Википедија

Борис Ђурић

српски комуниколог, продуцент, новинар и аутор

Борис Ђурић (Београд, 1972), српски комуниколог, продуцент, новинар и аутор.

Борис Ђурић
Борис Ђурић
Датум рођења(1972-06-17)17. јун 1972. (51 год.)
Место рођењаБеоград
 СФРЈ
ОбразовањеФакултет драмских уметности
ЗанимањеПродуцент, Новинар, Аутор
Значајни радови„Јавни наступ - од препелице до предатора”
Борис Ђурић

Биографија уреди

Рођен је у Београду, где је завршио основну и средњу школу - Прва београдска гимназија. Студирао је психологију на Београдском универзитету и менаџмент у култури, позоришту и радију на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, где је и дипломирао на тему: „Улога театра у корпоративним догађајима”. Као студент Факултета драмских уметности Борис Ђурић је покренуо пројекат ФДУ - Creative Team који је окупио студенте различитих катедри (Режија, Драматургија, Глума, Камера, Продукција...) у комерцијалном пројекту „Пекабета - на старом месту” који је обезбедио Факултету нова расветна тела за потребе снимања. Паралелно је студирао и радио као водитељ, новинар и спикер на РТВ Студио Б (1993-2000). Осећајући да је са „погрешне” стране микрофона, напушта водитељски посао и покреће сопствену БТЛ агенцију Prodigy Advertising која касније прераста у аудио/видео продукцију Prodigy д.о.о.

Посвећује се изради ТВ емисија и документарних филмова. Агенцију Продигy затвара почетком 2014. године и почиње да ради за Скyмусиц као ПР менаџер и директор видео продукције. Исте године напушта Скyмусиц и почиње да ради за норвешког сликара Харитона Пушвагнера, где остаје до краја 2014. године, када почиње да ради за маркетинг агенцију ЦреИТиве Медиа[1] са седиштем у Дубаију, у оквиру које се бави видео продукцијом наредне две године. Паралелно са тим, од 2014. до краја 2020. године ради као новинар за амерички новински и ПР портал Неwсwире.нет.[2]

Од 2019. године власник је агенције Solving Communications EOOD са седиштем у Бугарској (Ћустендил) и представништвом у Београду.

Као аутор, Борис је написао књигу "Јавни наступ - од препелице до предатора" и држи предавања и тренинге јавног наступа за менаџере. Као продуцент-едукатор, он држи обуку за видеографере у Цратер ВФX тренинг центру у Београду. [3] Као новинар (спикер, водитељ, аутор), Борис је остварио каријеру на радију и телевизији. Аутор је многих новинских чланака и есеја, као и велики број радио и ТВ емисија, а написао је и 45 монодрамских минијатура које су емитоване на Радију Београд 202.[4] Као аутор и продуцент гостовао је у више ТВ и радијских емисија, дао више интервјуа новинарима у штампаним медијима и коначно се, по сопственим речима, нашао на „правој страни микрофона”.

Каријера у медијима уреди

Професионалну каријеру Борис Ђурић започео је 1993. године на II програму Радио Београда као организатор а убрзо и спикер у емисији „Висине”. Исте године прелази на радио Студио Б, где ради на позицији репортера, водитеља и спикера у ЕПП студију. Године 1994, на Другом програму радија Студио Б (Бум радио) покреће емисију „Rock VS Roll” у којој музичари изводе нумере уживо у студију. Исте године та ауторска емисија добија и своје ТВ издање у оквиру Редакције програма културе. Неко време је радио паралелно на радију и на телевизији док није позван да ради као водитељ јутарњег програма „Београде, добро јутро!” и поподневног програма „Београде, добар дан!”.

Каријеру даље наставља у Спољно-политичкој редакцији као и у Информативној редакцији на позицији спикера у емисији Вести.

