Блумине (Густав Малер)
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
ЦВЕТОВИ (’’БЛУМИНЕ’’), симфонијски став, Густава Малера.
Уводна реч
уредиСимфонијски став ЦВЕТОВИ (Блумине) има особен историјат настанка, који га чини својеврсним уводом у разматрање симфонијског стваралаштва Густава Малера. То је пут од става једне велике симфоније, до самосталног симфонијског комада.
Историјат настанка
уредиГодине 1883, Малер је, за време свог службовања у Каселу, компоновао кантату Песме Дечака Луталице, (коју је следеће године премијерно извео) и започео је рад на својој Првој Симфонији. Када ју је 1888. године довршио и следеће 1889. премијерно извео у Будимпешти, она је најпре имала пет ставова. После садашњег првог става, други став је био овај комад (у програму за извођење у Хамбургу 1892. године описан као Глава цвета – Анданте). Тек за њим, следили су садашњи други трећи и четврти став, као трећи четврти и пети став првобитне верзије Симфоније Титан (назване тако по једном књижевном комаду Жана Пола Рихтера, Малеровог омиљеног писца). Године 1893. Малер почиње прераду ове Симфоније и из ње избацује тадашњи други став, звучно га рафинишући и претварајући у засебан оркестарски комад, познат под називом Блумине – Цветови. Коначно, овај је комад објављен и премијерно изведен 1896. године. Дуго је затим био заборављен. Поново је откривен и објављен тек 1968. године.
Анализа става
уредиСимфонијски став ЦВЕТОВИ, трајања је 8 минута. У себи сажето обједињује све битне карактеристике ставова Симфоније Титан. Првих шест тактова у умерненом покрету, доносе основни мотив скерца, садашњег другог става Прве Симфоније. А затим, у једном гипком и рафинисаном ритмичком и звучном покрету, доносе се реминсценције на звуке природе из првог става, на канон из трећег става, на мирну кантилену из четвртог става, коју у Симфонији уоквирују бурни и бљештави моменти. Ова сећања на кантилену, доводе став до ведрог и спокојног завршетка. Прави цветови из симфонијске баште, убрани у један букет. Оркестрација је такорећи мирна префињена, звучно пригушена, без снажнијих мелодијских и ритмичких напона.
Извођачи
уреди- Оркестар Холандске Филхармоније.
- Диригент: Хартмут Хенхен
- Оркестар Њујоршке Филхармоније.
- Диригент: Леонард Бернштајн
- Берлинска Филхармонија.
- Диригент: Херберт фон Карајан
- Симфонијски оркестар Баварског Радија.
- Диригент: Рафаел Кубелик.