Беркли софтвер дистрибјушон (Би-Ес-Ди) био је оперативни систем заснован на Рисерч јуниксу, који је развио и дистрибуирао Компјутер системс рисерч груп (Си-Ес-Ар-Џи) на Универзитету Калифорније.[1][2] Данас се темин „Би-Ес-Ди” често односи на његове потомке, Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД или Драгонфлај БСД.

Би-Ес-Ди
ПрограмерКомпјутер системс рисерч груп
Написан уце
ОС породицаЈуникс
Радно стањеукинут
Изворни моделпрвобитно доступног кода, касније отвореног кода
Прво издање1977.; пре 47 година (1977)
Најновије издање4.4-лајт2 / 1995.
Доступан наенглески
ПлатформеПДП-11, ВАКС, Интел 80386
Тип кернеламонолитно
Кориснички просторБи-Ес-Ди
Подразумевани КИЈуникс љуска
ЛиценцаБи-Ес-Ди

Би-Ес-Ди је првобитно назван Беркли јуникс зато што је био заснован на изворном коду оригиналног Јуникса развијеног у Беловим лабораторијама. Осамдесетих година прошлог века, Би-Ес-Ди је био широко прихваћен од стране продаваца радних станица у облику власничких јуникс варијанти као што су Ди-И-Си ултрикс и Сан мајкросистемс сан ОС због дозвољеног лиценцирања и блискости према многим оснивачима и инжењерима технолошке компаније.

Иако су ови власнички Би-Ес-Ди деривати у великој мери замењени деведесетих година од стране Јуникс Ес-Ви-Ар4 и Оу-Ес-Еф/1, каснија издања су обезбедила основу за неколико оперативних система отвореног кода, укључујући Фри БСД, Опен БСД, Нет БСД, Драгонфлај БСД, Дарвин и Тру ОС. Они су, пак, припојени власничким оперативним системима, укључујући Windows[3] и Еплов Mac OS и iOS.[4] Код из FreeBSD-а је такође коришћен за креирање оперативног система за PlayStation 5,[5] PlayStation 4,[6] PlayStation 3,[7] PlayStation Vita,[8] и Nintendo Switch.[9][10]

Историја

уреди
 
Поједностављена еволуција Јуникс система. Нису приказани Јунос, системски софтвер ПлејСтејшон 3 и друге власничке верзије.

Најраније дистрибуције Јуникса из Белових лабораторија 1970-их укључивале су изворни код оперативног система, омогућавајући истраживачима на универзитетима да модификују и прошире Јуникс. Оперативни систем је стигао на Беркли 1974. године, на захтев професора информатике Боба Фабрија који је био у програмском комитету за Симпозијум о принципима оперативних система где је Јуникс први пут представљен. PDP-11/45 је купљен за покретање система, али из буџетских разлога, ова машина је дељена са групама за математику и статистику на Берклију, које су користиле RSTS, тако да је Јуникс радио на машини само осам сати дневно (понекад током дању, понекад и ноћу). Већи PDP-11/70 је био инсталиран на Берклију следеће године, користећи новац из пројекта базе података Ингрес.[11] Разумевање BSD-а захтева зарањање далеко у историју Јуникса, оперативног система који су први пут објавиле АТ&Т Белове лабораторије 1969. године. BSD је започео живот као варијанта Јуникса коју су програмери са Универзитета Калифорније у Берклију, на почетку предвођени Билом Џојем, почели да развијају крајем 1970-их.

У почетку, BSD није био клон Јуникса, чак ни његова суштински другачија верзија. Само је укључивао неке додатне функције, које су биле испреплетене са кодом у власништву АТ&Т-а.

