Награда Исидора Секулић

Isidora Sekulić 1996 Yugoslavia stamp.jpg

Награда „Исидора Секулић“ је српска књижевна награда коју додељује београдска општина Савски венац. Награда се састоји од плакете, повеље и новчаног износа.

Исидора Секулић је живела и стварала на територији ове општине тако да је то непосредни повод за име ове награде. Награда додељује се сваког јуна од 1968. године за најбољу књигу објављену претходне године и има велики значај у српској књижевности. „Председници Скупштине Фонда Исидора Секулић” били су Милан Орлић (од 2001. до 2005. год.), Вида Огњеновић (од 2006. до 2008. год.) и Ратко Адамовић (од 2009. до 2016. год.). Након тога, ниједан други председник није номинован за ту функцију [1], председник жирија је био Петар Арбутина [2] од 2017. до 2018. године. До сада је проглашено укупно 69 добитника, укључујући и десет жена; за два победника направљен је следећи изузетак: књига Рајка Петрова Нога објављена је 1967. год. (треће издање 1984. год.), и кратке приче Видосава Стефановића први пут су објављене у студентском часопису (1967. год.) и као књига 1969. године.[3]

Лауреату за 2008. уручено три хиљаде евра у динарској противвредности, то је мање или више од 300.000 динара. Наградни фонд је први пут смањен на представљању награде за 2017. годину на 120.000 динара, претходних година добитници су добили 300.000 динара (од 2009. год).[4][5][6]

2019. године председник жирија је био Александар Јерков.[7]

ДобитнициУреди

Година Аутор Слика Дело Референца
2018. Александар Гаталица „Последњи аргонаут“

[8][9][10][11][12]

2017. Угљеша Шајтинац „Жена из Хуареза“ [13][14][15][16][17]
2016. Лабуд Драгић „Кукавичја пилад“ [18][19]
2015. Светислав Басара „Анђео атентата“

[20]

2014. Давид Албахари „Животињско царство“ [21]
2013. Соња Веселиновић „Кросфејд“ [22]
2012. Жанета Ђукић-Перишић „Писац и прича – Стваралачка биографија Иве Андрића“
2011. Слободан Владушић „Црњански, мегалополис“ [23]
2010. Владан Матијевић „Врло мало светлости“ [24][25]
2009. Ђорђе Милосављевић „Ђаво и мала госпођа“
2008. Владислав Бајац „Хамам Балканија“
2007. Мирјана Бјелогрлић-Николов „Приче за досадно поподне“
2006. Зоран Живковић „Мост“
2005. Ратомир Дамјановић „Џонијев соло“ [26]
2004. Ивана Хаџи-Поповић „Замка“
2003. Владета Јеротић „Путовања, записи, сећања“
2002. Борис Миљковић „Чај на Замелеку“
2001. Милован Станковић „Све о породици Фулер“ [27]
2000. Мирјана Новаковић „Страх и његов слуга“ [28]
1999. Зоран Богнар „Нови човек“
1998. Марица Јосимчевић „Пут коже“
1997. Ратко Адамовић „Бесмртни Калеб“ [29]
1996. Срба Митровић „Снимци за панораму“
1995. Милан Орлић „Из поларне ноћи“
1994. Ђорђе Трифуновић „за његово дело о старој српској књижевности“
1993. Доброслав Смиљанић „Вилин камен“
1992. Петар Пијановић „Проза Данила Киша“ [30]
1991. Мирослав Максимовић „55 сонета о животним радостима и тешкоћама“
1990. Новица Петковић „Огледи из српске поетике“
1989. Душан Иванић „Модели књижевнога говора: из историје и поетике српске књижевности“
1988. Јован Радуловић „Даље од олтара“
1987. Љубиша Јеремић „Трагички видови старијег српског романа: од Јакова Игњатовића до Светолика Ранковића“
1986. Хатиџа Диздаревић-Крњевић „Лирски источници: из историје и поетике лирске народне поезије“
1985. Данко Поповић Књига о Милутину
1984. Рајко Петров Ного „Зимомора“
1983. Слободан Зубановић „Домаћи дух“
1982. Лазар Трифуновић „Од импресионизма до енформела“
1981. Слободан Ракитић „Жудња за југом“
1981. Никола Милошевић одбио да прими
1980. Радослав Братић „Сумња у биографију“
1979. Милован Данојлић „Змијин свлак“
1978 није додељена
1977 није додељена
1976. Тања Крагујевић „Митско у Настасијевићевом делу“ [31]
1976. Драгомир Брајковић „Крвава свадба у Брзави“
1976. Мирјана Павловић „Заједнички именитељ“ [32]
1975. Милан Комненић „Ерос и знак“
1975. Мирко Магарашевић „Сенке бесмртности“
1975. Миленко Вучетић „Гласови“
1974. Ђуро Дамјановић „Магла у рукама“
1974. Ибрахим Хаџић „Оформити јединствено животињу“
1974. Чедомир Мирковић „Есеји и критике“
1973. Митко Маџунков „Убиј говорљивог пса“
1973. Миодраг Станисављевић „Књига сенки“
1973. Милорад Блечић „Како се рађала југословенска револуционарна поезија“
1972. Миладин Ћулафић „Нешто“
1972. Марко Недић „Магија поетске прозе. Студија о Растку Петровићу“
1971. Светозар Влајковић „Неко друго лето“ [33]
1971. Радомир Андрић „Шумска црква“
1971. Александар Петров „Поезија Црњанског и српско песништво“
1970. Бранислав Петровић „О проклета да си улицо Риге од Фере“
1970. Божидар Милидраговић „Уметник Золт“
1970. Срба Игњатовић „Саломина чинија“
1969. Мирослав Јосић Вишњић „Лепа Јелена“ [34]
1969. Вито Марковић „Пакао”
1969. Богдан А. Поповић „Есеји и критике”
1968. Видосав Стевановић „Рефуз мртвак“ [35]
1968. Јован Христић „Облици модерне књижевности”
1967. Живојин Павловић „Две вечери у јесен” [36]
1967. Љубомир Симовић „Шлемови” [37]
1967. Светлана Велмар Јанковић „Савременици” [38]

