Википедија

Бошко Савковић

Бошко Савковић је српски писац и продуцент.[1]

Бошко Савковић
Боско Савковиц
Место рођењаБеоград
 Србија
Образовањедипломирани правник
Занимањеписац, редитељ и продуцент
ДеловањеЧлан Председништва Уније Послодаваца Србије
РадовиЧлан Социјално економског савета Републике Србије
Награде
  • Голден Долпхин, Цаннес, Франце 2011
  • Гранд Приx Номинатион, Виенна Аустриа 2011
  • Силвер Долпхин, Цаннес Франце 2013
  • Гранд Приx Номинатион, Виенна Аустриа 2013
  • Сребрни витез за кратки документарни филм, Мосцоw Руссиа 2017

Биографија

уреди

Рођен је у Београду, где је завршио основну школу. Средњу школу завршава у XIII Београдској гимназији, смер новинар-сарадник. Уредник је школског часописа Младост експрес. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломира на одсеку за Међународно право. Касних осамдесетих у неколико наврата посећује Универзитет Цолумбија у Њујорку и слуша предавања на летњим школама упоредног права. Без обзира на успешно завршене студије Права, не престаје да сања о независном новинарству у тадашњој Југославији и опредељује се за писану и јавно изговорену реч као животни изазов и професионални позив .

Почетком осамдесетих радио је на радио програмима „Ритам срца” (Радио Студио Б) и Индеx 202 (Радио Београд 202). Од 1985. године пише у студентским новинама "Студент" где објављује до 1987. године. Током познате политичке афере Глогов колац, која је у пролеће 1987. кроз обрачун са новинарима и слободним новинарством најавила долазак на власт Слободана Милошевића, остаје уз редакцију која је смењена након многих насртаја Градског и Универзитетског комитета Савеза комуниста. Током 1987. и 1988. године објављује у омладинским новинама - Младост, НОН, Став, Полет... Пред распад бивше СФРЈ почиње да објављује у једном од најтиражнијих политичких магазина тог времена, Политикином магазину „Интервју”. Од 1989. „Интервју” му постаје матична редакција, а пише и за многе друге новине широм Југославије.

Од самог настанка РТВ Политика реализује властите политичке талк схоw емисије, како на ТВ тако и на радио програму. Током боравка у Њујорку 1989. године завршава рукопис прве своје књиге „Лажноборци трче почасни круг” која се бави проблематиком лажних бораца и њихових пензија на територији бивше СФРЈ. По тој књизи који је Савковић написао, ТВ Београд 1990. снима истоимени документарни филм. Многе новине широм Југославије објављују фељтоне по овој књизи.

Од самог почетка рата у бившој СФРЈ постаје и ратни дописник листа „Интервју” и других београдских новина. Многе ТВ репортаже са ратишта које је самостално снимио, емитује и ТВ Политика. Дубровник, Вуковар, Книн, а након тога и нова отворена ратишта у Босни и Херцеговини, за Савковића постају новинарска опсесија. Поносан што никада током рата није узео никакво оружје у руке, а у сталном рату са цензуром у медијима која тих година влада у српском друштву, напушта српско новинарство у пролеће 1993. године. Зарекао се да никада више неће написати ни реч за официјелне српске медије. Изузев „Политикиног забавника” у коме и данас повремено објављује ауторске текстове.

Након напуштања српског новинарства, почетком 1993. године оснива своју приватну Агенцију за маркетинг „Алтернатива” која успешно и данас ради на подручју ТВ продукције, издаваштва, графичког и WЕБ дизајна.

1993. године постаје придружени продуцент, фиксер и преводилац америчке ТВ мреже ЦБС за коју, у зависности од потреба компаније, ради све до 2001. године. Ратишта у Хрватској и северној Босни, „мења” за Сарајево, Мостар.... а убрзо затим и за Косово. Бомбардовање СРЈ од стране НАТО пакта проводи са екипом ЦБСа - како у Београду, тако и у Нишу, Приштини...

У пролеће 1994. године објављује другу књигу „Силовања седме силе” која се бави новинским аферама и сменама урединика и новинара у југословенском и српском новинарству од 1945. до 1993. године.

