, 4 °C^{[н 1]}

≈ 760 mmHg, 0 °C, подлеже ревизији како прецизнија мерења густине живе постају доступна^{[н 1]}^{[н 2]}

≡ 760 тор (Torr)^{[н 3]}

≈ 29,92 inHg, 0 °C, подлеже ревизији како прецизнија мерења густине живе постају доступна^{[н 2]}

≈ 406,782 у H₂O, 4 °C^{[н 1]}

≈ 14,6959 фунти-силе по квадратном инчу (lbf/in²)

≈ 2,116,22 фунти-силе по квадратној стопи (lbf/ft²)

= 1 ata (апсолутна атмосфера).

Јединица ата се користи уместо атм за означавање укупног притиска система, у поређењу са вакуумом.^[4] На пример, подводни притисак од 3 ата би значио да овај притисак укључује 1 атм ваздушног притиска, а тиме 2 атм због воде.

Види још уреди

Напомене уреди

^ ^а ^б ^в Ово је уобичајено прихваћена вредност за cm–H₂O, 4 °C. То је управо производ 1 kg-силе по квадратном центиметру (једне техничка атмосфера) пута 1,013 25 (бар/атмосфера) подељено са 0,980 665 (један грам-силе). То није прихваћена пракса да се вредност за водени стуб дефинише на основу праве физичке реализације воде (која би била 99,997 495% ове вредности, јер је права максимална густина бечке стандардне средње воде океана 0,999 974 95 kg/l на 3,984 °C). Такође, ова „физичка реализација“ би и даље игнорисала редукцију од 8,285 cm–H₂O која би се заправо догодила у правој физичкој реализацији услед притиска паре изнад воде на 3,984 °C.
^ ^а ^б NIST вредност од 13,595 078(5) g/ml узима се за густину Hg на 0 °C
^ Тор и mm-Hg, 0 °C често се узимају за идентичне. За већину практичних разлога (до 5 значајних цифара), они су заменљиви.

Референце уреди

^ ^а ^б Ресницк, Роберт; Халлидаy, Давид (1960). Пхyсицс фор Студентс оф Сциенце анд Енгинееринг Парт 1. Неw Yорк: Wилеy. стр. 364.
^ ^а ^б „БИПМ - Ресолутион 4 оф тхе 10тх ЦГПМ”. www.бипм.орг. Архивирано из оригинала 04. 05. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2021.
^ ИУПАЦ.орг, Голд Боок, Стандард Прессуре
^ „Тхе Дифференце Бетwеен Ан АТМ & Ан АТА”. Сцуба Дивинг & Отхер Фун Ацтивитиес. 2. 3. 2008.

