Блокчејн технологија

Блокчејн технологија, односно систем блокчејн се састоји од рачунара повезаних у мрежу. Особе које потврђују трансакције преко својих рачунара зову се рудари, и свако ко жели може бити рудар. Тако нпр. на рачунаре свих рудара свијета стиже информација да лице А намјерава лицу Б да пошаље 100 евра. Рудари ће прво провјерити да ли лице А има довољно средстава, тако што рачунар прође кроз све трансакције које су икада спроведене на његовом налогу и израчуна да ли постоји новац за наведени пренос. Када рудари провјере да постоје средства, један од њих ће уградити ову трансакцију у блокчејн и он ће бити награђен у виду криптовалуте. Што се тиче биљежења трансакција, сви подаци ће бити на рачунарима појединаца који су одлучили да учествују у блокчејну. Они се зову нодови. Сваки од њих држи на свом диску копију фајла овог регистра трансакција и сваки пут када се деси нова трансакција, она се моментално ажурира код сваког од ових нодова. Закључак је да су рудари задужени за потврђивање трансакције, а нодови за чување исте.

Блокчејн

Блокчејн је база података која се користи за складиштење података . Она се не налази на једном мјесту, већ је чине мање базе (блокови), који су међусобно дигитално повезани. Комуникација на блокчејну је директна (пеер-то-пеер), а за везивање блокова користи се криптографија – хеш функција, и то тако да је немогуће промијенити садржај 1 блока, а да се не промијени садржај свих блокова који иду након њега.

Први најпознатији производ блокчејн-а била је криптовалута Биткоин, настала као идеја децентрализованог дигиталног новца. Након тога услиједили су итиријум технологија, паметни уговори и децентрализоване апликације (Даппс). Итиријум је мрежа са сопственим интернет претраживачем, програмским језиком и платним системом, а корисницима омогућава креирање децентрализованих апликација. Паметни уговори су уговори који се закључују у дигиталном окружењу на бази блокчејн-а, тако што се аутоматски верификује да су испуњени одређени услови за ступање на снагу. Нпр.аутоматски се може верификовати да је лице А као купац платио уговорену цијену некретнине на рачун продавца Б, чиме се аутоматски стичу услови да се може извршити упис на лице А као купца. Даппс чине децентрализоване апликације које могу бити испрограмиране за разне функције. Ова технологија се користи и за:

1. Чување, надгледање и оцјењивање академских записа
2. Чување државних докумената
3. Праћење цјелокупног кретања свих врста роба
4. Верификовање и праћење власништва над правима интелектуалне својине
5. Омогућавање паметних уговора, дигиталну идентификацију и системе потписа.

Врсте Блокчејна

У зависности од корисничког приступа разликујемо сљедеће врсте:

1. Јавни блокчејн је отворен и сви могу да му приступе
2. Конзорцијумски блокчејн је полуцентрализован и само унапријед одабрани корисници могу у њему учествовати кроз договорена правила
3. Приватни блокчејн омогућава само овлашћеним лицима да учествују мрежи, а корисници могу додавати или уклањати кориснике по потреби што га чини погодним за употребу у државним органима.

Блокчејн у свијету

Као шампиони у имплементацији блокчејн технологије издвајају се: Јапан, Кина, Либан, Швајцарска, Јужна Африка, Уједињено Краљевство, Сингапур, Бахами, Сједињене Америчке Државе и Естонија. Уз то, очекује се да светска потрошња блокчејн технолошких решења порасте до 19 милијарди долара у 2024. години. Такође, у периоду између 2015. и 2019. САД биле су прве у погледу финансирања блокчејн компанија, са 51% укупног финансирања широм света, док је Кина је заузела друго место са 18% финансирања . У циљу достизања лидерске позиције у Блокчејн-у, Европска унија је дефинисала блокчејн стратегију, а као њене циљеве одредила је одрживост са становишта животне средине, заштиту података, е-идентитет, сајбер безбедност и интероперабилност.

Користи од Блокчејна

Подаци уписани у блокчејн се не мењају: Није могуће променити податке који су уписани у блокчејн, јер је немогуће променити садржај једног блока, а да се не промени садржај осталих блокова. Када корисник пошаље биткоин са једне адресе на другу, трансакција је временски обележена и забележена код сваког учесника система. Мањи трошкови: Банке обично додатно наплаћују извршење трансакција, док код блокчејн-а не постоји трећа страна тј. регулатор у извршењу трансакција. Тако биткоин нема централно тело за трансакције и има ограничене накнаде. На примеру наведене трансакције Милице и Марка, рудар који је потврдио овај пренос добиће од Милице један до два долара (у биткоин-има) као награду за верификован пренос. Блокчејн ради 24 сата дневно. Ова предност посебно је важна код прекограничних трансакција. Изградња дигиталног друштва усмереног на грађане: Блокчејн може помоћи у изградњи, сигурног, демократског друштва подржавајући, на пример, електронско гласање.

Блокчејн у Србији

Иако је блокчејн релативно нова технологија, компаније у Србији га у свом раду све више примењују. Једна од њих је Децентер, стартап који се бави креирањем децентрализованих апликација на Итиријум (енг. Етхереум) мрежи. Децентер је 2018. године добио прву награду за блокчејн видео игру “Црyптаге: Оригинс” на првом Међународном избору мобилних видео игара (ИМГА), међу 400 пријављених учесника. "Црyптаге: Оригинс" је игра стратегије у којој играч прави и развија своје блокчејн компаније . Блокчејн је пронашао своје место и у образовању, па је тако компанија ЛИНКгроуп, која се бави едукацијом и сертификацијом у области информационих технологија и савременог пословања, започела пионирски пројекат истраживања, развоја и примене ове технологије у оквиру сопствених институција. ЛИНКгроуп први у Србији уводи примену блокчејн технологије у образовање путем организовања процеса и података у образовним институцијама, а досадашња истраживања показују да ће тај процес донети бенефит за целокупно домаће образовање. Иако се блокчејн технологија још увек не користи у раду јавне управе, урађена је Студија о изводљивости употребе блокчејн технологије у раду јавне управе у Србији, те се ускоро очекује примена ове технологије. Студија предлаже увођење блоцкцхаин технологије у интегрисани систем државне управе, земљишну управу, управљање пољопривредним производима и извозни царински систем. Наводи се да ће изградња интегрисаног управног система, коришћењем блокчејн-а, повећати ниво коришћења од стране људи тако што ће повећати погодност електронске управе, а његово увођење у земљишну управу може повећати поузданост трансакција и спречити злоупотребе у промету непокретности. За систем управљања дистрибуцијом и извозним царињењем, који би приликом извоза пољопривредних производа користио блокчејн технологију, сматра се да може повећати транспарентност дистрибуције, унапредити ефикасност и поједноставити управних радњи. У 2018. години у Србији је било 130 блокчејн програмера, док их је у 2019. било између 700 и 800. Такође, Извештај Стартуп Геноме за 2020. годину позиционирао је Србију на пето мјесто у свијету по броју блокчејн програмера. У Србији од 2018. године постоји Српска блокчејн иницијатива, која окупља компаније и појединце у циљу формирања центра блокчејн дешавања уз развијање екосистема у правцу подршке и регулације блокчејн тржишта. Од 29. јуна ове године започета је примена Закона о дигиталној имовини. У питању је први закон у Србији који регулише трговину дигиталном имовином, попут трговања криптовалутама које користи блокчејн технологију. Кључна новина односи се на увођење виртуелне валуте и дигиталних токена као валидног средства размене између физичких и/или правних лица, као и легализација рударења дигиталне имовине. Из правног угла је најзначајније то што се трансакцијама с дигиталном имовином од сада гарантује правна заштита.

Могућност примјене Блокчејн технологија

Неке од примјена блокчејн технологија су:

• у пословању је реализација концепта паметних уговора (смарт контрактс), односно уговора који једном усаглашени, сами извршавају своје клаузуле, без потребе за посредовањем.
• у банкама, гдје већ постоји сервис за међубанкарске трансакције, који претендује да замјени СWИФТ сервис, ефикасније и са значајно нижим трошковима по трансакцији.
• у државној управи, гдје као примјер можемо навести матичне и земљишне књиге, тако да једном уписани подаци постају јавно доступни и провјерљиви, дистрибуирани између свих грађана и заинтересованих страна.
• за електронско гласање, гдје се сваки глас транспарентно биљежи, а надзор и пребројавање, су јавно доступни.
• у здравству, за чување картона пацијената. За овакав случај треба користити ланце за заштићеним приступом подацима.
• у образовању, за складиштење диплома и сертификата, значајно би умањила могућност злоупотребе и фалсификовања диплома.
• у трговини, свакако заснована на концепту паметних уговора. Добар примјер јесте и сервис за трговину дијамантима (Еверледгер), код којих је битно да се зна траг, и сваки власник кога су имали.
• код ланаца снабдјевања, управљање током намирница у процесу производње органске хране.
• контрола личних података који се користе у маркетиншке сврхе.
• дијељење личних рачунарских ресурса.
• плаћање унутар игара и апликација.

Паметни уговори

Концепт паметних уговора је предложио Ник Сзабо 1997 . године. Основна идеја је да се такав уговор сам извршава, после активирања, тако да није потребан посредник било које врсте. Блокчејн технологија представља одличан избор за дигиталну верзију паметних уговора. Основна идеја је да се правила кодирају у неком језику, а затим смјештају на сам блокчејн. Самим тим њихова накнадна измјена није могућа, а у случају испуњења договорених услова, она се сама активирају. На примјер, уговор о продаји камиона текстила, по цијени од 500000 динара, са роком плаћања од 7 дана. Уколико се у року од 7 дана детектује трансакција плаћања, активира се налог за испоруку. У супротном, уговор се поништава. Рикардијан-ови уговори, које је предложио Григг 2004. , такође представљају добар избор за имплементацију. У питању је софтверски образац за прикупљање намјера уговорних страна, а прије самог извршавања уговора. Уговори су читљиви и од стране људи и од стране машина.

Криптовалута

Међу успјешним људима данашњице влада став да ако, желимо новац требамо стварати уштеђевину, сигурност – чувати злато, профит – куповати дионице других фирми и уколико желимо све од наведеног, требамо инвестирати у криптовалуте. Да бисмо могли говорити нешто шире о овој теми, неопходно је за почетак дефинисати сам појам криптовалуте. Наиме, криптовалута је облик дигиталне имовине која се користи као средство размјене користећи криптографију као начин обезбјеђивања сигурности трансакција, контроле стварања додатних новчаних јединица и ради потврде трансфера валуте. Криптографија није ништа друго него шифровање, тј. наука која се бави методама очувања тајности информација. Што се тиче историјата настанка дигиталне валуте, покушаји да се она створи јављају се 90-их година прошлог вијека, међутим ријеч је о неуспјелим покушајима. Прва децентрализована криптовалута створена је 2009. године под називом биткоин. Биткоин је криптовалута у облику електронског новца. Ријеч је о децентрализованој дигиталној валути, без Централне банке или другог администратора. Она може бити послата од једног корисника ка другом на пеер-то-пеер Битцоин мрежи, без потребе за посредницима. За заједничко коришћење (схаре) фајлова или конекције на штампач, на нивоу локалне мреже користи се СМБ протокол који је развио ИБМ. Од 2000. године овај протокол је прихваћен и инплементиран у Мајкрософтовим оперативним системима. П2П је технологија која је развијена за размјену података између корисника путем интернета као мреже. Са П2П клијентима базираним на Гнутелла протоколу, корисници са компатибилним софтвером могу креирати фајлове на својим хард- дисковима, конектовати се на П2П сервис, а потом лоцирати, приступити и размјенити жељени податак. Сваки вршњак (пеер) резервише дио својих ресурса (процесор, ХДД меморија, пропусни опсег мреже) којима остали вршњаци могу директно приступити. На овај начин се избјегава повезивање вршњака преко сервера. Вршњаци су и снабдјевачи и потрошачи ресурса, за разлику од класичног клијент- сервер модела гдје сервери само снабдјевају, а клијенти користе ресурсе. Биткоин се може стећи на три начина: куповина на мјењачницама, замјена за робу и услуге, и рударење нових.

Рударење је процес додавања трансакционих записа на биткоинов јавни регистар под називом Блокчејн, тј. јавни дистрибутивни регистар гдје се чувају записи о свим биткоин трансакцијама. У суштини, рудари служе Биткоин заједници потврђујући сваку трансакцију и осигуравајући да је свака од њих легитимна. Сви се такмиче једни са другима, користећи софтвер написан посебно да рудари блокове, и сваки пут када се изрудари нови блок, тј. када је рудар успјешно створио хеш секвенцу, он добија за то награду. Та награда износи 12.5 биткоина по блоку, и ова вриједност ће се преполовити на сваких 210.000 блокова. Укупан број биткоина је ограничен, тако да што се више новчића изрудари, па ће сваки од њих постати вреднији. Без обзира што количина биткоина по блоку опада, вриједност награда ће остати иста или чак расти. Претходно споменут појам “Хеш”, подразумјева јединствен низ случајних цифара у фиксној дужини, који се може креирати из података било које величине. Пошто би рачунари врло лако могли створити Хеш из скупа информација и на тај начин хешовати на хиљаде трансакционих блокова сваке секунде и ископати све доступне биткоине у неколико минута, биткоин мрежа мора намјерно закомпликовати тај процес. То се обавља путем “Доказа о раду”. То је економска мјера која се користи за осигурање против малверзаторских радњи, тако што захтјева одређени рад од потражиоца услуга и обично се односи на вријеме обраде рачунара. Када је ријеч о биткоину, управо Хеш служи као доказ о раду. Да би се још више отежало рударење, у процесу се примјењује “Тежина рударења биткоина”. Под њим подразумјевамо мјеру која показује колико је тешко генерисати исправан Хеш. Што се тиче ове мјере, она се рачуна поново на сваких 2016 блокова и дизајнирана је тако да је за рударење једног блока неопходно 10 минута. Како се повећава број нових рудара ова тежина ће се повећавати, а када се тежина поново израчуна биће већа од претходне и на тај начин треба да доведе до смањења стопе стварања блокова. Дакле, закључак је да овај процес захтјева одређени напор. Оно што је интересантно навести јесте то да је број биткоина ограничен. У његовом изворном коду је наведено да ће укупно бити изрударено 21 милион биткоина. Тренутно је изрударено нешто више од 18,6 милиона биткоина, тако да је остало још за рударење 2,4 милиона биткоина. Стручњаци прогнозирају да ће се задњи биткоин изрударити око 2140. године. Такође, професори са Универзитета у Кембриџу наводе да биткоин годишње користи више електричне енергије него цијела Аргентина ! Дакле, закључак је да рударење криптовалута изискује велике трошкове електричне енергије. Оно што је највећи проблем са рударењем јесте његов утицај на екологију и животну средину. Истраживања су показала да рударење биткоина води ка повећаној потрошњи енергије и емисије угљеника у атмосферу . Економисти холандске централне банке и Масачусетског технолошког института су спровели истраживање и дошли до сазнања да једна трансакција произведе 272 грама е-отпада, што је једнако тежини два ајфона .

Опорезивање физичких лица у трговини криптовалутама

Чини се да су криптовалуте подстакнуте невиђеним растом цијене биткоина поново доспјеле у центар пажње. Ако томе придодамо и скоро донијети правни и порески оквир, чини се да су криптовалуте дефинитивно ту да остану. До сада је у Србији ова област била својеврсна сива зона и упркос не тако малом броју физичких лица која су се бавила трговином криптовалута, држава није убирала нарочите пореске приходе. Он је између осталог објаснио и следеће: међутим, изгледа да то више неће бити случај, јер ће се дигитална имовина опорезовати порезом на капиталну добит што и представља најчешћу упоредноправну праксу. Наведено значи да ће физичка лица – обвезници пореза на капиталну добит бити дужни да, у случају остваривања позитивне разлике између набавне и продајне цијене дигиталне имовине, плате порез на капиталну добит у износу од 15% на остварену разлику. У случају негативне разлике, то ће представљати капитални губитак чије пребијање са капиталним добицима обвезник може да врши у наредних 5 година. Закон дефинише набавну цијену дигиталне имовине као цијену коју обвезник документује као стварно плаћену. Наведено значи да би обвезник као набавну цијену могао да прикаже цијену по којој је купио дигиталну имовину (како у земљи тако и у иностранству) од овлашћеног пружаоца услуга у вези са дигиталном имовином (нпр. мјењачница), док би као продајну цијену могао приказати цијену по којој је путем услуга овлашћеног пружаоца услуга у вези са дигиталном имовином (нпр. мјењачница) извршио продају. Законодавац предвиђа и пореску олакшицу која ослобађа обвезнике плаћања пореза на капиталну добит, уколико обвезник има дигиталну имовину у свом власништву у непрекидном трајању од најмање десет година. У случају саме куповине криптовалута, домаћи законодавац не предвиђа пореске обавезе .

Еколошки ефекат рударења криптовалута

Крипто заједници већ познат, еколошки ефекат рударења криптовалута постао је главна тема средином маја 2021. године. тако што је један од највећих (и свакако најпознатијих) заговорника крипто индустрије, Елон Маск, повукао своју иницијалну одлуку да дозволи куповину Теслиних аутомобила биткоином. Људима који прате крипто и Теслу, ова одлука вероватно има смисла. Као компанија која се залаже за “зелену” будућност, Тесла не би требало да подржава нешто што доприноси повећаној потрошњи енергије и емисијама угљеника. Резултат ове одлуке био је пад биткоина од преко хиљаду долара у року од сат времена, као и објављивање безброј чланака о његовом утицају на околину. Зашто биткоин није еко-френдли и колико је уопште еколошки ефекат рударења драматичан?

