Банка за међународна поравнања
Банка за међународна поравнања (енгл. Bank for International Settlements, BIS) јесте међународна финансијска институција[2] у власништву централних банака која „поспешује међународну монетарну и финансијску сарадњу и служи као банка централним банкама”.[3] БИС обавља свој рад кроз своје састанке, програме и кроз Базелски процес - домаћин је међународним групама које теже глобалној финансијској стабилности и олакшава њихову интеракцију. Она такође пружа банкарске услуге, али само централним банкама и другим међународним организацијама. Седиште банке је у Базелу, у Швајцарској, са представништвима у Хонгконгу и Мексико Ситију.
| Банка за међународна поравнања | |
|---|---|
 | |
 БИС чланови | |
| Датум оснивања | 17. мај 1930. год. |
| Тип | Интернационална финансијска институција |
| Намена | Сарадња централних банака |
| Локација | Базел, Швајцарска (екстратериторијална надлежност) |
| Координате | 47° 32′ 53″ Н 7° 35′ 31″ Е / 47.54806° С; 7.59194° И |
| Чланови | 62 централне банке |
| Генерални менаџер | Агустíн Карстенс |
| Главни орган | Одбор директора[1] |
| Веб-сајт | www |
Историја уреди
БИС је основан 1930. године међувладиним споразумом између Немачке, Белгије, Француске, Уједињеног Краљевства, Италије, Јапана, Сједињених Држава и Швајцарске. Он је започео са радом у Базелу у Швајцарској 17. маја 1930.[4][5]
БИС је првобитно имао за циљ олакшавање репарација наметнутих Немачкој Версајским уговором након Првог светског рата и да делује као повереник за међународни зајам немачке владе (Јангов план) који је оформљен 1930.[6] Потребу за успостављањем наменске институције у ту сврху предложио је 1929. године Јангов комитет, и то је договорено у августу те године на конференцији у Хагу. Повеља банке састављена је на Међународној конференцији банкара у Баден-Бадену у новембру, а усвојена на другој Хашкој конференцији 20. јануара 1930. Према повељи, акције у банци могли би да држе појединци и невладине организације. Међутим, права гласа и представљања на Генералној скупштини банке требало је да остварују искључиво централне банке земаља у којима су издате акције. По договору са Швајцарском, БИС је остваривао своје корпоративно постојање и седиште у тој земљи. Банка је такође уживала одређени имунитет у државама уговорницама (Бриселски протокол 1936).
Првобитни задатак БИС-а да олакша исплате репарација из Првог светског рата брзо је застарео. Исплате репарације су прво обустављене (Хуверов мораторијум, јун 1931), а затим су потпуно укинуте (Лозански споразум, јул 1932). Уместо тога, БИС се усредсредио на свој други законски задатак, тј. на унапређивање сарадње између централних банака својих чланица. Он је деловао као форум за састанке централних банака и пружао им банкарске олакшице. На пример, крајем 1930-их, БИС је имао кључну улогу у помагању централним банкама континенталне Европе да део својих златних резерви испоруче у Лондон.[7]
Као наводно аполитичка организација, БИС није био у стању да спречи трансакције које су одражавале савремену геополитичку стварност, али су такође широко сматране бескрупулозним. На пример, као резултат политике смиривања нацистичке Немачке од стране Велике Британије и Француске, БИС је у марту 1939. године био обавезан да пренесе 23 тоне злата које је држао у име Чехословачке на немачку Рајхсбанку, након немачке анексије Чехословачке.[8]
По избијању Другог светског рата у септембру 1939. године, Управни одбор БИС-а, у коме су биле заступљене главне европске централне банке, одлучио је да Банка треба да остане отворена, али да, за време трајања ратних дејстава, не буде састанака одбора директора и да би банка требало да одржи неутралан став у вођењу свог пословања. Међутим, како се рат настављао, накупљали су се докази да је БИС спроводио операције које су биле корисне Немцима. Такође, током рата, савезници су оптуживали нацисте да пљачку и захтевели су да БИС не прихвата злато од Рајхсбанке као наплату за предратне обавезе повезане са Јанговим планом. То није било успешно, јер је претопљено злато, које било да је конфисковано од затвореника или заплењено победом, сматрано прихватљивим као плаћање БИС-у.[9]:245–252 На операције које је спроводио БИС гледало се са све већом сумњом из Лондона и Вашингтона. Чињеница да су немачки индустријалци и саветници највишег нивоа седели у одбору БИС-а чинило се да пружа довољно доказа о томе како би Хитлер могао да користи БИС током рата, уз помоћ америчких, британских и француских банака. Између 1933. и 1945. у БИС-овом одбору били су Валтер Функ, истакнути нацистички званичник, и Емил Пул одговоран за прераду зубног злата опљачканог од жртава концентрационих логора, као и Херманн Шмиц, директор ИГ Фарбена, и Барон фон Шредер, власник Ј.Х. Штајн банке, који су сви касније осуђени за ратне злочине или злочине против човечности.[10]
Бретонвудска конференција 1944. препоручила је „ликвидацију Банке за међународна поравнања у најранијем могућем тренутку”. То је резултирало тиме да је БИС био предмет неслагања између америчке и британске делегације. Ликвидацију банке подржали су и други европски делегати, као и Американци (укључујући Хари Декстер Вајта и секретар трезора Хенри Моргенто мл).[11] Али томе се успротивио Џон Мејнард Кејнс, шеф британске делегације.
