Бахаула[1] (Бахáʼу'ллáх; персијски: بهاءالله ; 12. новембер 1817 – 29. мај 1892), рођен Мíрза Хусејн-Али Нури (перс. میرزا حسین‌علی نوری), био је персијски религиозни лидер, и оснивач бахаизма, који се залагао за универзални мир и јединство међу свим расама, нацијама и религијама, оснивач религије Бахаи.[2]

Бахаулино светилиште у Бахајкој башти, Бахји у Израелу
Бахаулино светилиште у Бахајкој башти, Бахји у Израелу
Пуно имеМíрза Хусејн-Али Нури
Име по рођењуМíрзá Ḥусаyн-ʻАлí Нúрí (перс. میرزا حسین‌علی نوری)
Друга именаБахáʼу'ллáх
Датум рођења(1817-11-12)12. новембар 1817.
Место рођењаТехеран, Персија
 Иран
Датум смрти29. мај 1892.(1892-05-29) (74 год.)
Место смртиАко, Османско царство
 Израел
Место укопаБахаулино светилиште
32° 56′ 37″ Н 35° 05′ 31″ Е / 32.94361° С; 35.09194° И / 32.94361; 35.09194
Држављанствоперсијско
ДеловањеОснивач бахаизма
Деца11

Бахаула је одрастао без формалног образовања, али је био начитан и религиозан. Његова породица је била прилично богата, а са 22 године одбио је положај у влади, уместо да је управљао породичном имовином и донирао значајно време и новац у добротворне сврхе.[3] У својој 27. години, Бахаула је постао сљедбеник Баба, персијског трговца који је почео да проповеда да ће Бог ускоро послати новог пророка сличног Исусу или Мухамеду. Иранске власти су погубиле Баба и хиљаде следбеника због њихових веровања. Бахаула се суочио са изгнанством из свог родног Ирана, и у Багдаду је 1863. године тврдио да је очекивани пророк којег је Баб прорекао. Стога, бахаисти сматрају да је Бахаула Божија манифестација, која испуњава есхатолошка очекивања ислама, хришћанства и других великих религија.[4]

Бахаула се суочио с даљњим затворским казнама од стране османских власти, у почетку у Једренама, а на крају у затворском граду Ако (у данашњем Израелу), где је провео своје последње 24 године живота. Његово место сахране је ходочасничко одредиште његових следбеника, а Светски центар бахаизма се налази у оближњој Хајфи.

Радови уреди

Бахаула је написао много текстова, од којих је до сада само један део преведен на енглески језик.[5] Иднтификовано је око 15.000 радова које је написао. Многи од њих су у облику кратких писама или бахајских натписа,[5] мада је он такође написао веће комаде, укључујући Скривене речи, Седам долина, Књигу извесности (Китаб-и-Икан) и Китаб-и-Акдас.[6] Укупан обим његових дела је више од 70 пута већи од Курана и више од 15 пута већи од комбинованог Старог и Новог завета Библије.[7][8][9]

Књиге и писма која је написао Бахаула покривају религиозну доктрину, прокламације његових тврдњи, социјална и морална учења као и бахаиске законе. Он је написао многе молитве.[5] Џинаб-и-Фадил-и-Мазиндарани, анализирајући Бахаулине записе, наводи да је писао у различитим стиловима или категоријама, укључујући тумачење религиозног писма, изрицање закона и уредби, мистичне записе, записе о влади и свету реда, укључујући писма краљевима света и владарима света, писања о знању, филозофији, медицини и алхемији, писања која позивају на образовање, добар карактер и врлине, и писање о друштвеним учењима.[10] Сви Бахаулова дела се у бахаизму сматрају откривењем, чак и она која су написана пре него што је објавио своју пророчку тврдњу.[5][11]

Учења уреди

Бог уреди

Бахајски концепт Бога је монотеистички. Бог је један нестворени непролазни ентитет који је апсолутни и крајњи извор свега постојања.[12] Бахаула недвосмислено учи „постојање и јединство личног Бога, непознатог, неприступачног, извора свих Откривења, вечног, свезнајућег, свеприсутног и свемогућег“.[13]

