Лабуд Драгић
Лабуд Драгић (Љевишта, 24. октобар 1954) српски је приповедач и романсијер.
Лабуд Драгић | |
|---|---|
| Датум рођења | 24. октобар 1954. |
| Место рођења | Љевишта |
Биографија уреди
Драгић је рођен у малом селу у Горњој Морачи. Завршио гимназију у Сарајеву 1973. године. Потом је студирао књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Новом Београду.[1][2]
Током протекле деценије Драгић је био гост Националне академије Србије у Канади и других културних иницијатива српских емиграната у Торонту.[3]
Његов роман “Кукавичја пилад” освојио је четири награде у 2017. години: Награда Исидора Секулић, Награда Момо Капор, Награда Светозар Ћоровић и Печат времена. У средишту приче је судбина покрета комитатуса у Црној Гори, током Првог свјетског рата и неколико година касније.[4]
Дела уреди
Приповетке
- Који немају печата (1985)
- Срам у катедрали (1990)
- Уочи трећих петлова (1997)
- Дивљи анђео (1999)
- У затонима Лете (2003)
- Пандорини ветрови (2004)
Романе
- Долином сенки (1994)
- Крв и вода (2007)
- Беле ноћи сивог сокола (2013)
- Кукавичја пилад (2016)
Референце уреди
- ^ Биографија у Ко је ко у Србији, Библиофон, Београд 1996.
- ^ Тако пише само он, СРБИЈА - НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА, Приступљено 1. јун 2020.
- ^ Српска национална академија у Канади (СНА),Приступљено 1. јун 2020.
- ^ Младен Весковић: Два романа са рубних подручја српског језика – „Кукавичја пилад“ и „Бумеранг“, Приступљено 1. јун 2020.