Кејнс се састао са Моргентом у нади да ће спречити или одложити распуштање, али је оно следећег дана одобрено. Међутим, ликвидација банке заправо никада није била предузета.[12] У априлу 1945. године, нови амерички председник Хари С. Труман прекинуо је америчко учешће у тој шеми. Британска влада је суспендовала распуштање, а одлука о ликвидацији БИС-а званично је поништена 1948.[13]
Након Другог светског рата, БИС је задржао изразит европски фокус. Деловао је као агент Европске уније за плаћања (ЕПУ, 1950–58), једног унутаревропског клириншког аранжмана дизајнираног да помогне европским земљама у обнављању конвертибилности валута и слободној, мултилатералној трговини.[14] Током шездесетих година - врхунца Бретонвудског система фиксног девизног курса - БИС је поново постао локус за трансатлантску монетарну сарадњу. Он је координирао је Златни фонд централних банака,[15]:416 и низ операција валутне подршке (нпр. Аранжмани Стерлинг Групе из 1966 и 1968). Група од десет (Г10), укључујући главне европске економије, Канаду, Јапан и Сједињене Државе, постала је најистакнутија групација.
Са окончањем Бретонвудског система (1971–73) и преласком на променљиви курс, питања финансијске стабилности су дошла до изражаја. Колапси неких међународно активних банака, попут Херстат банке (1974), истакли су потребу за побољшањем банкарског надзора на међународном нивоу. Гувернери Г10 створили су Базелски комитет за банкарски надзор (БЦБС), који остаје активан до данас. БИС се развио у глобално место за окупљања регулатора и за развијање међународних стандарда (Базелски Конкордат, Базелски Капитални Акорд, Базел II и III). Преко својих централних банака чланица, БИС је био активно укључен у решавање Латиноамеричке дужничке кризе (1982).
Од 1964. до 1993. године, БИС је обезбеђивао секретаријат Комитета гувернера централних банака држава чланица Европске заједнице (Комитет гувернера).[16] Овај одбор је створен одлуком Европског савета за унапређење монетарне сарадње између централних банака ЕЦ. Исто тако, БИС је 1988–89 био домаћин већине састанака Делорсовог одбора (Комитета за проучавање економске и монетарне уније), који је створио нацрт за монетарно обједињавање, накнадно усвојен Уговором из Мастрихта (1992). Године 1993, када је Комитет гувернера заменио Европски монетарни институт (ЕМИ - претеча ЕЦБ), он се преселио из Базела у Франкфурт, прекидајући везе са БИС-ом.
Црвене књиге уреди
БИС је 1985. године објавио један од првих пројеката Групе, детаљан преглед развоја платног система у земљама Г10, у првој из серије која је постала позната као „Црвене књиге”. Тренутно црвене књиге покривају земље учеснице у Комитету за плаћања и тржишне инфраструктуре (ЦПМИ).[17] Узорак статистичких података из црвених књига налази се у доњој табели, где се локална валута конвертује у америчке доларе по курсевима на крају године.[18]
| По глави становника | Земља | Милијарди долара |
|---|---|---|
| $10.194 | Швајцарска | $87 |
| $8.471 | Хонгконг САР | $63 |
| $8.290 | Јапан | $1.048 |
| $6.378 | Сингапуре | $36 |
| $5.238 | Сједињене Државе | $1.719 |
| $4.230 | Евро област | $1.446 |
| $2.404 | Аустралија | $60 |
| $2.003 | Кореја | $103 |
| $1.924 | Канада | $71 |
| $1.683 | Сауди Арабија | $56 |
| $1.417 | Уједињено Краљевство | $94 |
| $1.009 | Русија | $148 |
| $825 | Кина | $1.151 |
| $682 | Шведска | $7 |
| $680 | Мексико | $85 |
| $513 | Аргентина | $23 |
| $327 | Бразил | $68 |
| $311 | Турска | $26 |
| $230 | Индија | $307 |
| $205 | Јужна Африка | $12 |
| $196 | Индонезија | $52 |
Референце уреди
- ^ „Боард оф Дирецторс”. www.бис.орг/. Архивирано из оригинала 22. 4. 2011. г. Приступљено 2011-04-14.
- ^ „Абоут БИС”. www.бис.орг. 2005-01-01. Приступљено 2016-03-17.
- ^ „Абоут БИС”. Wеб паге оф Банк фор Интернатионал Сеттлементс. Архивирано из оригинала 14. 5. 2008. г. Приступљено 17. 5. 2008.
- ^ „УНТЦ”. треатиес.ун.орг.
