Миленко Вучетић
Миленко Вучетић (рођен 1947. у Београду) српски је писац и сценариста.
Миленко Вучетић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1947. |
| Место рођења | Београд, ФНР Југославија |
Рад и дело
уредиОбјавио је књиге приповедака „Гласови“ (1975), „Како се прекалио челик“ (1980) и „Барабе“ (1985), романе „Отимање среће“ (1987), „Бежање од среће“ (1988) и „Убијање среће“ (1999) и збирке записа „Пожар у барутани“ (1995) и „Светиљке и сенке“ (1999) и др.
Написао је и више телевизијских драма ("Жуте фесвице“, „Сланици“, „Отац и неки важни људи“, „Соба са пет зидова“, „Деца расту ноћу“, „Господин Димковић“, „Пупинове звезде“, „Једна половина дана“, „Црвена барака“ и др.), изведених на програмима београдске, сарајевске и новосадске телевизије.[1] Приповетке су му превођене на енглески, француски, немачки, руски, пољски, мађарски, словачки, словеначки и македонски језик. Добитник је књижевних награда "Исидора Секулић“ и "Бранко Ћопић“ и више награда за телевизијске драме. Живи у Београду, као професионални писац.[2]
Референце
уреди- ^ Вучетић, Миленко. Убијање среће. Београд : Народна књига-Алфа, 1999. стр. 203.
- ^ „Драмски писци Београда-Миленко Вучетић”. РТС. Приступљено 25. 1. 2018.
Спољашње везе
уреди- Миленко Вучетић на сајту IMDb (језик: енглески)
 | Овај биографски чланак везан за књижевника је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
