Младост - југословенски омладински лист

(преусмерено са Младост (часопис))

Лист Младост је био гласило Савеза социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ). Први број је изашао у среду 10. октобра 1956. и све до краја седамдесетих излазио је као недељник. Наследник је листа „Омладина"[1] и покренут је са намером да се младима пружи савремено гласило које ће, осим политичких и едукативних тема, пружити и разноврсне теме из области културе, спорта, разоноде и забаве. Његово појављивање представљало је освежење на тадашњем прилично суморном тржишту штампаних медија, јер је својим садржајем, савременим графичким изгледом и обиљем занимљивих тема освојио, не само младу читалачку публику, већ и оне старије.[2]) Првих десет до 12 година излажења доминирао је и својим тиражом (120.000 до 150.000 примерака), што га је сврстало у ред најчитанијих недељника у Југославији. Часопис је мењао формат, а крајем осамдесетих (када је престао да излази) био је 22х29{cm}. Теме су углавном биле политичке, али је било и текстова о рок-музици и филму, а често је садржај био обогаћен и кратким стриповима домаћих аутора (обично на једној страни). Лист је пред гашење осамдесетих излазио сваког другог понедељка.


ИсторијатУреди

Редакцијски костур првих година излажења чинили су млади партизански ратници и омладински функционери. На челу је био директор Будислав Будо Шошкић, омадински функционер из Црне Горе и доцнији високи савезни партијски функционер. Први главни и одговорни уредник је био Младен Ољача, некадашњи млади партизански борац, касније познати писац. Александар Цане Петковић био је после Ољаче главни и одговорни уредник, а касније и директор[3]. Редакција је била састављена од младих перспектиних новинара, међу којима су били Иванка Бунушевац, Иван Ивањи, Југ Гризељ, Станко Врзић, Миодраг Мило Ђукић, Миодраг Малиша Маровић[4] (каснији главни и одговорни уредник), Душан Пешић (каснији директор и главни и одговорни уредник [5]), Васко Ивановић[6] и Радуле Васовић. Тада млади психијатар др. Павле Милекић својом сталном рубриком „Интимни разговори“ први је у Југославији пружио младима оно што их највише занима – отворени разговор о сексу. Због Милекићеве рубрике и млади и старији стварали су редове пред киосцима за продају штампе.

Већ у трећој години излажења, у мају 1959, у резиденцији у Ужичкој улици Тито је примио тадашњег руководиоца југословенске омладине Мику Трипала и главног уредника „Младости“ Александра Петковића Цанета и уредницу Иванку Бунушевац и дао интервју за празнични број листа поводом Дана младости. То је свакако било признање да је „Младост“, упркос повременим интервенцијама омладинских комитета, успела да се избори за више слободе и буде призната као гласило које иде у корак с временом и потребама младе генерације. Пет година касније, 21. новембра 1964. године, дошло је још једно признање – лист је одликован Орденом братства и јединства са златним венцем.

Сигурно највећи значај листа „Младост“ је што је својом појавом и постојањем у првој деценији излажења померио границе слободе, не само у штампи, већ и у читавом друштву, најављујући да се долазеће генерације не мире са статусом кво, већ траже нове путеве и начине изражавања и превазилажење устаљених шаблона. Истовремено, овај лист је из својих редова изнедрио људе који су у југословенском новинарству достигли сам врх и унапредили његов квалитет. Исто се може рећи и за друге области стваралаштва и јавног деловања, јер су из „Младости“ потекли истакнути писци, публицисти, политички функционери и јавни радници који су обележили епоху.

До краја шездесетих у „Младости“ су радили новинари који су обележили њене златне године: Милосав Буца Мирковић, Александар Прља, Милоје Поповић Каваја, Александар Ђукановић, Раде Шошкић [7], Боривој Ердељан, Слободан Новаковић, Љубиша Козомара, Раша Попов, Војислав Лубарда [8], Берислав Влахо, Гордана Логар, Александар Саша Пајић, карикатуриста Влада Катић, Павле Михаиловић, Здравко Илић [9], Милан Влајчић [10], Андрија Чолак, Шпиро Галовић [11], Петар Станишић [12], Микан Миловановић, Љубинка Миловановић, Марко Лолић (директор од 1967. до 1971.) [13], Томислав Петернек, Гордана Јаковљевић, Павле Јурић, Предраг Бата Живанчевић, Градимор Гранде Радивојевић, Мирјана Влајић [14], Слободан Вукмировић, Србољуб Манојловић [15], Србислав Јанковић [16], Момчило Стојановић, Емилија Богдановић, Миленко Вучетић, Милорад Исаиловић и други. У првој половини седамдесетих под вођством директора Младена Арнаутовића [17] у „Младости“, између осталих, раде и Милисав Савић, Драгомир Брајковић, Раде Цветичанин, Сава Даутовић [18] и Раде Радовановић.