РеференцеУреди

  1. ^ Žiri nagrade "Isidora Sekulić": Smenili su nas sramno i tajno ,(„Вечерње новости ”, 20. мај 2017).
  2. ^ Биографија, Портал Град Суботица, Приступљено 4. 11. 2019.
  3. ^ ОДЛУКА О ОСНИВАЊУ ФОНДА „ИСИДОРА СЕКУЛИЋ", Градска општина Савски венац.
  4. ^ Књижевна награда „Исидора Секулић” уручена Угљеши Шајтинцу („Политика”, 7. јун 2018)
  5. ^ Basari uručena nagrada "Isidora Sekulić"(„Blic“, 16. јун 2018)
  6. ^ Бајцу награда "Исидора Секулић" за роман "Хамам Балканија"(„РТВ“ 18. јун 2009)
  7. ^ АЛЕКСАНДРУ ГАТАЛИЦИ КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ИСИДОРА СЕКУЛИЋ“ (Градска општина Савски венац), Приступљено 12. 10. 2019.
  8. ^ SENOVITI PROSTORI PROŠLOSTI: Gatalici uručena nagrada "Isidora Sekulić"(„Вечерње новости ”, 5. јун 2019)]
  9. ^ Награда "Исидора Секулић" уручена Александру Гаталици („Дневник”, 5. јун 2019)
  10. ^ Књижевна награда "Исидора Секулић" („Прва Српска Телевизија ”, 6. јун 2019)
  11. ^ Гаталичином „Последњем аргонауту“ награда „Исидора Секулић“ („РТС”, 4. јун 2019).
  12. ^ Александар Гаталица, „Последњи аргонаут“: Освајање незаборава („Друштво Новосадских Књижевника”, 12. јун 2019).
  13. ^ Угљеша Шајтинац добитник награде "Исидора Секулић" („РТС”, 7. јун 2018)
  14. ^ Књижевна награда „Исидора Секулић” уручена Угљеши Шајтинцу („Политика”, 7. јун 2018)
  15. ^ Uglješi Šajtincu književna nagrada "Isidora Sekulić" („Telegraf”,7. јун 2018).
  16. ^ Угљеша Шајтинац: СВАКИ ДАН ГУБИМО ПО ЈЕДАН РАЈ („НИН”, 3. маја 2018).
  17. ^ УГЉЕША ШАЈТИНАЦ: ЖЕНА ИЗ ХУАРЕЗА, 2017 („Српско књижевно друштво”, 8. феб 2018).
  18. ^ „Исидора Секулић” уручена Лабуду Драгићу („Политика”, 12. јун 2017)
  19. ^ Награда „Исидора Секулић” уручена Лабуду Драгићу (Вести на веб страници Града Београда)
  20. ^ Басари награда „Исидора Секулић” („Блиц”, 2. јун 2016)]
  21. ^ Давиду Албахарију награда „Исидора Секулић“ („Блиц“, 19. мај 2015)
  22. ^ Награда "Исидора Секулић" роману "Кросфејд" („РТС”, 26. јун 2014)
  23. ^ Исидора Секулић“ Слободану Владушићу”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 6. 2012. Приступљено 7. 6. 2012. 
  24. ^ Владану Матијевићу „Исидора Секулић“ („Политика“, 26. мај 2011)], Приступљено 13. 4. 2013.
  25. ^ NAGRADA URUČENA VLADANU MATIJEVIĆU, Градска општина Савски венац, Приступљено 14. 10. 2019.
  26. ^ [1] (Вести на веб страници Града Београда, Приступљено 13. 4. 2013).
  27. ^ Мирјани Новаковић уручена награда „Исидора Секулић“ http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/06/26/srpski/BG02062507.shtml („Глас јавности“, 26. јун 2002).
  28. ^ Мирјани Новаковић уручена награда „Исидора Секулић“ („Глас јавности“, 28. јун 2001, Приступљено 13. 4. 2013).
  29. ^ Ратко Адамовић - биографија, Приступљено 13. 4. 2013.
  30. ^ Петар Пијановић - биографија, Приступљено 13. 4. 2013.
  31. ^ „Награда "Исидора Секулић". Званичан веб сајт Тање Крагујевић. Приступљено 4. 2. 2018. 
  32. ^ Мирјана Павловић - живот и дело, Приступљено 13. 4. 2013.
  33. ^ Романи Светозара Влајковића Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 1, 2008) (језик: енглески), Приступљено 13. 4. 2013.
  34. ^ Добро скројено одело за једног јунака („Политика”, 13. Октобар 2007)
  35. ^ Југословенски савременици. Ко је ко у Југославији, Хронометар, Београд 1970.
  36. ^ Југословенски савременици. Ко је ко у Југославији, Хронометар, Београд 1970.
  37. ^ Југословенски савременици. Ко је ко у Југославији, Хронометар, Београд 1970.
  38. ^ Ко је ко у Србији: лексикон, Библиофон,Београд 1991.