Године 1975, Кен Томпсон је узео сабатикал из Бел лабораторија и дошао на Беркли као гостујући професор. Он је помогао је да се инсталира верзија 6 Јуникса и почео да ради на Паскал имплементацији за систем. Дипломирани студенти Чак Хејли и Бил Џој побољшали су Томпсонов Паскал и применили побољшани уређивач текста, ex.[11] Други универзитети су се заинтересовали за софтвер на Берклију, и тако је 1977. Џој почео да компајлира прву Беркли софтверску дистрибуцију (1BSD), која је објављена 9. марта 1978. године.[12] 1BSD је био додатак верзији 6 Јуникса, а не комплетан оперативни систем сам по себи. Послато је тридесетак примерака.[11]

Друга Беркели софтверска дистрибуција (2BSD), објављена у мају 1979. године,[13] је укључивала ажуриране верзије софтвера 1BSD, као и два нова Џојева програма који постоје на Јуникс системима до данас: vi уређивач текста (визуелна верзија програма ex) и Ц шкољка. Бил Џој је послао неких 75 копија 2BSD-а.[11]

Технологија

уреди

Беркли сокети

уреди
 
4.3 Би-Ес-Ди из Универзитета у Висконсину. Приказана је главна страна за Франц Лисп
 
Трака за Сан ОС}- 4.1.1, дериват из 4.3 Би-Ес-Дија
 
Sony NEWS радна станица са Би-Ес-Ди оперативним системом заснованим на NEWS-OS

Беркли јуникс је био први Јуникс који је садржао библиотеке које су подржавале стекове интернет протокола: Беркли сокете. Јуниксна имплементација IP претече, ARPAnet NCP, са FTP и Telnet клијентима, била је направљена на Универзитету у Илиноису 1975. године, и била је доступна на Берклију.[14][15] Међутим, мала количина меморије на PDP-11 условила је компликовани дизајн и узроковала проблеме у погледу перформансе.[16]

Дистрибуције

уреди

Дистрибуције Би-Ес-Дија данас у употреби (могуће их је набавити путем интернета):

Референце

уреди
  1. ^ „What is Berkeley Software Distribution (BSD)?”. Techopedia. Приступљено 2. 2. 2019. 
  2. ^ „Why you should use a BSD style license for your Open Source Project”. The FreeBSD Project (на језику: енглески). BSD (Berkeley Standard Distribution). Приступљено 2021-08-03. 
  3. ^ „Actually, Windows DOES use some BSD code”. Приступљено 24. 3. 2018. 
  4. ^ „Apple Kernel Programming Guide: BSD Overview”. Приступљено 24. 3. 2018. 
  5. ^ „Kernel”. PlayStation 5 Dev Wiki. 
  6. ^ „Open Source Software used in PlayStation 4”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 3. 10. 2019. 
  7. ^ „Open Source Software used in PlayStation 3”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2022. 
  8. ^ „Open Source Software used in PlayStation Vita”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2022. 
  9. ^ „任天堂製品に関連するオープンソースソフトウェアのソースコード配布ページ|サポート情報|Nintendo”. www.nintendo.co.jp. Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-26. 
  10. ^ Cao (2017-03-08). „Nintendo Switch runs FreeBSD”. FreeBSDNews.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-26. 
  11. ^ а б в г Salus, Peter H. (2005). „Chapter 7. BSD and the CSRG”. The Daemon, the Gnu and the Penguin. Groklaw. Архивирано из оригинала 14. 6. 2020. г. Приступљено 6. 9. 2017. 
  12. ^ Salus (1994), p. 142
  13. ^ Toomey, Warren. „Details of the PUPS archives”. tuhs.org. The Unix Heritage Society. Архивирано из оригинала 9. 7. 2006. г. Приступљено 6. 10. 2010. 
  14. ^ G. L. Chesson (1976). The network Unix system. Proc. 5th ACM Symp. on Operating Systems Principles.
  15. ^ RFC 681
  16. ^ Quarterman, John S.; Silberschatz, Abraham; Peterson, James L. (децембар 1985). „4.2BSD and 4.3BSD as examples of the Unix system”. Computing Surveys. 17 (4): 379—418. CiteSeerX 10.1.1.117.9743 . doi:10.1145/6041.6043. 

Лиитература

уреди

Спољашње везе

уреди