Википедија

Библиотека палате Гарањин-Фанфоња

Такође погледајте: Палата Гарањин у Трогиру и Музеј града Трогира

Библиотека палате Гарањин-Фанфоња основана у истоименој палати у Трогиру, је културно добро Републике Хрватске са старом библиотечном грађом, која у својој збирци поседује целокупну некадашњу библиотеке породице Гарањин, са око 5.500 наслова.[1] Настала је заслугом Ивана Луке Гарањина, старијег. У доба свог формирања библиотека се налазила на другом спрату палате Гарањин-Фанфоња, да би, током 19. века била пресељена је у просторије у којима се и данас налази. Пре усељења у ову просторију за потребе библиотеке израђени су посебни наменски дрвени орману у којима су књиге након разврставања по садржајима чуване; а пригодно су осликани зидови и плафон, што је власницима палате чинило пријатнији боравак у библиотеци током читања књига. Гарањини су увек водили бригу о лакшем сналажењу у библиотеци, што потврђује и чињеница да су имали и своје библотекаре, који су им повремено пописивали наслове и израђивали каталоге. Први каталог објављен је 1796. године, и имао је 963 у њему наведена наслова.[2]

Библиотека палате Гарањин-Фанфоња
Палата Гарањин у Трогиру у којој је смештана Библиотека
Оснивање1963.  СФРЈ
ЛокацијаТрогир
 Хрватска
Врстабиблиотека, музеј
Веб-сајтhttp://muzejgradatrogira.blogspot.com/

Положај и размештај уреди

Библиотека се налази у палати Гарањин-Фанфоња, која је заправо група палата, које се протежу преко надсвођених пролаза (волта) и преко трију улица Трогира, на адреси Градска врата 4. Смештена је у малом просторном делу историјског језгра Трогира (које се налази на острвцу у морском сужењу у коме се оток Чиово највише приближио копну) насупрот копнених врата.[1]

Данас је блиотека као и цела палата Гарањин-Фанфоња у саставу Музеја града Трогира, у једном од најсложенијих стамбених блокова са готово лавиринтским системом ходника, у далматинском урбанизму.[2]

 
Положај Палате Гарањин (у којој је смештена библиотека) на УНЕСЦО-вој мапи Трогира, означена бројем 28

Комплекс зграда у коме је у једној од зграда смештена библиотека, датира од 13. до 18. века, па се на њима уочавају трагови романике, готике, ренесансе и барока. Палате су биле у потпуности у власништву породице Гарањин од 18. века. Када се породица Гарањин ородила се задарском племићком породицом Фанфоња у 19.веку (Катарина Гарањин удала се 1840. године за задарског племића Анту Фанфогна) од тада комплекс зрада носи заједничко презиме две породица — Гарањин-Фанфоња.

Библиотека је у 18. веку (када је грађевина у којој се сместила била сазидана), првобитно налазила на другом спрату (пиано нобиле) да би до половине 19. века, како је библиотека нарсала, била пресељена на први спрат палате, на коме је било планирао да се Иван Лука Гарањин у потпуности посвети интелектуалном стваралаштву.[3] Библиотека која се у овом простору и данас налази, сачувана је готово у потпуности у изворном облику.[4]

Селидба библиотеке следила је организациону шему склопа палате Гарањинових коју је на самом почетку 19. века понудио и разрадио за Гарањинове чувени венецијански класицистички архитект Гианнантонио Селва (1751.–1819).[5] уз интензивну кореспонденције између наручиоца, Ивана Луке Гарањина млађег, и архитекта који је имао задатак да знањем и вештином преточи у чин пројектовања наручитељеве жеље и замисли.

Уместо једне просторије, колико је пре заузимала, нова се библиотека приликом спуштања на доњиспрат протегла кроз две просторије повезане с радном собом. Ову диспозицију просторија налазимо на тлоцрту из средине 19. века на којем су уписане намене просторија првог спрата свих грађевина у склопу палате Гарањинових које окружују унутрашње двориште.[6]

Заштита уреди

Под ознаком З-5065 Палата Гарањин заједно са простором у коме је смештена библиотека заведена је као непокретно културно добро - појединачно, правног статуса заштићено културно добро, разврстано као "профана градитељска баштина".[1]

Није под непосредном УНЕСЦО-вом заштитом, али стављањем на листу УНЕСЦО-а древног дела Трогира. или његовог историјског језгра, индректно се и палате Гарањин-Фанфоња нашла на овој листи, што даје наду за очување и реваитализацију ове знаменити грађевине, са [1]