РТВ Студио Б напушта 2000. године и почиње да ради за Савезни секретаријат за информисање као заменик портпарола пресс центра у Бујановцу, у оквиру Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу. Након што је Републичка влада преузела руковођење Пресс центром, Борис Ђурић напушта службу и одлучује да отвори сопствену видео продукцију и започиње вишедеценијску ауторску каријеру продуцирајући рекламе, документарне филмове и ТВ емисије:

  • Арена - Специјалне јединице војске и полиције (РТС - 3К, 2001-2003)
  • Топ Хаир - Професионална козметика за косу (ТВ Студио Б, ТВ Политика, ТВ Ентер, 2002-2007)
  • Медицина данас - Достигнућа у савременој и алтернативној медицини (ТВ Студио Б, ТВ Метрополис, 2002-2003)
  • Оффроад авантура - Туристичко-адреналинска емисија (ТВ Ентер, 2007-2009)
  • Модус Вивенди - Култура и стил (ТВ Ентер и ТВ Метрополис, 2010-2011)

Наредних десет година Борис Ђурић је посветио изради корпоративних филмова,[5] дигиталних видео садржаја (3Д анимација, Motion Graphic) и предавањима у домену видео продукције и јавног наступа. Од почетка каријере до данас, Борис је задржао улогу спикера у рекламама и различитим аудио/видео форматима које реализује у оквиру сопственог студија. Паралелно са каријером у Србији, Борис Ђурић је био и један од новинара и уредника америчког неwс портала Newswire.net.[6]

Каријера у ПР-у уреди

Борис је каријеру у Односима с јавношћу[7] започео када је кратко након 5. октобарске револуције 2000. године на позив колеге напустио Студио Б и прихватио да покрене Пресс центар у Бујановцу, као важан информативни пункт од интереса за државу Србију. Међутим, кратко се задржао на тој позицији (јануар-март 2000.) и започео нову каријеру у оквиру сопствене агенције. Ипак, често се враћао ПР ангажманима које је повремено спроводио. 2013. године радио је као ПР менаџер компаније Скајмјузик.

Врхунац каријере у домену ПР-а је покретање QRPR пројекта за који је номинован 2017. године за награду ПР Друштва Србије, за изузетан лични допринос у области комуникације - Срђан Ђурић. Међутим, иако су били испуњени сви критеријуми, та награда није додељена те године, како је жири образложио, јер „осим Бориса Ђурића није било других номинованих кандидата”.

QRPR пројекат представља јединствени спој штампаних и дигиталних медија који омогућава покретање ПР садржаја скенирањем QР кода. Први пут је примењен у магазину Илустрована политика у коме је објављен интервју са Борисом Ђурићем управо поводом овог пројекта. Поред текста, читаоци су могли да скенирају QР код и погледају видео снимак[8] комплетног интервјуа. Своју праву примену, QРПР пројекат је имао у сарадњи са редакцијом Малог забавника (АД Политика) у коме је било могуће скенирањем QР кода преслушати текстове поред којих се код налази. Намера је била да се омогући слабовидој деци да могу да уживају у текстовима којие Мали забавник нуди. QРПР пројекат био је представљен на РТС-у[9] и на Н1.[10] Борис Ђурић је пуне две године сам финансирао QРПР пројекат у Малом забавнику, због чега је добио признање које лично највише вреднује - захвалност родитеља слабовиде деце.

Хуманитарни рад уреди

Борис Ђурић је у својој каријери остварио више хуманитарних акција које је сам иницирао. 2006. године сам је финансирао акцију куповине чоколадних фигурица и новогодишњих пакетића за слепу и слабовиду децу у школи Вељко Рамадановић у Земуну.[11] Та акција је привукла пажњу чланова српског огранка највеће светске волонтерске организације ЛИОНС[12] (LIONS International клуб Земун 2006-2010) који су били донатори школе Вељко Рамадановић. Исте године придружује им се као члан, а након интернационалне регистрације клуба, постаје и његов први Генерални секретар. Кроз емисију Топ Хаир у којој је подржавао рад специјалне школе за децу оштећеног слуха Стефан Дечански[13] промовисао је њихову фризерску секцију.