„Младост“ је била у правом смислу југословнски лист. Имала је сталне дописнике у свим републичким центрима, а ту су и рубрике „Од Марибора до Ђевђелије“ и „Наши репортери у вашем граду“. У сваком броју листа на две странице великог формата „Младост“ је доносила све најзанимљивије што су њени репортери открили у граду који су посетили. Није било већег града у Југославији који тих година није нашао место у овој рубрици. У годинама када ниједно веће градилиште у Југославији није могло да се замисли без омладинских радних бригада, а посебно на изградњи велике саобраћајнице „Аутопута братства и јединства“, сваког лета је при Главном штабу омладинских радних бригада формирана посебна редакција која је издавала лист „Младост на аутопуту“ [19]

У другој половини седамдесетих година и „Младост“ осећа нове ветрове са политичке сцене који фаворизују већу самосталност република. Као савезно јавно гласило „Младост“ се суочава са федерализацијом партије, а тиме и омладинске организације. Појављују се омладински републички листови који потискују „Младост“. У борби за опстанак и у тржишној утакмици са новим листовима, који ничу на све стране, „Младост“ мења свој препознатљиви велики формат. Тираж је све мањи, редакција се кадровски осипа, а финансијске тешкоће су несавладиве. Није помогло ни касније прелажење на формат магазина, што је осамдесетих година резултирало њеним претварањем у таблоид, чиме је практично „Младост“ престала да постоји. Лист је делио судбину државе која је после Титове смрти била у перманентној кризи, да би се 1990. године, са распадом Савеза комуниста Југославије, а тиме и Савеза омладине, угасила и „Младост“. Остаће ипак забележено да је „Младост“ својом појавом средином педесетих и током шездесетих година 20. века представљала весника нове генерације и нових погледа на свет, уносећи свежину младости, рушећи догматизам и отварајући перспективу слободнијег изражавања.

ЗанимљивостиУреди

• У првом редакцијском саставу нашли су се и повратници са Голог отока - Југ Гризељ и Станко Врзић. Према каснијем сведочењу Ивана Ивањија, Гризељ је званично радио у архиви, али је писао за лист без права да потписује своје чланке. Врзић се одмах одрекао писања и дохватио се фотографског апарата. Постао је један од најбољих фоторепортера у Југославији.

• „Младост“ је заслужна и за покретање првог илустрованог спортског магазина у Југославији – „Темпа“ којег је од првог броја (2. март 1966.) уређивао Раде Шошкић. Нешто касније, 1968, из „кухиње“ „Младости“ долази идеја о покретању првог југословенског еротског таблоида „Чик[20], којег је уређивао писац, сценариста и режисер Љубиша Козомара. Због ограничених продајних капацитета руководство „Младости“ је уступило „Темпо“ новинској кући „Политика“, а због „морално-политичких“ разлога „Чик“ је одмах, заједно са Козомаром, уступљен „Јежу“.

• Редакција "Младости" покретала је преко свог листа и занимљиве акције, које су наилазиле на велики одјек у јавноси и код тадашњих власти. Југословенско такмичење "Тражимо најбољу школу, најбољи разред, најбоље одељење" наишло је на одзив у готово свим школама широм Југославије и потрајало је скоро две деценије. Победници су на крају сваке школске године свечано проглашавани и додељивани су им пехари и дипломе, а најбоља одељења су награђивана екскурзијама.

• Сваке године је у организацији редакције „Младости“ одржаван и Фестивал рада омладине Југославије чији је покровитељ био Тито. Победници су добијали прелазни сребрни пехар, а најбољи појединци су од Тита добијали златне сатове. Занимљиво је да је после првог фестивала одржаног у Зрењанину из Титовог Кабинета „Младости“ пренета жеља да Тито буде покровитељ ове манифестације.

• Пуних 30 година „Младост“ је организовала и избор најбољег спортисте јуниора Југославије. Међу добитницима овог признања нашли су се и каснији спортски асови који су прославили југословенски спорт широм света.

ДизајнУреди

Дизајн часописа осамдесетих година је био занимљив и напредан за своје време. Корице су биле у боји, а табаци једнобојни и двобојни.

ИзвориУреди