Све књиге у библиотеци Гарањин-Фанфоња вредне су не само по старости – што су старије, то су и вредније и занимљивије, већ и по вредности садржаја – јер сведоче о одређеној културно-историјској тематици и доприносе њеном разумијевању. Оне су и музејски предмети, који, чине посебну збирку Музеја града Трогира – хр. Књижницу Гарагнин-Фанфогна, која према Инвентару књига са стањем 24. јануар 1970. године имала уписано 5.409 наслова књига разноличитог садржаја, које су решењем Регионалног завода за заштиту споменика културе у Сплиту, бр. 24/326-70. од 3. просинца 1970. године, добиле својство споменика културе.[7]

Значај уреди

Жначај библиотеке породица Гарањин односно Гарањин-Фанфоња огледа су у богатству архивске и библиотечне грађе која је остала након што су напустили Трогир, и постала предмет изучавања многих хрватских научника. Историју породице највећим делом је расветлила Даница Божић-Бужанчић, дугогодишња радница данашњега Државног архива у Сплиту, која је тиме поставила истраживачке темеље ове широке теме као и основу за презентацију архивске грађе која још увек није посве организирана нити доступна.[8][9][10]

Историја уреди

У европским и у хрватским градовима чест је случај смештаја музеја и библиотека у старим палатама или дворцима, објектима који су некад припадали владајућем богатом сталежу, било да се ради о племству или имућном грађанству. Наиме, пропашћу феудалног поретка, сиромашењем старих племићких породица чији су се преци могли пронаћи у средњем веку, појавом новога племства подложног процесу мешања, уједињавања и разједињавања, прилагођавања новим приликама, јавља се нови свет имућних придошлица који су се знали прилагодити променама. Стари поседи продајом или женидбом прелазе у руке новонасталог сталежа који полако заузима њихове позиције, све се више богати, школује и временом постаје угледним и богатим са свим привилегијама и правима које уз то иду.

У кићама овим угледних и богатих породица широм Далмације библиотеке су честе. Иако је Сплит, надомак Трогира, био је један од градова с најстаријом библиотечком традицијом на словенском југу,[11] у кући Гарањинових налазила се најбогатија библиотека с музејском збирком у Далмацији која је постала састајалиште учених људи још у другој половини 18. века.[12]

Све везано за ову библиотеку почело је када се у Трогиру на политичкој и друштвеној позорници појављују Гарањни, који су током 18. века али и у 19. веку још увек остати снажни.[13][14][15][16] Они су се брзо прилагодили индустријској револуцији која је захватила целу Европу, започевши у Енглеској, прихваћајући и користећи неминовне друштвене промене.[17]

Најистакнутији чланови ове породице били су Иван-Лука (Гиан Луца) Гарањин, рапски бискуп, сплитски надбискуп, примас Хрватске у 18. веку и његови нећаци, истоимени Иван Лука, историчар, агроном, први далматински конзерватор, и Доминик који је као истакнути франкофил, за време власти Француза, био намесник нове власти у Дубровнику у 19. веку. Делатност породице Гарањин-Фанфоња која је одиграла значајну улогу у јавном, културном, привредном и политичком животу града Трогира и читаве Далмације презентирана је у ентеријеру њихове палате дана Музаја града Трогира.[18][19][20]

Гарањини су поред комплекса луксузних палата поседовали збирку медаља, лапидаријарну збирку и богату архивску и библиотечку грађу са делима из свих подручја људског знања, посебно из агрикултуре јер се Иван Лука Гарањин (1764 -1841) бавио унапрјеђењем пољопривреде у Далмацији.[21][22][23]

Највећи љубитељ и скупљач старина, ретких рукописних и штампаних књига, које су се чувале у породичној кући у Трогиру, био је Иван Лука Гарањин (1764 - 1841) . Иван Лука је библиотеку уредио као мали музеј, тако да је већ у 18. веку она била на гласу не смо због колекције вредних књига већ и због колекције слика, археолошких споменика, нумизматичких и природњачких предмета.

