Брахијални индекс глежња
Брахијални индекс глежња (акроним АБИ — енг. анкле-брацхиал индеx) је медицински тест којим се одређује однос највишег притиска измереног на глежњу у односу на систолни крвни притисак измерен на надлактици.[1] Тест је нашао широку примену у дијагностиковању периферне олклузивне болести (ПАОБ), јер је лако доступан, јефтин, није ризичан, има осетљивости од 95% и специфичности од 99% и показао се као добар за праћење стање крвног суда пре и после интервенције.[2][3]
Брахијални индекс глежња | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси |
Дефиниција, израчунавање и вредности АБИ
уредиБрахијални индекс глежња (АБИ) — је количник брахиалног систолног притиска и систолног артеријског притиска педалних артерија (АТА и АТП) која се израчунава по обрасцу:[4][5]
- где је:
- ПЛег — систолни крвни притисак педалних артерија или задње тибијалне артерије
- ПАрм — највиши систолни крвни притисак леве и десне руке изнад надлактице.[6]
Метода
уредиЗа извођеање тесат користи се уређај који мери крвни притисак након надувавања гумене манжетне манжете, на надлактици и глежњу. Уређај може имати ручно или дигитално управљање са аутоматским електронским израчуном крвног притска, који се састоји од манометарске манжетне, сонде и ЦW доплер апарата.[7]
Изводи се тако што се након што болесник хода 300 м. током 6 мин. или хода по покретној траци која се креће брзине 60 м/мин у трајању од 5 мин, мери брахијални индекс глежња (АБИ).[3]
У овом тесту, који спада у групу тестова оптерећења — добијена вредност се пореде према доле наведеној класификацији:[8]
Вредности АБИ и њихова значења
Тежина промена | Вредност АБИ |
---|---|
Некомпресибилна артерија | |
Периферна васкуларна болест | |
Нормалне вредности АБИ | |
Блага периферна артеријска оклузивна болест | |
Умерена периферна артеријска болест | |
Тешка периферна артеријска болест или критична исхеимија доњег уда |
Тумачење резултата[3]
- АБИ индекс виши од 0,9 сматра се нормалним (особа нема значајну ПАД).
- Вриедност АБИ виша од 1,3 сматра се патолошком и упућује на калцификацију зида артерија, што указује на озбиљну периферну васкуларну болест (ПВБ).[9][10][11]
- Вредности АБИ између 1,0 и 1,2 је уредан налаз, уз индикацију за примену компресивне терапије код болесника са променама у венама као и код болесника са вредностима АБИ 0,9-1,0.
- Вредности АБИ између 0,5 и 0,8 указују на средње присутне артеријске промене. У том случају треба примиенити редуковану компресивну терапију и о даљњем лечењу консултовати васкуларног хирурга а и радиолога.
- Вредности АБИ 0,5 и ниже указују на тешко оштећење артеријске циркулације, компресивна терапија није индицикована, а болесник се одмах упућује васкуларном хирургу и радиологу због даље обраде и лечења.[10][12]
- варикозитети доњих екстремитета
- улцерације на доњим екстремитетима
- периферна васкуларна болест
- периферна артеријска болест
Контраиндикације
уреди- Апсолутне контраиндикације[7]
- целулитис
- дубока венска тромбоза
- болне улцерације на глежњу
- Релативне контраиндикације[7]
- фибрилација атрија (могуће да ће се систолни притисак тешко измерити, јер вредности могу значајно варирати код сваког откуцаја срца)
- калцификација артерија (могући лажно високи резултати очитаног теста)
- болесници са дијабетесом, атеросклерозом или стањима праћенима едемом потколеница (могући лажно високи резултати теста)
- болесници са реуматоидним артитисом (постоји високи ризик од болести на нивоу микроциркулације).[13]
Извори
уреди- ^ Кецељ Лесковац Н., Козјак M., Слана А. ет ал., Одкривање ин здрављење кроничне венске болезни, Ацта Мед Цроатица, 67 (Супл. 1) (2013) 45 – 50.