Захваљујући QRPR пројекту у магазину Мали забавник (2016-2017), Борис Ђурић је омогућио слабовидој деци да преслушају чланке из магазина које је као професионални спикер сам читао.

Ауторски рад уреди

Аутор радио-серијала „Наратократија” уреди

Наратократија је радио-емисија у којој Борис Ђурић комбинујући форму радио-драме и интервјуа представља јавности различите личности и њихове приче. Постоји само један услов, а то је да приче морају бити истините, испричане без увијања, јасно и недвосмислено. Емисија се премијерно емитује на интернет радију www.обнеоб.рс, а налази се и на YоуТубе каналу "Наратократија".

Аутор књиге „Јавни наступ - од препелице до предатора” уреди

Борис Ђурић је аутор књиге „Јавни наступ - од препелице до предатора”, која је своје прво издање имала 2012. године, а друго проширено издање објављено је у новембру 2020. године.

Књига представља низ упутстава за превазилажење треме и страха од јавног наступа, од разумевања физиолошких и психолошких процеса до професионалних савета за водитеље, новинаре, репортере и ПР менаџере.[14]

Аутор радио-минијатура „Знам да знаш, али да ти кажем...” уреди

Борис Ђурић је написао и продуковао као спикер и продуцент серијал од 45 радио мини-моно драма у којима даје духовиту критику друштва и ситуација.

Серијал је био емитован 2016. године на радију Београд 202.

Документарни филмови уреди

  • Сам против себе[15] (2015) - Филм прати покушаје познатог водитеља Ивана Зељковића да изгуби килограме. У разговору са стручњацима (психолози, лекари, тренери...) филм открива дубину проблема гојазности.
  • 40 дана[16] (2012, коаутори: Бојан Ђоковић и Милан Илић) настао је у сарадњи са САНУ, а према мотивима књиге Ане Радин "Улога вампира у српској митологији и књизевности". Филм "40 дана" добио је награду "Сребрни пастир" на 17. ФЕСТЕФ-у (Фестивал телевизијског етнолошког филма[17]), за најбољу камеру и режију.
  • Репрезентација (2006) - Филм прати фризерску репрезентацију Србије и Црне Горе на светском такмичењу у Паризу 2006. године.
  • Побећи негде (2005) - Кратки документарно-туристички филм прати београдског таксисту који „бежи” из града у подножје планине Ртањ одакле црпи енергију и снагу за посао који ради у граду.

Референце уреди

  1. ^ ЦреИТиве Медиа
  2. ^ Неwсwире.нет
  3. ^ „Цратер ВФX Тренинг Центру у Београду”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2020. г. Приступљено 17. 11. 2020. 
  4. ^ „ОУР ТЕАМ”. Солвинг Цоммуницатионс (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-18. 
  5. ^ Корпоративни филмови
  6. ^ „Борис Дјуриц”. неwсwире.нет. Приступљено 2020-11-18. 
  7. ^ Борис Ђурић
  8. ^ Илустрована политика интервју са Борисом Дјурицем
  9. ^ РТС
  10. ^ Н1
  11. ^ Школа Вељко Рамадановић
  12. ^ Лионс Цлубс Интернатионал (на језику: енглески), 2020-10-08, Приступљено 2020-11-22 
  13. ^ Установа Стефан Дечански
  14. ^ „Трема пред интервју за посао или јавни наступ? Ево шта треба да радите”. www.мајкиц.нет. Приступљено 2020-11-18. 
  15. ^ "Сам против себе"
  16. ^ "40 дана"
  17. ^ „О ФЕСТЕФ-у”. www.хомољскимотивикуцево.орг. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 2020-11-19. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boris_Đurić&oldid=27816242”