Иван Лука је обогаћивао библиотека и тако што се дописивао са ученим Г. де Оффнером, док му је Фарлати 1769. посветио четврту свеску свога монументалног дела, у коме се обрађује историја суфраганских бискупија Сплитске метрополије (Јоанни Луцае Гарагнино, арцхиеписцопо Спалатенси ац примати Далматиае ет Цхробатиае), у којој спомиње његов дотадашњи рад и заслуге. Фарлатијев сарадник и настављач Г. Цолети поклонио је 1776. надбискупу 13 свезака грађе која је служила за то дело од чега су сада три свеска у библиотеци у Трогиру. Мања дела посветили су Гарањину и природњаци Италијан А. Фортис (Диссертазионе сопра ла цолтура дел цастагно, Напуљ 1780) и M. Т. Брüнницх, професор у Кøбенхавну (Ицхтхyологиа Массилиенсис систенс писциум десцриптионес еорумqуе апуд инцолас номина. Аццедунт сполиа марис Адриатици. Кøбенхавн—Леипзиг 1768).[24] У библиотеци је међу осталим рукописима пронађена и чувена исправа Трогирска апендикула, (Пацта Цонвента) – уговор хрватског племства са угарским владарем (чува се данас у Будимпешти).[25]

Почетком 20. века финансијски финанцијски пропада и продаје један део архивске грађе.[26]

Други светски рат докрајчио је њихову присутност у Трогиру јер су пристајући на страну фашистичке Италије, чији су поданици остали имајући двојно држављанство, капитулацијом Италије 1943. године били су присиљени да оду из Трогира.Стога је одређени

Након Другог свјетског рата у палату су ушли сиромашни становници Трогира и Далматинске загоре, који су унутрашњос опљачкали и девастирали, а инвентар је углавном разнесен.

Године 1963. палата се додјељује Музеју града Трогира који у њој ради заједно са свим оним станарима који су се годинама мењали, а до данас је остао само још један станар.

Године 1966. у палати Гарањин-Фанфоња отворена је стална поставка на првоме спрату палате. Музеј се уклопио у постојећу архитектуру и само је на једном месту дочаран амбијент палате.

На првом спрату овог барокног дела палате остала је и библиотека Гарањин-Фанфоња, са 5.500 књига,[27][28] у простору који је наменски уређен за њу током 19. века.[29]

Фонд породице Гарањин-Фанфоња уреди

Фонд породице Гарањин-Фанфоња основао је средином 18. века Иван Лука Гарањин (1722–1783), рапски бискуп (1756) и сплитски надбискуп (1765). Он је набављао ретке књиге и драгоцене рукописе, и основао богату библиотеку у којој је сакупљено неколико хиљада књига и преко 400 рукописа.[30]

Библиотека је у периоду пада венецијанске владавине, у побуни трогирског пука страдала и претрпела велике штете.[31]

Женидбом Антуна Фанфоње и Катарине Гарањин 1840. године у Трогир је донесен породични архив породице Фанфоња и тако је настала јединствена збирка библиотеке и архива породице Фанфоња-Гарањин.[32][33][34]

Почетком 20. века продане су највредније књиге из библиотеке, а исто тако и део архивске грађе. Године 1903. је зборник Томе Архиђакона Цодеx Траугуриенсис с текстом Хисториа Салонитана, знаменит по додатку Аппендицула (Qуалитер), продан у Будимпешти. Године 1905. продана је збирка статута приморских градова данашњој Националној и свеучилишној библиотеци у Загребу. Део књижевног фонда, рукописа и пергамена гроф Гиан Доменико Фанфогна продао је 1910. године Земаљском архиву у Загребу.[31]

Градиво овог фонда чине:[31]

  • разне исправе;
  • кореспонденција;
  • пасторални списи и проповеди Ивана Луке Гарањина;
  • одредбе,
  • енциклике,
  • наговори и сл. римских папа;
  • административна, политичка, грађанска и војна упутства за Далмацију у време Вицка Дандола;
  • списи везани за питање православаца у 18. веку;
  • градиво за дело "Иллyрицум сацрум"
  • различити рукописи писани хрватским, латинским и италијанским језиком.

Фонд је структурисан по тематски сложеним серијама:[31]

  1. . Исправе;
  2. . Кореспонденција;
  3. . Пасторални списи и проповеди Ивана Луке Гарагнине;
  4. . Одредбе, енциклике и друго римских папа;
  5. . Административне, политичке, грађанске и војне упуте за Далмацију у вријеме V. Дандола;
  6. . Питање православаца у Далмацији;
  7. . Разно;
  8. . Грађа за "Иллyрицум Сацрум";
  9. . Рукописи;
  10. . Књиге;
  11. . Додатак.