1996. године постаје један од оснивача сатиричног листа „Наша крмача”. Окупља око ове сатиричне новине готово све отпаднике од мејн стрима тадашњег српског новинарства које је одликовао поданички или ратнохушкачки начин размишљања. „Наша крмача” је била и остала симбол борбе за слободу новинарства целе једне генерације - једна од најтврдјих тачака отпора Милошевићевом самовлашћу. Прислушкивања, претње, батине, обијање редакције независне новине Савковићу су постала свакодневница.

У јесен 1997. године објављује трећу књигу „Мистерије које су измениле Србију”. Због великог притиска на медије током последње године Милошевићеве власти, привремено престаје са издавањем „Наше крмаче” јуна 2000. године, да би редакција поново наставила са радом децембра исте године након “Октобарских промена”. У фебруару 1998. године оснива неформалну групу НИБ – Некомпромитовани интелектуалци Београда] чији је циљ био и остао повратак стварних културних вредности на јавну сцену Србије. НИБ и данас ради, као регистрована невладина организација. У септембру 2000. године непосредно пред пад режима Слободана Милошевића, објављује и књигу „Са друге стране” - збирку уводника у лист „Наша крмача”. „Наша крмача” без динара дотације од стране било које позиционе или опозиционе струје, наставља са радом и након демократских промена у Србији. Критикујући беспоштедно све грешке нових власти, коначно престаје са радом 2004. године.

Са групом пријатеља који су издали Фототипско издање Мирослављевог Јеванђеља од 1998. године ради на промовисању овог рукописа који је пронео славу српске културе кроз цео свет и постао део УНЕСЦО збирке „Памћење света”. Кроз продукцију филма „У почетку беше реч” и предавања одржаним широм земље и иностранства, Савковић и данас промовише ово изузетно дело средњовековне српске културе.

Савковић је 2008. године основао фестивал туристичког и еколошког филма Силафест који се и данас одржава у Великом Градишту, на обали Дунава. Силафест је данас део породице ЦИФФТ која је под патронатом Светске туристичке организације Уједињених нација - УНWТО. У ланцу ЦИФФТ се налазе фестивали у Лос Андјелесу, Њујорку, Кану, Варшави, Берину, и још 12 великих градова широм света.

Документарни и промотивни филмови

уреди
  • „Балкански жиголо”
  • „Београд ноћу”
  • „Њујорк за почетнике”
  • „Ко то тамо лепи”
  • „На крају света”
  • „Лажноборци трче почасни круг”
  • „Бревијар”
  • „У почетку беше реч – Мирослављево јевандјеље”
  • „Где Дунав сребром сјаји”
  • „Плодови зиме”
  • „Сребрно језеро – четири годишња доба”
  • „После бомби”
  • „Србија – једно путовање безброј доживљаја”
  • „Бог да прости”
  • „Мора да ово није све”
  • „У име живота 1999.”

Документарни ТВ серијали

уреди
  • „Ко ради не боји се глади” (52 епизоде)
  • „Национална кухиња” (64 епизоде)
  • „Маде ин Таиwан” (5 епизода)
  • „Три човека у чамцу... о псу да не говоримо” (4 епизоде)
  • „Бревијар” (8 епизода)
  • „Златно руно” (8 епизода)
  • „Хроника Мирослављевог јеванђеља” (5 епизода)
  • „Београдска језера” (12 епизода)
  • „Улицама лутам” (20 епизода)

За своје филмско стваралаштво Савковић је наградјен великим бројем признања на Међународним филмсклим фестивалима.

Награђени филмови на међународним фестивалима

уреди

Бревијар/Бревиарy

  • Приx Италиа, Итенерариум Фидеи, Лецце, Италy, 2007.
  • Специал Јурy Призе, ИНТЕРСТАС, Сплит, Цроатиа, 2008.
  • Бест фестивал филм, Yпериа, Аморгос, Грееце 2010.

У почетку беше реч / Ин тхе бегиннинг wас тхе wорд

  • Номинатед, Голден Книгхт, Мосцоw, Руссиа, 2007.
  • Приx Италиа, Тхе бест религиоус филм, Лецце, Италиа, 2007.
  • Цхаирман оф тхе Јурy Призе, Покров, Киев, Украине, 2007.
  • Јурy Аwард, „Вигил оф тхе соул” Карловци Срем, Сербиа 2007.
  • Бест Религиоус Филм, Филм Ат, Плоцк, Поланд, 2008.
  • Тхе Специал Јурy Аwард, Доцумент Арт, Цампулунг, Романиа, 2008.
  • Голден Роостер, Арт анд Тоур Филм Фестивал, Барцелос, Португал, 2008.
  • Специал Јурy Призе, Јахорина Фест, Пале, Босниа анд Херзеговина, 2008.
  • Медиа Аwард, Кармаинфест, Бустени, Романиа, 2009.

Тамо где Дунав Сребром сјаји / Wхере тхе Данубе силвер схине

  • Аwард фор инновативе аппроацх, ФилмАт, Плоцк, Поланд, 2009.
  • Јурy Аwард, Yпериа, Аморгос, Грееце, 2009.
  • Цхартер оф силвер, Доцумент Арт, Цампулунг, Романиа, 2009.

Плодови зиме / Wинтер фруитс

  • Голден Пинкум, Силафест, Велико Гардиште, Сербиа 2010.
  • Голден Пеак, Фор тхе бест енвиронментал филм Ст. Петерсбург, Руссиа, 2010.
  • Специал Аwард Институте Невскy, Голден Пеак, Ст. Петерсбург, Руссиа, 2010.
  • Тхе Специал Јурy Аwард, Јахорина Фест, Сарајево-Пале, Босниа анд Херзеговина, 2010.
  • Силвер Аwард фор тхе бест енвиронментал филм, Тоур Филм Рига, Рига, Латвиа, 2011.
  • Гранд Јурy Аwард, Тоур мовие Рига, Рига, Латвиа, 2011.
  • Бест Енвиронментал Филм Фестивал, Филм Арт, Wарсаw, Поланд, 2011.
  • Цхартер оф Силвер, Доцумент Арт, Цампулунг, Романиа, 2011.
  • Голден Паррот, Флорианополис, Бразил 2011.
  • Голден Роостер, Арт анд Тоур, Барцелос, Португал, 2011.
  • Голден Долпхин, Цорпорате медиа Цаннес Филм Фестивал, Цаннес, Франце 2011.
  • Голден Китоврас, Китоврас Филм Фестивал, Велики Новгород, Руссиа 2011.
  • Гранд Приx Ментион фор тхе бест енвиронментал филм ин тхе wорлд ин 2011, Виенна, Аустриа, 2011.
  • Голден Астериа, Деаувилле греен Аwард, Деаувилле, Франце, 2011.

После бомби / Афтер тхе бомбс

  • Ецологy Гранд Приx , Филм Ат, Wарсаw, Поланд, 2013.
  • Еастерн гате оф Еуропе, Специал ментион оф Јурy, Велико Тарново, Булгариа 2013.
  • Специал ментион оф Јурy, 19. Филм анд ТВ Фестивал, Косице, Словакиа, 2013.
  • Силвер Роостер, Арт анд Тоур, Барцелос, Португал, 2013.
  • Силвер Долпхин, Цорпорате медиа Цаннес Филм Фестивал, Цаннес, Франце 2013.
  • Бест мессаге оф тхе филм, Силафест, Велико Градиште, Сербиа, 2013.
  • Гранд Приx номинатион фор тхе бест ецо-тоур филм ин тхе wорлд ин 2013, Виенна, Аустриа, 2013.

Једно путовање, безброј доживљаја / Оне јоурнеy, миллионс импрессионс

  • Хисторy анд Цултуре аwард, Велико Тарново, Булгариа, 2014.
  • Специал јурy аwард, Филм Ат, Wарсаw, Поланд, 2014.
  • Yпериа, Специал јурy аwард, Аморгос, Грееце 2014.
  • Голден Пинцум фор тхе бест сербиан тоурсм филм, Силафест, Велико Градисте, Сербиа, 2014.
  • Голден Wаве фор тхе бест тоурсм филм оф фестивал, Силафест, Велико Градисте, Сербиа, 2014.
  • Силвер Роостер фор тхе бест тоурисм филм, Арт анд тоур, Порто Португал 2014.
  • Златни јавор за најбољи промотивни филм, „Јахорина Филм Фестивал“ БиХ 2014.

Бог да прости / Год хаве мерцy тхеир соулс

Аwард оф Полисх филм Ацадемy фор специал цонтрибутион то едуцатион

Мора да ово није све / Ит муст бе сометхинг елсе

  • Награда жрија 10. Фествала балканског филма Малме Шведска Малме 2016.
  • Награда за социјални пројекат Копенхаген 2016.