Класично рударење заснива се на Прооф-оф-Wорк (ПоW) алгоритму. Овај алгоритам обезбјеђује сигурност блокчејна тиме што захтјева да све трансакције буду потврђене од стране рачунара који су дио мреже. Већа конкуренција међу рударима произвела је константну потрагу за следећим комадом хардвера који ће бити моћнији и ефикаснији од претходног. Од 2009, када је за рударење био довољан обичан процесор који можете да нађете у просјечном лаптопу, ниво хардвера за рударење је знатно подигнут. Уређаји који се данас користе за рударење су неколико хиљада пута моћнији од тих првих процесора из 2009. Али пошто су само најновији чипови довољно енергетски ефикасни да омогуће профитабилно рударење, па они који желе да буду успјешни и ефикасни морају стално да замјењују своје чипове новим, моћнијим моделима. „Животни вијек уређаја за рударење биткоина остаје ограничен на само 1,29 година“, наводе истраживачи Алекс де Врис и Кристијан Стол у раду "Растући проблем електронског отпада биткоина" (Битцоин'с гроwинг е-wасте проблем), објављеном у журналу Ресоурцес, Цонсерватион анд Рецyцлинг. „Као резултат тога, процјењујемо да цијела мрежа Битцоина тренутно пролази кроз 30,7 метричких килотона опреме годишње. Овај број је упоредив са количином отпада мале Ај-Ти и телекомуникационе опреме коју производи земља попут Холандије“, објашњавају аутори истраживања. Током 2020. године мрежа биткоина обрадила је 112,5 милиона трансакција (у поређењу са 539 милијарди трансакција које су обрађене код традиционалних пружалаца платних услуга 2019. године). Како економисти тврде, то значи да свака појединачна трансакција „износи најмање 272 грама е-отпада“. То су отприлике два мања ајфона попут модела „12 мини“. Електронског отпада који потиче од најпознатије криптовалуте има тако много јер, за разлику од већине рачунарског хардвера, АСИЦ чипови немају други „задатак“ осим оног при рударењу биткоина, а ако се не могу користити за рентабилно рударење Битцоина, немају апсолутно никакву сврху касније. Теоретски је могуће да ови уређаји буду корисни поново ако цијене биткоина нагло порасту и повећају приход од рударења, наглашавају аутори истраживања. „Ипак, постоји неколико фактора који генерално спречавају значајно продужење вијека уређаја за рударење“, додају де Врис и Стол. Складиштење хардвера за рударење кошта, а та опрема што дуже стоји, то је мања вјероватноћа да ће икада више бити исплатљива. Раст вриједности криптовалута прати количина е-отпада. Аутори стручног рада такође упозоравају да ће проблем електронског отпада додатно расти ако цијена биткоина настави да се креће узлазном путањом, јер ће то подстаћи даља улагања и замјену АСИЦ чипова. Ако би човек покушао да смањи проблем е-отпада, закључује се у чланку, морао би да замјенити процес рударења биткоина „одрживијом алтернативом“. Етер, наследник биткоина, најавио је у мају да планира да пређе на одрживију варијанту у року од неколико мјесеци, што се још није десило. Друге криптовалуте су за сада биле мање успјешне у ограничавању свог еколошког отпада.

Моћнији хардвер и више процесорске снаге значе и већу потрошњу електричне енергије. Заправо, поред иницијалног улагања у хардвер, енормни рачуни за струју су вјероватно највећи трошак рударења. Будући да је у највећем дијелу свијета главни извор енергије и даље угаљ, јасно је како рударење посредно утиче на трошење необновљивих ресурса и повећање емисије ЦО2. Додатни проблем је чињеница да је се 75% рударења биткоина до недавно догађало у Кини. У свјетској еколошкој заједници, Кина је већ озлоглашена по томе што огроман дио електричне енергије производи користећи један од најомраженијих ресурса – угаљ. Како Кина има план да елиминише емисију ЦО2 до 2060, рударење је очигледна препрека на том путу. У сваком случају, одлука Кинеске владе знатно је утицала на перцепцију биткоина, а самим тим и на његову цијену која је дуго након овог потеза била у “слободном паду”. Тачан износ емисија ЦО2 за које је одговорно рударење биткоина није баш тако лако процјенити. Ако идемо по томе колику штету околини наноси један мининг риг, онда су нам потребне информације колико струје тачно конзумира, колико мининг риг-ова постоји на свијету, колико угља је потребно да би се произвела та количина струје и колико ЦО2 производи спаљивање тог угља. Пошто овдје има доста промјенљивих, сви подаци које имамо су на нивоу процјена. Процјене нису охрабрујуће. Извјештај Bank of America, на примјер, процјењује да је биткоин одговоран за емисију око 40 милиона килотона ЦО2 током претходне двије године. Додатно забрињава чињеница да ова бројка стабилно расте од 2015. Да ставимо то у контекст, према овим процјенама, рударење биткоина произведе више CO₂ него: Американ ерлајнс, једна од највећих авиокомпанија на свијету; Кока-Кола и Најк заједно; 20 милиона аутомобила; цијела Грчка. Ипак, друге процјене су да готово 50% енергије биткоина долази из „карбо-неутралних“ извора.

Види још

• Блокчејн
• Криптовалута
• Дигитални новац