Отворите главни мени

Миленко Вучетић (рођен 1947. у Београду) објавио је књиге приповедака „Гласови“ (1975), „Како се прекалио челик“ (1980) и „Барабе“ (1985), романе „Отимање среће“ (1987), „Бежање од среће“ (1988) и „Убијање среће“ (1999) и збирке записа „Пожар у барутани“ (1995) и „Светиљке и сенке“ (1999), а написао је и више телевизијских драма ("Жуте фешфице“, „Сланици“, „Отац и неки важни људи“, „Соба са пет зидова“, „Деца расту ноћу“, „Господин Димковић“, „Пупинова звезда“, „Једна половина дана“, „Црвена барака“ и др.), изведених на програмима београдске, сарајевске и новосадске телевизије.[1] Приповетке су му превођене на енглески, француски, немачки, руски, пољски, мађарски, словачки, словеначки и македонски језик. Добитник је књижевних награда "Исидора Секулић“ и "Бранко Ћопић“ и више награда за телевизијске драме. Живи у Београду, као професионални писац.[2]

Миленко Вучетић
Датум рођења1947.
Место рођењаБеоград
 ФНРЈ

РеференцеУреди

  1. ^ Вучетић, Миленко. Убијање среће. Београд : Народна књига-Алфа, 1999. стр. 203. 
  2. ^ „Драмски писци Београда-Миленко Вучетић”. РТС. Приступљено 25. 1. 2018.