Радно време уреди

Библиотека је, као и Музеј града Трогира, у чијем саставу се налази отворена за посетиоце током целе године:

  • Од октобра до маја - радним данима од 09:00 до 14:00 часова
  • Током јуна и септембра - од понедјељка до суботе од 10:00 до 13:00 преподне и у времену од 17:00 – 20:00 часова поподне
  • Током јула и августа сваког дана од 10:00 до 13:00 часова преподне и у времену од 18:00 до 21:00 час поподне.[35]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б в г I. Луцић: Повијесна свједочанства о Трогиру I и II, Сплит, 1979.
  2. ^ а б Државни архив Сплит, Обитељска архива Гарагнин-Фанфогна, Имовински списи 6/XXI.
  3. ^ Ана Шверко, Гианнантонио Селва. Далматински пројекти венецијанског класицистичког архитекта, Загреб, 2013.
  4. ^ ХРВОЈЕ МОРОВИЋ, О трогирској књижници Гарањин-Фанфоња, у: Вјесник библиотекара Хрватске, 3–4 (1964.),95–106
  5. ^ АНА ШВЕРКО, Прилози трогирској класицистичкој архитектури, у: Прилози повијести умјетности у Далмацији, 41 (2005.–2007.), 375–411.
  6. ^ ФАНИ ЦЕЛИО ЦЕГА, Мањи градитељски захвати и преинаке на кућама обитељи Гарагнин у Трогиру тијеком 18. стољећа, у: Прилози повијести умјетности у Далмацији, 38 (2002.), 339–363.
  7. ^ ЦЕГА, Фани. Књижница Гараганин Фанфогна у Музеју града Трогира. Информатица Мусеологица, 1-2/ 1998., стр. 52-59.
  8. ^ Даница Божић-Бужанчић, Почеци заштите споменика и сабирања умјетнина у Далмацији, у: Прилози повијести умјетности у Далмацији, 18 (1970.), 145–159
  9. ^ Даница Божић-Бужанчић, Јужна Хрватска у еуропском физиократском покрету, Сплит, 1995.
  10. ^ Фани Целио Цега, Свакидашњи живот града Трогира од средине 18. до средине 19. стољећа, Сплит, 2005.
  11. ^ D. Божић-Бужанчић, Почеци заштите споменика и сабирања умјетнина у Далмацији, Прилози повијести умјетности у Далмацији 18, Сплит 1970, стр. 154-157
  12. ^ Х. Моровић, О трогирској књижници Гарагњин-Фанфоња, Вјесник библиотекара Хрватске 3-4, Загреб 1964, стр. 95-96
  13. ^ ДАНИЦА БОЖИЋ-БУЖАНЧИЋ, Трогирска обитељ Гарагнин и нацрт за биографију Ивана Луке млађег, агронома физиократског усмјерења, у: »Вартал« 1-2 /1994, Трогир, Огранак Матице хрватске Трогир, 1994., 5-37;
  14. ^ АРСЕН ДУПЛАНЧИЋ, Библиографија радова Данице Божић -Бужанчић (1958. - 1995.), у: Божић–Бужанчић. Зборник. Грађа и прилози за повијест Далмације, 12 /1996, Сплит, Повијесни архив у Сплиту, 1996., 13-22.;
  15. ^ ДУБРАВКА ДУЈМОВИЋ, Библиографија Станка Пипловића 1996. - 1999., у: »Културна баштина«, 30 /1999, Сплит, Друштво пријатеља културне баштине - Сплит, 1999., 7-18;
  16. ^ Фани Целио Цега, Свакидашњи живот града Трогира од средине 18. до средине 19. стољећа, Сплит, Књижевни круг Сплит, 2005., 37-43.
  17. ^ Повијест. Колонијализам и грађанске револуције, књ. 12, Загреб, Библиотека Јутарњег листа, 2008., 123-124., 447-451.
  18. ^ ДАНИЦА БОЖИЋ-БУЖАНЧИЋ, Трогирска обитељ Гарагнин и нацрт за биографију Ивана Луке нлађег, агронома физиократског усмјерења, у: „Вартал“, 1-2 (1994.), Трогир, Матица хрватска, Огранак Трогир, 1994., 5-37.
  19. ^ ДАНИЦА БОЖИЋ-БУЖАНЧИЋ, Јужна хрватска у еуропском физиократском покрету, Сплит, Књижевни круг Сплит, Повијесни архив у Сплиту, Завод за хрватску повијест Филозофског факултета у Загребу, 1995., 198-218.
  20. ^ ДАНИЦА БОЖИЋ-БУЖАНЧИЋ, Предговор, I. Физиократска струјања у свијету и у нас, II. Обитељ Гарањин и њезино дјеловање у Далмацији, III. Иван Лука Гарањин, надбискуп, IV. Доминик Гарањин, неколико података о његовом раду, V. Иван Лука Гарањин млађи (1764-1841), његов рад и дјела (нацрт за библиографију) у: Иван Лука Гарагнин, Економско-политичка размишљања о Далмацији, (ур.) Круно Пријатељ, Сплит, Књижевни круг Сплит, 1995., 10-53.
  21. ^ ХРВОЈЕ МОРОВИЋ, О трогирској књижници Гарањин-Фанфоња, у: „Вјесник библиотекара Хрватске“, Загреб, X/1964., 3.-4.
  22. ^ ХРВОЈЕ МОРОВИЋ, Избор из дјела, О трогирској књижници Гарањин-Фанфоња, Сплит, Књижевни круг Сплит, 1988., 211-233.
  23. ^ ДАНИЦА БОЖИЋ-БУЖАНЧИЋ, у: Иван Лука Гарагнин, Економско-политичка размишљања о Далмацији, (ур.) Круно Пријатељ, Сплит, Књижевни круг Сплит, 1995., 10-53.
  24. ^ Ф. Цега: Повијест књижнице обитељи Гарањин Фанфоња у Трогиру с посебним освртом на намјештај и старе каталоге. Радови Завода за хрватску повијест, 29(1996) стр. 129–130, 133–134.
  25. ^ ХРВОЈЕ МОРОВИЋ, Избор из дјела, О трогирској књижници Гарањин-Фанфоња, Сплит, Књижевни круг Сплит, 1988., 225
  26. ^ „Матица хрватска - Хрватска ревија 2, 2009. - МУЗЕЈ ГРАДА ТРОГИРА”. www.матица.хр. Приступљено 2021-03-28. 
  27. ^ Музеј града Трогира. Књижница Гарагнин – Фанфогна, инв. бр. 4123. 25 Музеј града Трогира. Књижница Гарагнин – Фанфогна, инв. бр. 5387.
  28. ^ Музеј града Трогира. Књижница Гарагнин – Фанфогна, инв. бр. 4123.
  29. ^ Фани Цега, Повијест књижнице обитељи Гарањин Фанфоња у Трогиру с посебним освртом на намјештај и старе каталоге, у: »Радови завода за хрватску повијест«, 29/1996, Загреб, Завод за хрватску повијест Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, 1996., 133- 135.
  30. ^ Дуишин, Виктор Антон. Зборник племства у Хрватској, Славонији, Далмацији, Босни-Херцеговини, Дубровнику, Котору и Војводини, први свезак, .стр. 227-229.
  31. ^ а б в г „АРХиНЕТ - Обитељ Фанфогна-Гарагнин (фонд)”. архинет.архив.хр. Приступљено 2021-03-31. 
  32. ^ Библиографија расправа и чланака : IV Хисторија. IV/ 2 Хисторија Југославенских народа,
  33. ^ Библиографија расправа и чланака, IV : Хисторија. Предметни индекс књига 8 и 9,
  34. ^ Хрватски биографски лексикон, четврти свезак, .стр. 130-133, 579-582.
  35. ^ „Музеј града Трогира”. Висит Трогир хр (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 2021-04-01. 

