Мирослав Максимовић

Мирослав Максимовић (Његошево, 26. мај 1946) српски је песник.[1]

Мирослав Максимовић
Датум рођења(1946-05-26)26. мај 1946.
Место рођењаЊегошевоФНР Југославија

Биографија

уреди

Прве две године живота провео је у Његошеву и Цвилину, а од 1948. године станује у Београду (изузев девет година, од 1956. до 1965, кад је живео у Сарајеву, Загребу и Книну). Био је у оснивачкој редакцији листа „Књижевна реч“, у редакцији часописа „Књижевност“, и главни уредник двонедељних новина за културу „Бестселер“.

Различите послове (менаџерске, пропагандне, уредничке) радио је у Књижевној омладини Србије, Удружењу књижевника Србије, Београдском издавачко-графичком заводу.

Песме су му превођене и објављиване у различитим антологијама и часописима на енглеском, руском, француском, немачком, италијанском, пољском, чешком, словачком, румунском, белоруском, јерменском, шведском, шпанском, словеначком, македонском језику. У мају 2021. године, амерички издавач Slavica publishers (Indiana University, Bloomington) објавио је, у двојезичном енглеско-српском издању, са цртежима Светлане Ракић, књигу Бол (The Pain).

Дела

уреди

Књиге песама:

  • Спавач под упијачем, 1971.
  • Мењачи, 1972.
  • Песме, 1978.
  • Сећања једног службеника, 1983.
  • Сонети о животним радостима и тешкоћама, 1986.
  • 55 сонета о животним радостима и тешкоћама, 1991.
  • Животињски свет, 1992.
  • Небо, 1996.
  • Спавач под упијачем, потпуна верзија, 1997
  • Београдске песме, 2002.
  • Скамењени, 2005.
  • 77 сонета о животним радостима и тешкоћама, 2008.
  • Цртање стварности, 2012.
  • Бол, 2016.
  • Вукова азбука по Душану Радовићу, 2022.

Књиге есеја:

  • Поред, 1995.
  • О књигама и животу, 2001.
  • Скривени посао, 2014.
  • Велики простор слободе, 2017.
  • Лој, новац, реч, 2023.

Награде

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Мирослав Максимовић”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2014. г. Приступљено 07. 07. 2013. 

Спољашње везе

уреди