Блокчејн

Блокчејн је база података која се не налази на једном месту, већ је чине мање базе (блокови) које су међусобно дигитално повезани, а који садрже информације о дигиталним трансакцијама било које врсте: од власничких листова, преко података из књиге рођених, до уговора којима се регулишу ауторска права. Приликом њихове размене нема никаквог регулатора осим саме мреже која садржи информације о свим трансакцијама које су икада изведене. Блокчејн има облик низа бинарних битова, јединица и нула које рачунари могу да обрађују и поједностављују тако да их људи могу читати.

Блокчејн формација. Главни ланац (црни) састоји се од најдужег низа блокова од блока генезе (зелени) до тренутног блока. Блокови "сирочад" (љубичасти) постоје изван главног ланца.

Дакле, за разлику од класичне онлине базе података, блокчејн технологија омогућава комуникацију са неколико рачунара (сервера) између којих се трансакција обавља.

Историја

Сатоши Накамото

Блокчејн и криптовалуте су уско повезани. Први блокчејн је креирала особа са псеудонимом Сатоши Накамото, али је прави идентитет ове особе остао мистерија, те се и дан данас не зна да ли је у питању био појединац или организација. У сваком случају, те 2009. године основан је биткоин, прва криптовалута. Криптовалуте као начин за зараду су данас јако популарне широм света.

Криптовалута је у основи валута коју не издаје и не контролише централна банка, као што је то, на пример, случај са УС доларима или српским динарима, већ она користи шифровани, математички модел блокчејна, путем кога се прате вредносне размене и право власништва над криптовалутама. Од оснивања биткоина, па све до данас појавио се огроман број криптовалута које функционишу на потпуно истом, децентрализованом принципу блокчејна. Блокчејн је уствари настао са инфраструктурном наменом, као место за складиштење, чување и размену биткоина.

Основни концепти блокчејна су развијени у оригиналном документу Сатосхи Накамота из 2008. године под насловом Битцоин: А Пеер-то-Пеер Елецтрониц Цасх Сyстем. С обзиром на то да база података није сачувана на једном месту односно серверу, она је децентрализована. Уместо да свако на свету има своје посебне књиге и води засебну евиденцију трансакција, главна књига је једна, садржи све трансакције, јавна је и у власништву свих.

Када неко пошаље биткоин са једне адресе на другу, трансакција је временски обележена и забележена код сваког учесника система. Нико не може да превари систем и пошаље нешто што нема у свом власништву јер:

• Не би био сихронизован са осталим учесницима система и евиденцијом трансакција;
• Правила су дефинисана на почетку и имплементирана су кроз програмски код.

На овај начин, Сатоши је први доказао да проблем дупле потрошње (доубле спендинг проблем) код дигиталних добара може бити решен без треће стране, односно посредника у којег обе стране имају поверења.

Дигитално добро у том случају функционише попут физичког добра - не може бити на два места у исто време. Две особе или организације могу да сасвим безбедно, анонимно и без знања једна о другој електронски изврше размену вредности (новац или дигитално добро) без посредника. То је могуће, јер је цела историја свих трансакција које су икада обављене унутар мреже сачувана код сваког учесника мреже и мора да се подудара на сваком од уређаја на којем је сачувана. Такође, одређен број учесника мреже (чворови - нодес) мора да валидира трансакцију када год се она у оквиру мреже догоди, након чега је трајно криптографски закључана и немогуће ју је променити. Ако бисмо желели да изменимо једну транскацију морали бисмо то да урадимо на великом броју уређаја, што постаје све теже што је сама мрежа већа.

Коришћење блокчејна

Када се размена изврши, она се са другим подацима и информацијама које се преносе (а које су обављене у последњих 10 минута) криптографски повезује са блоком. Тада на сцену ступа процес "извлачења руда" тзв. мининг који се обавља помоћу рачунара велике снаге – извлачећи постојећу "руду" и стварајући нове блокове. Ово је уједно и начин на који се генеришу нови биткоини (извлачењем биткоин блокчејна добија се БТЦ као валута).

Функционисање сваке блокчејн мреже (била она намењена само одређеном броју људи или свима) регулисано је тачно одређеном процедуром. Пошто су блокови нераскидиво повезани захваљујући коду (сваки од њих има своји свој уникатни ИД који се назива Хасх Хасх помоћу кога можемо пронаћи претходни блок из низа), било која промена података о обављеним трансакцијама, укључујући њихово брисање, додавање и било који други вид фалсификовања, није могућа.

Банковни рачуни, тајне државне информације и други централизовани подаци лако могу бити хаковани. Међутим, уколико неко жели да покуша нешто слично са блокчејном морао би да хакује читав ланац блокова, што је фактички немогуће. Стога, уколико се овакав начин складиштења података у будућности нађе у широкој примени, функционисање система се више неће базирати на поверењу у некорумпираност административних и банкарских службеника, тј. неће зависити од фактора људске грешке, већ ће зависити од блокчејн ланца. А блокчејн никада не греши.