Рецепти за исправан живот уреди

Бахаула позива сваког Баха'ија да живи праведан, здрав, продуктиван живот,[14] који се одликује добрим манирима и моралним врлинама као што су истинитост, поштење, поузданост, стрпљење, љубазност, гостопримство, верност, чистоћа, чедност, умереност ,[14] стрпљивост, правда и правичност.[15] Он подстиче вернике да се друже са припадницима свих вера на пријатељски и пун љубави,[16] осуђује и забрањује све облике верског насиља, укључујући и џихад.[16] Бахаулаова основна порука његовим следбеницима је да уложе све напоре да служе човечанству и да сарађују са појединцима који имају исто мишљење[171] у свим напорима да се унапреди процес уједињења света на начине који су угодни Богу.[16][17]

Наслеђе и Бахауллахов савез уреди

Бахаула је створио изричит Савез са Бахајима у својој вољи и тестаменту који је у потпуности написан његовом руком и познат је као „Књига мог савеза“. Отпечаћен је и прочитан пред сведоцима и члановима његове породице деветог дана након његове смрти 1892. године.[18] Да би обезбедио једну централну тачку сталног вођења, која би могла да разјасни и протумачи његове списе по потреби,[19] у свом тестаменту Бахаула је поверио вођство Баха'ије вере свом најстаријем сину ʻАбду'л-Баха-у тако што је именовао свог наследник, једини овлашћени тумач његових списа, савршен пример његовог учења и центар његовог савеза са свим Бахајима.[20][21][22][23]

Библиографија уреди

Референце уреди

  1. ^ Тхе фирст апостропхе-лике леттер ин "Бахáʼу'ллáх" ис а хамза, wхицх ин Персиан ис проноунцед лике тхе цатцх ин тхе тхроат ин Енглисх "ух-ох!". Тхе сецонд ис ан ацтуал апостропхе, усед то схоw а цонтрацтион оф тхе фирст воwел оф "Аллáх", анд ис нот проноунцед. (Бахáʼ-у-Аллáх > "Бахáʼу'ллáх" ор "Бахáʼуллáх".) Ин принтед анд АСЦИИ теxтс тхеy аре рендеред тхе саме, унлесс тхе сецонд ис омиттед.
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 115. ИСБН 86-331-2075-5. 
  3. ^ Хартз 2009, стр. 38.
  4. ^ Буцк 2004, стр. 143–178.
  5. ^ а б в г Смитх 2000, стр. 79–80.
  6. ^ Дауме & Дапхне 1988.
  7. ^ БWНС. „А неw волуме оф Бахáʼí сацред wритингс, рецентлy транслатед анд цомприсинг Бахáʼу'ллáх'с цалл то wорлд леадерс, ис публисхед”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2008. г. Приступљено 24. 11. 2006. 
  8. ^ „Бахáʼí Арцхивес — Пресервинг анд сафегуардинг тхе Сацред Теxтс”. Арцхивес Оффице ат тхе Бахáʼí Wорлд Центре, Хаифа, Исраел. Архивирано из оригинала 20. 02. 2007. г. Приступљено 24. 11. 2006. 
  9. ^ „Нумберс анд Цлассифицатионс оф Сацред Wритингс теxтс”. Универсал Хоусе оф Јустице. Приступљено 24. 11. 2006. 
  10. ^ Фáдил-и-Мáзиндарáнí 1967, стр. 453.
  11. ^ Смитх 2008, стр. 18–19.
  12. ^ Хатцхер & Мартин 1984, стр. 74.
  13. ^ Маттхеwс 2005, стр. 19.
  14. ^ а б Хартз 2009, стр. 90.
  15. ^ Баусани 2011, стр. 191-192.
  16. ^ а б в Смитх 2008, стр. 33.
  17. ^ Wарбург 2006, стр. 17.
  18. ^ Смитх 2000, стр. 114.
  19. ^ Саиеди 2000, стр. 247–250.
  20. ^ Алкан 2022, стр. 72.
  21. ^ Хатцхер & Мартин 1984, стр. 50.
  22. ^ Момен 2004, стр. 97–98.
  23. ^ Баусани & МацЕоин 2011.

Литература уреди

Спољашње везе уреди