Божидар Дамјановић Бенедикт
Божидар Дамјановић Бенедикт (енгл. B. D. Benedikt; Виница, 7. април 1938 — Торонто, 24. јануар 2024) био је канадски писац и филмски редитељ српског порекла, рођен у породици Саве Дамјановића, жандарског наредника.
| Божидар Дамјановић Бенедикт | |
|---|---|
| Датум рођења | 7. април 1938. |
| Место рођења | Виница Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 24. јануар 2024. (85 год.) |
| Место смрти | Торонто Канада |
Аутор је више десетина класичних романа и научно-популарних књига објављених на српском, хрватском, пољском, македонском, словеначком и енглеском језику. Такође је радио за југословенску, немачку, канадску и холивудску филмску индустрију у својству сценаристе, редитеља и сценографа. Завршио је два америчка универзитета, са дипломом мастера из филмског дизајна и докторатом из литературе и драмских уметности. Редован је члан Удружења канадских редитеља и Канадске филмске академије.
Живео је са породицом у Торонту, Канада од 1971. године.[1] Преминуо је 24. јануара 2024. године.[2]
Дела уреди
- Паралелни свет (1986)
- Прича о карми (1989)
- Пети живот
- Трговци душама
- Оператер (1997)
- Милениум
- Племић
- Краљев човек (2003)
- Седам дана апокалипсе (2005)
- Лавља јазбина (2005)
- Инквизитор (2006)
- Фантом из Палерма (2008)
- Парадокс (2009)
- Хитлеров Преводилац (2010)
- Царев Рођак (2011)
- Грешница у рају (2012)
- Девојка у кавезу (2013)
- Утопија (2014)
- Звали су ме „Дизни“ : Аутобиографија (2015)
- Гласница (2016)
- Сат судњег дана (2018)
- Стела краљица ноћи (2019)
- Седам (2020)
- Портал (2022)
- Иследница (2022)
- Манифест (2022)
Џепна издања уреди
- Пилуле
- Зориум планета жена (1978)
- Освета је моја
- Принцеза и грбавац
- Девичански свет
- Бели Индијанац
- Тајни агент Интерпола (1964)
- Федерални шериф (1966—1970)
Филмографија уреди
- Иза Седмих Врата (1986)
- Бруклинске Ноћи (1987)
- Прича са Гробља (1991)
- Ванеса (2007)
- Брза Правда (у пред-продукцији)
- Референце[тражи се извор].
Б. D. Бенедикт уреди
Божидар је, 1964. године, објавио своју прву серију од шест џепних романа у издању београдске издавачке куће Дуга. Издавач је тада предложио Божидару да измисли ново, више „страно име“, и тако је дошло до Б. D. Бенедикта.