Бактерицид

Бактерицид или бактериоцид је супстанца која убија бактерије. Бактерициди су дизинфектанти, антисептици, или антибиотици.

Бактерицидни дизинфектанти

Највише кориштени дизинфектанти садрже

• активни хлор (и.е., хипохлорити, хлороамини, дихлороизоцијанурат и трихлороизоцијанурат, хлор диоксид, етц.),
• активни кисеоник (пероксиди, као што је персирћетна киселина, калијум персулфат, натријум перборат, натријум перкарбонат, и уреја перхидрат),
• јод (јодповидон (повидон-јод, Бетадин), Луголов раствор, јод тинктура, јодирани нејониски сурфактанти),
• концентроване алкохоле (углавном етанол, 1-пропанол (н-пропанол) и 2-пропанол (изопропанол) и њихове смеше; затим 2-феноксиетанол и 1- и 2-феноксипропаноли),
• фенолна једињења (као што је фенол (карболинска киселина), крезоли, халогенисани (хлоринисани, броминисани) феноли, као што су хексахлорофен, триклосан, трихлорофенол, трибромофенол, пентахлорофенол, дибромол и њихове соли),
• катјонски сурфактант, као што су кватернарни амонијум катјони (нпр. бензалконијум хлорид, цетил триметиламонијум бромид или хлорид, дидецилдиметиламонијум хлорид, цетилпиридинијум хлорид, бензетонијум хлорид) и други, некватернарна једињеја, као што су хлорхексидин, глукопротамин, октенидин дихидрохлорид етц.),
• јак оксидациони агенс, као што су раствори озона и перманганата;
• тешке метале и њихове соли, као што су колоидне соли сребра, сребро нитрата, жива хлорида, фенилживине соли, бакар сулфат, бакар оксид-хлорид етц. Тешки метали и њихове соли су бактерициди који су најтоксичнији и најштетнији за животну средину и стога се њихова упореба не препорућује или је забрањена
• концентроване јаке киселине (фосфорна, азотна, сумпорна, амидосумпорна, толуенсумпорне киселине)
• алкалије (натријум, калијум, калцијум хидроксиди), они поготовао на повишеној температури (изнад 60 °C) убијају бактерије.

Бактерицидни антисептици

Неки од горе навединих дезинфектаната се могу користити као антисептици (и.е., гермицидни агенси који се могу применити на људском или животињском телу, кожи, ранама), под одговарајућим условима (концентрација, pH, температура и токсичност). Важнији антисептици су:

• разблажени хлорни препарати (0,5% раствор натријим или калијум хипохлорита са pH вредношћу подешеном на 7 – 8, или 0,5 – 1% раствор натријум бензенсулфохлорамида (хлороамин Б))
• јодни препарати, као што је јодоповидон у разним формулацијама (масти, раствори, фластери за ране)
• пероксиди као што су уреја перхидратни раствори, и 0,1 – 0,25% раствори парацетинске киселине
• алкохоли са или без антисептичких адитива, који се углавном користе као кожни антисептици,
• слабе органске киселине као што су сорбинска киселина, бензојева киселина, млечна киселина и салицилна киселина
• поједина фенолна једињења, нпр. хексахлорофен, триклосан и дибромол,
• катјонски активна једињења, као што је 0,05 – 0,5% бензалконијум, 0,5 – 4% хлорхексидин, 0,1 – 2% октенидински раствори.

Други дезинфектанти генерално нису применљиви као безбедни антисептици.

Бактерицидни антибиотици

Бактерицидни антибиотици убијају бацтерије, док бактериостатички антибиотици успоравању њихов раст или репродукцију.

Антибиотици који инхибирају синтезу ћелијског зида: бета-лактамски антибиотици (пеницилински деривати (пенами), цефалоспорини (цефеми), монобактами, и карбапенеми) и ванкомицин.

Бактерициди су и даптомицин, флуорохинолони, метронидазол, нитрофурантоин, котримоксазол, телитромицин.

Сматра да аминогликозиднби антибиотици имају бактерицидни карактер, мада они могу да буду бактериостатички за поједине организме.

Види још

• Антибиотик