- ^ „Абоут тхе БИС – овервиеw”. www.бис.орг. 1. 1. 2005.
- ^ БИС Хисторy – Овервиеw. БИС wебсите. Ретриевед 2011-02-13.
- ^ „Ноте он голд схипментс анд голд еxцхангес органисед бy тхе Банк фор Интернатионал Сеттлементс, 1ст Јуне 1938 – 31ст Маy 1945”. www.бис.орг. 1. 9. 1997.
- ^ Кубу, Е. (1998). "Цзецхословак голд ресервес анд тхеир суррендер то Нази Германy" Ин Нази Голд, Тхе Лондон Цонференце. Лондон: Тхе Статионерy Оффице, пп. 245–48.
- ^ Тониоло, Г., Централ Банк Цооператион ат тхе Банк фор Интернатионал Сеттлементс, 1930-1973 (Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс: 2005), пп. 245–252.
- ^ Хигхам, Цхарлес (1995). Традинг wитх тхе Енемy: Тхе Нази-Америцан Монеy Плот, 1933-1949 (на језику: енглески). Барнес & Нобле.
- ^ Унитед Натионс Монетарy анд Финанциал Цонференце, Финал Ацт, Артицле IV. Лондон, 1944.
- ^ Раyмонд Фрецх Микеселл. Тхе Бреттон Wоодс Дебатес: А Мемоир. Принцетон: Интернатионал Финанце Сецтион, Депт. оф Ецономицс, Принцетон Университy. п. 42. ISBN 0-88165-099-4. Ретриевед 8 Јулy 2013. Ессаyс ин Интернатионал Финанце 192 бриеф хисторy оф тхе БИС
- ^ А бриеф хисторy оф тхе БИС
- ^ Каплан, Ј. Ј. анд Сцхлеимингер, Г. (1989). Тхе Еуропеан Паyментс Унион: Финанциал Дипломацy ин тхе 1950с. Оxфорд: Цларендон Пресс
- ^ Тониоло, Централ Банк Цооператион ат тхе Банк фор Интернатионал Сеттлементс, 1930-1973 (Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс: 2005), п. 416.
- ^ Јамес, Х. (2012). Макинг тхе Еуропеан Монетарy Унион, Тхе Роле оф тхе Цоммиттее оф Централ Банк Говернорс анд тхе Оригинс оф тхе Еуропеан Централ Банк. Цамбридге-Лондон: Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс
- ^ „Абоут тхе ЦПМИ”. www.бис.орг. 2. 2. 2016.
- ^ „Банкнотес анд цоинс ин цирцулатион”.
Литература уреди
- Јамес, Паул; Патомäки, Хеикки (2007). Глобализатион анд Ецономy, Вол. 2: Глобал Финанце анд тхе Неw Глобал Ецономy. Лондон: Саге Публицатионс.
- Реинхарт, Цармен; Рогофф, Кеннетх (2009). Тхис Тиме Ис Дифферент: Еигхт Центуриес оф Финанциал Фоллy. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-15264-6.
- Јамес, Паул W.; Патомäки, Хеикки (2007). Глобализатион анд Ецономy, Вол. 2: Глобализинг Финанце анд тхе Неw Ецономy. Лондон, УК: Саге Публицатионс. ИСБН 978-1-4129-1952-4.
- Цассис, Yоуссеф (2006). Цапиталс оф Цапитал: А Хисторy оф Интернатионал Финанциал Центрес, 1780–2005. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-511-33522-8.
- Фландреау, Марц; Холтфрерицх, Царл-Лудwиг; Јамес, Харолд (2003). Интернатионал Финанциал Хисторy ин тхе Тwентиетх Центурy: Сyстем анд Анарцхy. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-511-07011-2.
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт
- Тхеy’ве Гот а Сецрет бy Мицхаел Хирсх, Тхе Неw Yорк Тимес, 2013 (а боок ревиеw оф Тоwер Оф Басел, Адам ЛеБор, 2014)
- "Тхе Монеy Цлуб", бy Едwард Јаy Епстеин, Харперс, 1983.
- Андреw Цроцкетт статемент то тхе ИМФ.
- Ан аццоунт оф тхе усе оф ресерве полицy анд отхер централ банк поwерс ин Цхина на сајту Wayback Machine (архивирано фебруар 4, 2012), бy Хенрy C К Лиу ин тхе Асиа Тимес.
- Банкинг wитх Хитлер на сајту YouTube, Тимеwатцх, Паул Елстон, продуцер Лауренце Реес, нарратор Сеан Барретт (УК), ББЦ, 1998 (а видео доцументарy абоут тхе БИС роле ин финанцинг Нази Германy)
- еабх (Тхе Еуропеан Ассоциатион фор Банкинг анд Финанциал Хисторy е.V.)
- Доцументс анд цлиппингс абоут Банка за међународна поравнања у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ЗБW)
- „Пресс релеасе: БИС цомплетес редистрибутион оф схарес”. www.бис.орг. 1. 6. 2005.
- „Продуцтс анд сервицес”. www.бис.орг. 21. 1. 2003.