Азид
Азид је ањон са формулом N3−. Он је коњугована база хидразонске киселине. N3− је линеарни ањон који је изоелектронски са CO2 и N2O. По теорији валентне везе, азид се може описати са неколико резонантних структура, међу којима је важна N−=N+=N−. Азид је исто тако функционална група у органској хемији, RN3.[1] Доминантна област примене азида су пропеланти у ваздушним јастуцима.
Примене уреди
Око 250 тона једињења која садрже азиде се произведе годишње. Главни производ су азиди.[2]
Детонатори и пропеланти уреди
Натријум азид је пропелант у аутомобилским ваздушним јастуцима. Он се разлаже при загревању производећи гас азот, што се користи за брзу експанзију ваздушних јастука:[2]
- 2 NaN3 → 2 Na + 3 N2
Соли тешких метала, као што је олово азид, Pb(N3)2, детонатори су сензитивни на шок, који се разлажу до олова и азота:[3]
- Pb(N3)2 → Pb + 3 N2
Соли сребра и баријума се користе на сличан начин. Неки органски азиди су потенцијални ракетни пропеланти, нпр. 2-диметиламиноетилазид.
Референце уреди
- ^ С. Брäсе, C. Гил, К. Кнеппер анд V. Зиммерманн (2005). „Органиц Азидес: Ан Еxплодинг Диверситy оф а Униqуе Цласс оф Цомпоундс”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион. 44 (33): 5188—5240. ПМИД 16100733. дои:10.1002/ание.200400657.
- ^ а б Хорст Х. Јобелиус, Ханс-Диетер Сцхарфф "Хyдразоиц Ацид анд Азидес" ин Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, 2005, Wилеy-ВЦХ, Wеинхеим. . дои:10.1002/14356007.а13_193. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Схривер анд Аткинс. Инорганиц Цхемистрy (Фифтх Едитион). W. Х. Фрееман анд Цомпанy, Неw Yорк, пп. 382.