У име живота 1999. / Ин тхе наме оф лифе 1999.

  • Филм Еxцелленце Аwард „Златна врата Берлина“ Немачка
  • Награда жирија за најбољи филмски социјални пројекат, „Источна обала Европе“ Бугарска
  • Сребрни витез за кратки документарни филм „Златни витез“ Русија
  • Најбољи документарни филм „ИТФФ Истанбул“ Турска
  • Гранд Приx фестивала „Силафест“ Србија
  • Спецјална награда жирија Емлији Савковић за најоргиналнији концепт флма, „Силафест” Србија
  • Најбољи еколошки филм фестивала, „Силафест” Србија
  • Златни јавор за најбољи еколошки филм, „Јахорина Филм Фестивал“ БиХ
  • Специјална награда жирија, „АПТУР Порто“ Португал
  • Гранд Приx фестивала, Арт&Тоур Варшава Пољска

Друштвени рад

уреди

Бошко Савковић је пета генерација старе породице која је рођена у Београду. То само по себи не би значило ништа, да он стварно не воли Београд. Вероватно је и то једини разлог што никада није размишљао о томе да живот настави у иностранству.

Никада није био члан ни једне политичке странке, јер сматра да рад у медијима и политички ангажман не могу ићи једно уз друго. Добио је црвену пионирску мараму у првом разреду основне школе, али је успео је да буде болестан од богиња када су све масовно учлањавали у Савез Комуниста. Доровољно је био учлањен једино у Савез извидјача. Углавном, мрзи да буде члан. Тако се никада није учланио ни у једно од новинарских удружења, као ни у Клуб књижевника, иако је имао све услове за то.

Током владавине Слободана Милошевића блиско је сарађивао са Нунетом Поповићем и Уметничком групом „Магнет” која се годинама кроз уметничке перфомансе ругала диктатури која је владала у Србији.

Помагао је рад „Отпора” који је довео до рушења Милошевићеве власти. “Отпор” му је октобра 2000. као знак захвалности поклонио привезак за кључеве са властитим именом. За разлику од многих других награда, привезак и даље чува.

Како сматра да без економских слобода нема ни друштвених, са групом пријатеља је 1994. године основао Унију послодаваца Србије[2]. Унија је данас једини репрезентативни представник послодаваца у Србији. Обављао је дужност Потпредседника за медјународну сарадњу, а данас је Генерални секретар Уније, члан Председништва, Председник Савета оснивача Уније и члан Социјално економског савета Републике Србије.

Последњих 10 година представља Унију у Светској послодавачкој организацији која је део Међународне организације рада, једне од фундаменталних организација Уједињених Нација, са седиштем у Женеви.

Бави се хуманитарним радом. Један је од оснивача Хуманитарне организације „Сингидунум” која је се последњих 12 година искључиво бави пружањем помоћи у школовању деце без родитеља. Један је од 3 добитника Велике плакете ХО „Сингидунум” поводом 10 година рада.

Октобра 2011. године добио је повељу Почасног градјанина градске општине Раковица за специјални допринос развоју и очувању културе.

Као део невладине групе НИБ - Некомпромитовани интелектуалци Београда, помагао је у организовању концерата, изложби слика и фотографија, издавању књига... других чланова удружења. Организовао је акцију промене неписмено написаних табли са именима београдских улица - продуцирајући ТВ серијал „Улицама лутам”.[3] Бавио се очувањем београдских језера, и кроз истоимени ТВ серијал приказао Београдјанима да њихов град поседује чак 12 језера. Савковићу је децембра 2012. у Скупштини града уручена награда “Звезда Београда” за најбољи пројекат невладиног сектора у домену заштите човекове околине те године. То сматра не својом, већ наградом целом НИБу.

Јуна 2013. године је за посебан добринос филму и култури одликован плакетом “Капетан Миша Анастасијевић” коју у сарадњи са невладиним сектором додељује Универзитет у Београду.

Био је члан жирија многих медјународних филмских фестивала, од Русије до Бразила.

Референце

уреди
  1. ^ „Бошко Савковић, саветник Креативне радионице БАЛКАН и члан Креативног тима Балкан”. 
  2. ^ Унија послодаваца Србије
  3. ^ „“Улицама лутам””. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 19. 03. 2018. 

Спољашње везе

уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boško_Savković&oldid=28519115”