Литература уреди

  • Иво Бабић, Прилог познавању повијести графичке документације салонитанских споменика, Годишњак заштите споменика културе Хрватске, 8–9/1982. – 83.
  • Цата Дујшин Рибар (текст Јосип Деполо), Загреб, 1988.
  • Фани Целио Цега, 30 година отворења Музеја града Трогира, 1966–1996, Информатица мусеологица, 27(3–4) 1996.
  • Фани Целио Цега, Радови на заштити музејске грађе у Музеју града Трогира, Информатица мусеологица, 29 (3-4)/1998.
  • Фани Целио Цега, Скупљачка и музејска дјелатност у Трогиру тијеком 19. стољећа, Музеологија, 37/2000.
  • Иван Делалле, Трогир – Водич, Загреб, 2006.
  • Иван Пажанин, Једна заборављена обљетница, Вартал, 1–2/1995.
  • Данка Радић, Књижница Антуна Лубина у Музеју града Трогира, Информатица мусеологица, 29 (1–2)/1998.
  • Данка Радић, 20. обљетница сталне изложбе слика у Музеју града Трогира – Галерије Цате Дујшин Рибар (1978–1998.), Информатица мусеологица, 29 (3–4)/1998.
  • Данка Радић, Роко Сладе Шиловић и Мирко Сладе Шиловић, »Оснивачи и први кустоси музеја у Хрватској«, Осијек, 1999.
  • Мирко Сладе-Шиловић, Музеј града Трогира, Вијести музеалаца и конзерватора Хрватске, 3/1967.

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Библиотека палате Гарањин-Фанфоња на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biblioteka_palate_Garanjin-Fanfonja&oldid=26730687”