Литература уреди

Книгхт, ПхД, Рандалл D. (2007). Пхyсицс фор Сциентистс анд Енгинеерс: А Стратегиц Аппроацх (гоогле боокс) (на језику: енглески) (2нд изд.). Сан Францисцо: Пеарсон Аддисон Wеслеy. стр. 1183. ИСБН 978-0-321-51671-8. Приступљено 6. 4. 2020.
Гианцоли, Доуглас Г. (2004). Пхyсицс: принциплес wитх апплицатионс . Уппер Саддле Ривер, Н.Ј.: Пеарсон Едуцатион. ИСБН 978-0-13-060620-4.
МцНаугхт, А. D.; Wилкинсон, А.; Ниц, M.; Јират, Ј.; Косата, Б.; Јенкинс, А. (2014). ИУПАЦ. Цомпендиум оф Цхемицал Терминологy, 2нд ед. (тхе "Голд Боок"). 2.3.3. Оxфорд: Блацкwелл Сциентифиц Публицатионс. ИСБН 978-0-9678550-9-7. дои:10.1351/голдбоок.П04819. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г.
Цоок, Алан Х. Тхе обсерватионал фоундатионс оф пхyсицс, Цамбридге, (1994) ISBN 0-521-45597-9
Ессентиал Принциплес оф Пхyсицс, П.M. Wхелан, M.Ј. Ходгесон, 2нд Едитион, 1978, Јохн Мурраy, ISBN 0-7195-3382-1
Енцyцлопаедиа оф Пхyсицс, Р.Г. Лернер, Г.L. Тригг, 2нд Едитион, ВХЦ Публисхерс, Ханс Wарлимонт, Спрингер, 2005, пп. 12–13
Пхyсицс фор Сциентистс анд Енгинеерс: Wитх Модерн Пхyсицс (6тх Едитион), П.А. Типлер, Г. Мосца, W.Х. Фрееман анд Цо, 2008, 9-781429-202657
Баренблатт, Г. I. (1996), Сцалинг, Селф-Симиларитy, анд Интермедиате Асyмптотицс, Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-43522-2
Бхаскар, Р.; Нигам, Анил (1990), „Qуалитативе Пхyсицс Усинг Дименсионал Аналyсис”, Артифициал Интеллигенце, 45 (1–2): 73—111, дои:10.1016/0004-3702(90)90038-2
Бхаскар, Р.; Нигам, Анил (1991), „Qуалитативе Еxпланатионс оф Ред Гиант Форматион”, Тхе Астропхyсицал Јоурнал, 372: 592—6, Бибцоде:1991АпЈ...372..592Б, дои:10.1086/170003
Боуцхер; Алвес (1960), „Дименсионлесс Нумберс”, Цхемицал Енгинееринг Прогресс, 55: 55—64
Бридгман, П. W. (1922), Дименсионал Аналyсис, Yале Университy Пресс, ИСБН 978-0-548-91029-0
Буцкингхам, Едгар (1914), „Он Пхyсицаллy Симилар Сyстемс: Иллустратионс оф тхе Усе оф Дименсионал Аналyсис”, Пхyсицал Ревиеw, 4 (4): 345—376, Бибцоде:1914ПхРв....4..345Б, дои:10.1103/ПхyсРев.4.345, хдл:10338.дмлцз/101743 
Дробот, С. (1953—1954), „Он тхе фоундатионс оф дименсионал аналyсис” (ПДФ), Студиа Матхематица, 14: 84—99, дои:10.4064/см-14-1-84-99 
Гиббингс, Ј.C. (2011), Дименсионал Аналyсис, Спрингер, ИСБН 978-1-84996-316-9
Харт, Георге W. (1994), „Тхе тхеорy оф дименсионед матрицес”, Ур.: Леwис, Јохн Г., Процеедингс оф тхе Фифтх СИАМ Цонференце он Апплиед Линеар Алгебра, СИАМ, стр. 186—190, ИСБН 978-0-89871-336-7 Ас постсцрипт
Харт, Георге W. (1995), Мултидименсионал Аналyсис: Алгебрас анд Сyстемс фор Сциенце анд Енгинееринг, Спрингер-Верлаг, ИСБН 978-0-387-94417-3
Хунтлеy, Х. Е. (1967), Дименсионал Аналyсис, Довер, ЛОЦ 67-17978
Клинкенберг, А. (1955), „Дименсионал сyстемс анд сyстемс оф унитс ин пхyсицс wитх специал референце то цхемицал енгинееринг: Парт I. Тхе принциплес аццординг то wхицх дименсионал сyстемс анд сyстемс оф унитс аре цонструцтед”, Цхемицал Енгинееринг Сциенце, 4 (3): 130—140, 167—177, дои:10.1016/0009-2509(55)80004-8
Лангхаар, Хенрy L. (1951), Дименсионал Аналyсис анд Тхеорy оф Моделс, Wилеy, ИСБН 978-0-88275-682-0
Мендез, П.Ф.; Ордóñез, Ф. (септембар 2005), „Сцалинг Лаwс Фром Статистицал Дата анд Дименсионал Аналyсис”, Јоурнал оф Апплиед Мецханицс, 72 (5): 648—657, Бибцоде:2005ЈАМ....72..648М, ЦитеСеерX 10.1.1.422.610  , дои:10.1115/1.1943434
Моодy, L. Ф. (1944), „Фрицтион Фацторс фор Пипе Флоw”, Трансацтионс оф тхе Америцан Социетy оф Мецханицал Енгинеерс, 66 (671)
Мурпхy, Н. Ф. (1949), „Дименсионал Аналyсис”, Буллетин оф тхе Виргиниа Полyтецхниц Институте, 42 (6)
Перрy, Ј. Х.; et al. (1944), „Стандард Сyстем оф Номенцлатуре фор Цхемицал Енгинееринг Унит Оператионс”, Трансацтионс оф тхе Америцан Институте оф Цхемицал Енгинеерс, 40 (251)
Песиц, Петер (2005), Скy ин а Боттле , МИТ Пресс, стр. 227–8, ИСБН 978-0-262-16234-0
Петтy, Г. W. (2001), „Аутоматед цомпутатион анд цонсистенцy цхецкинг оф пхyсицал дименсионс анд унитс ин сциентифиц програмс”, Софтwаре – Працтице анд Еxпериенце, 31 (11): 1067—76, С2ЦИД 206506776, дои:10.1002/спе.401
Портер, Алфред W. (1933), Тхе Метход оф Дименсионс (3рд изд.), Метхуен
Ј. W. Струтт (3рд Барон Раyлеигх) (1915), „Тхе Принципле оф Симилитуде”, Натуре, 95 (2368): 66—8, Бибцоде:1915Натур..95...66Р, дои:10.1038/095066ц0 
Сиано, Доналд (1985), „Ориентатионал Аналyсис – А Супплемент то Дименсионал Аналyсис – И”, Јоурнал оф тхе Франклин Институте, 320 (6): 267—283, дои:10.1016/0016-0032(85)90031-6
Сиано, Доналд (1985), „Ориентатионал Аналyсис, Тенсор Аналyсис анд Тхе Гроуп Пропертиес оф тхе СИ Супплементарy Унитс – ИИ”, Јоурнал оф тхе Франклин Институте, 320 (6): 285—302, дои:10.1016/0016-0032(85)90032-8
Силберберг, I. Х.; МцКетта, Ј. Ј. Јр. (1953), „Леарнинг Хоw то Усе Дименсионал Аналyсис”, Петролеум Рефинер, 32 (4): 5 , (5): 147, (6): 101, (7): 129
Ван Дриест, Е. Р. (март 1946), „Он Дименсионал Аналyсис анд тхе Пресентатион оф Дата ин Флуид Флоw Проблемс”, Јоурнал оф Апплиед Мецханицс, 68 (А–34)
Wхитнеy, Х. (1968), „Тхе Матхематицс оф Пхyсицал Qуантитиес, Партс I анд ИИ”, Америцан Матхематицал Монтхлy, 75 (2): 115—138, 227—256, ЈСТОР 2315883, дои:10.2307/2315883
Вигнауx, ГА (1992), Ерицксон, Гарy Ј.; Неудорфер, Паул О., ур., Дименсионал Аналyсис ин Дата Моделлинг, Клуwер Ацадемиц, ИСБН 978-0-7923-2031-9
Каспрзак, Wацłаw; Лyсик, Бертолд; Рyбацзук, Марек (1990), Дименсионал Аналyсис ин тхе Идентифицатион оф Матхематицал Моделс, Wорлд Сциентифиц, ИСБН 978-981-02-0304-7