Управо је непоткупљивост система која се базира на непроменљивости информација оно што блокчејн чини погодним и за многе друге сфере, поред финансијске. Тако се са ексклузивне примене блокчејна на биткоину прешло и на примену на друге дигиталне валуте (попут Етхереума), а одатле на потенцијалну улогу у економији, администрацији, здравству, гласању путем Интернета и слично.

Структура блокчејна

Одговор на ово питање се крије у самом називу – блокчејн је компјутерски фајл који се састоји од блокова података који су међусобно повезани. Сваки блок - који може бити било које величине у зависности од врсте блокчејна, садржи линк (везу) са претходним блоком и на тај начин се формира ланац – енг. цхаин.

Такође, сваки блок садржи временску ознаку за обележавање када је та информација у блоку едитована. I на крају, структуру блокчејна чине сами подаци који су исписани у њему и који се снимају. Ти подаци би могли да представљају "вредност" блока, ако говоримо о биткоину или другим криптовалутама или могу да буду у питању трансакциони подаци везани за размену робе или услуга између странака, као и власничка права када се ланац користи као запис о томе ко је власник нечега.

Блокови и рударење

Замислимо да као што свака страна у књизи има одређен простор, постоји и одређен простор пре него што морамо да окренемо страницу и почнемо да исписујемо нову на блокчејну. Странице књиге на примеру блокчејна представљају блокови. Чланови мреже који воде евиденцију трансакција у блоку га верификују и закључавају. За овај њихов рад мрежа их награђује биткоином и тај процес називамо рударење (црyптоцурренцy мининг).

• Пример: Марко шаље Душану 100 динара са свог рачуна у банци. У данашњем финансијском систему, банка је та која гарантује да је са једног рачуна обрисано, а да је другом пристигло 100 динара. Истих 100 динара не сме бити на два различита места. Марко и Душан могу да не верују један другом, али верују банци као посреднику. Принцип је исти код власништва над добрима односно вођења било којих књиговођствених трансакција. Проблем је решен посредником који пружа гаранције. Посредник пружање ове услуге наплаћује, утиче на цене и одлучује ко има приступ. Код биткоина је тај проблем решен математичким алгоритмом на који није могуће утицати.

Блокчејн вс. класична база података

Блокчејн је привлачно решење уколико постоји намера или потреба да база података буде децентрализована. Компанија или организација можда жели да постигне већу безбедност и сигурност података. Тренутне базе података у пословним мрежама су: неефикасне (сваки члан води посебну евиденцију, те често долази до преклапања), скупе (централне базе нису цост-еффициент) и подложне нападу (могуће их је хаковати или уносити лажне податке).

Применом блокчејна систем постаје робуснији и нема сингле-поинт оф фаилуре. Расподељена мрежа не може бити хакована, манипулисана или подложна нападу као што традиционалне базе података јесу. Централизоване базе података имају дефинисан кориснички приступ систему. Одређена индивидуа, организација, компјутер или оперативна јединица директно управља системом.

У случају блокчејна, непознате или неповерљиве стране учествују у управљању. Самим тим поверење представља најважније питање у оваквом систему.

Врсте блокчејнова

Тренутно постоји најмање четири врсте блокчејнова: јавни, приватни и хибридни тип блокчејна:

• Јавни блокчејнови немају апсолутно никаква ограничења приступа. Свако ко има интернет везу може да шаље трансакције, као и да постане валидатор. Обично, такве мреже нуде економске подстицаје за оне који их обезбеде и користе неку врсту доказа о улогу или доказа о радног алгоритма. Неки од највећих, најпознатијих блокчејнова су биткоин блокчејн и Етхерум блокчејн.
• Приватним блокчејновима се не може приступити осим уколико потенијалног члана не позову мрежни администратори. Приступ учесника и валидатора је ограничен. Ова врста блокчејнова може се сматрати средином за компаније које су заинтересоване за технологију блокчејна уопште, али се не слажу са нивоом контроле који нуде јавне мреже. Типично, они настоје да укључе блокчејн у своје процедуре рачуноводства и вођења евиденције без жртвовања аутономије и ризика изложености осетљивих података јавном интернету.
• Хибридни блокчејн је комбинација различитих карактеристика, како јавних тако и приватних блокчејнова. Омогућава да се изабере које информације ће остати приватне, а које ће се објавити. Даља децентрализација у односу на примарно централизоване приватне блокове може се постићи на различите начине. Уместо да се трансакције чувају у сопственој мрежи покретања заједнице или приватних чворова, хасх (са или без корисног оптерећења) може да се постави на потпуно децентрализоване блокчејнове као што је биткоин. У зависности од хибридне блокчејнове архитектуре, мултицлоуд решења омогућавају складиштење података у складу са Општим правилима о заштити података и другим географским ограничењима, а истовремено користе глобалну снагу биткоина за децентрализацију трансакција.