- ^ Ал-Qаиси, M; Нотт, ДМ; Кинг, ДХ; Каддоура, С (2009). „Анкле брацхиал прессуре индеx (АБПИ): Ан упдате фор працтитионерс”. Васцулар Хеалтх анд Риск Манагемент. 5: 833—41. .
- ^ а б в г Цраwфорд, Фаy. „Анкле брацхиал индеx фор тхе диагносис оф лоwер лимб перипхерал артериал дисеасе”. ПМИД 27623758. дои:10.1002/14651858.ЦД010680.пуб2. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ Допплер ассессмент анд АБПИ: Интерпретатион ин тхе манагемент оф лег улцератион www.wорлдwидеwоундс.цом Приступљено 12.11.2019.
- ^ „Периферна артеријска болест, глежањски индекс, потреба и значај мјерења глежањског индекса на разини ПЗЗ-а”. ЈГЛ (на језику: хрватски). 2020-12-18. Приступљено 2021-01-29.
- ^ МцДермотт, M. M.; Цриqуи, M. Х.; Лиу, К; Гуралник, Ј. M.; Греенланд П; Мартин ГЈ, Пеарце W (децембар 2000). „Лоwер анкле/брацхиал индеx, ас цалцулатед бy аверагинг тхе дорсалис педис анд постериор тибиал артериал прессурес, анд ассоциатион wитх лег фунцтионинг ин перипхерал артериал дисеасе”. Јоурнал оф Васцулар Сургерy. 32 (6): 1164—71. .
- ^ а б в С. Мариновић Кулишић. Мјерење глежањског индекса (АБПи). Ацта Мед Цроатица, 66 (Супл. 1) (2012) 89-91
- ^ Хиатт, W. Р.; Хоаг, С.; Хамман, Р. Ф. (1995). „Еффецт оф диагностиц цритериа он тхе преваленце оф перипхерал арериал дисеасе.”. Тхе Сан Луис Валлеy Диабетес Студy. Цирцулацион. 91 (5): 1472—9..
- ^ Монтгомерy, П. С.; Гарднер, А. W. (1998). „Тхе цлиницал утилитy оф а сиxминуте wалк тест ин перипхерал артериал оццлусиве дисеасепатиентс”. Јоурнал оф тхе Америцан Гериатрицс Социетy. 46: 706—11.
- ^ а б Стеин Р, Хриљац I, Халперин ЈЛ, Густавсон СМ, ТеодоресцуВ, Олин ЈW (2006). „Лимитатион оф тхе рестинг анкле-брацхиал индеx ин сyмптоматиц патиентс wитх перипхерал артериал дисеасе”. Ј Васц Мед. 11: 29—33. .
- ^ Абоyанс V, Дененберг ЈО, Натарајан L, Цриqуи МХ (2008). „Тхе ассоциатион бетwеен елеватед анкле сyстолиц прессурес анд перипхерал оццлусиве артериал дисеасе ин диабетиц анд нондиабетиц субјецтс”. Јоурнал оф Васцулар Сургерy. 48: 1197—203. .
- ^ Јеелани, Н. У.; Браитхwаите, Б. D.; Томлин, C; МацСwеенеy, С. Т. (2000). „Вариатион оф метод фор меасуремент оф брацхиал артерy прессуре сигнифицантл аффецтс анкле-брацхиал прессуре индеx валуес”. Еур Ј Васц Ендовасц Сург. 20: 25—8..
- ^ Десаи, Цхинтан С.; Блументхал, Рогер С.; Греенланд, Пхилип (2014). „Сцреенинг лоw-риск индивидуалс фор цоронарy артерy дисеасе”. Цуррент Атхеросцлеросис Репортс. 16 (4): 402. .
Спољашње везе
уредиМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |