Brahijalni indeks gležnja

Brahijalni indeks gležnja
Brahijalni indeks gležnja
Класификација и спољашњи ресурси
	[уреди на Википодацима]

Brahijalni indeks gležnja (akronim ABI — eng. ankle-brachial index) je medicinski test kojim se određuje odnos najvišeg pritiska izmerenog na gležnju u odnosu na sistolni krvni pritisak izmeren na nadlaktici.^[1] Test je našao široku primenu u dijagnostikovanju periferne olkluzivne bolesti (PAOB), jer je lako dostupan, jeftin, nije rizičan, ima osetljivosti od 95% i specifičnosti od 99% i pokazao se kao dobar za praćenje stanje krvnog suda pre i posle intervencije.^[2]^[3]

Definicija, izračunavanje i vrednosti ABI

Brahijalni indeks gležnja (ABI) — je količnik brahialnog sistolnog pritiska i sistolnog arterijskog pritiska pedalnih arterija (ATA i ATP) koja se izračunava po obrascu:^[4]^[5]

ABPI_{Leg}={\frac {P_{Leg}}{P_{Arm}}}

gde je:

P_Leg — sistolni krvni pritisak pedalnih arterija ili zadnje tibijalne arterije

P_Arm — najviši sistolni krvni pritisak leve i desne ruke iznad nadlaktice.^[6]

Metoda

Za izvođeanje tesat koristi se uređaj koji meri krvni pritisak nakon naduvavanja gumene manžetne manžete, na nadlaktici i gležnju. Uređaj može imati ručno ili digitalno upravljanje sa automatskim elektronskim izračunom krvnog pritska, koji se sastoji od manometarske manžetne, sonde i CW dopler aparata.^[7]

Izvodi se tako što se nakon što bolesnik hoda 300 m. tokom 6 min. ili hoda po pokretnoj traci koja se kreće brzine 60 m/min u trajanju od 5 min, meri brahijalni indeks gležnja (ABI).^[3]

U ovom testu, koji spada u grupu testova opterećenja — dobijena vrednost se porede prema dole navedenoj klasifikaciji:^[8]

Vrednosti ABI i njihova značenja

Težina promena	Vrednost ABI
Nekompresibilna arterija	> 1,31
Periferna vaskularna bolest	> 1,21
Normalne vrednosti ABI	> 0.91 — < 1,20
Blaga periferna arterijska okluzivna bolest	0,80 — 0,90
Umerena periferna arterijska bolest	0,5 — 0,79
Teška periferna arterijska bolest ili kritična isheimija donjeg uda	< 0,5

Tumačenje rezultata^[3]

ABI indeks viši od 0,9 smatra se normalnim (osoba nema značajnu PAD).
Vriednost ABI viša od 1,3 smatra se patološkom i upućuje na kalcifikaciju zida arterija, što ukazuje na ozbiljnu perifernu vaskularnu bolest (PVB).^[9]^[10]^[11]
Vrednosti ABI između 1,0 i 1,2 je uredan nalaz, uz indikaciju za primenu kompresivne terapije kod bolesnika sa promenama u venama kao i kod bolesnika sa vrednostima ABI 0,9-1,0.
Vrednosti ABI između 0,5 i 0,8 ukazuju na srednje prisutne arterijske promene. U tom slučaju treba primieniti redukovanu kompresivnu terapiju i o daljnjem lečenju konsultovati vaskularnog hirurga a i radiologa.
Vrednosti ABI 0,5 i niže ukazuju na teško oštećenje arterijske cirkulacije, kompresivna terapija nije indicikovana, a bolesnik se odmah upućuje vaskularnom hirurgu i radiologu zbog dalje obrade i lečenja.^[10]^[12]

Indikacije^[3]

varikoziteti donjih ekstremiteta
ulceracije na donjim ekstremitetima
periferna vaskularna bolest
periferna arterijska bolest

Kontraindikacije

Apsolutne kontraindikacije^[7]

celulitis
duboka venska tromboza
bolne ulceracije na gležnju

Relativne kontraindikacije^[7]

fibrilacija atrija (moguće da će se sistolni pritisak teško izmeriti, jer vrednosti mogu značajno varirati kod svakog otkucaja srca)
kalcifikacija arterija (mogući lažno visoki rezultati očitanog testa)
bolesnici sa dijabetesom, aterosklerozom ili stanjima praćenima edemom potkolenica (mogući lažno visoki rezultati testa)
bolesnici sa reumatoidnim artitisom (postoji visoki rizik od bolesti na nivou mikrocirkulacije).^[13]

Izvori

^ Kecelj Leskovac N., Kozjak M., Slana A. et al., Odkrivanje in zdravljenje kronične venske bolezni, Acta Med Croatica, 67 (Supl. 1) (2013) 45 – 50.
^ Al-Qaisi, M; Nott, DM; King, DH; Kaddoura, S (2009). „Ankle brachial pressure index (ABPI): An update for practitioners”. Vascular Health and Risk Management. 5: 833—41. .
^ ^а ^б ^в ^г Crawford, Fay. „Ankle brachial index for the diagnosis of lower limb peripheral arterial disease”. PMID 27623758. doi:10.1002/14651858.CD010680.pub2. Приступљено 29. 1. 2021.
^ Doppler assessment and ABPI: Interpretation in the management of leg ulceration www.worldwidewounds.com Pristupljeno 12.11.2019.
^ „Periferna arterijska bolest, gležanjski indeks, potreba i značaj mjerenja gležanjskog indeksa na razini PZZ-a”. JGL (на језику: хрватски). 2020-12-18. Приступљено 2021-01-29.
^ McDermott, M. M.; Criqui, M. H.; Liu, K; Guralnik, J. M.; Greenland P; Martin GJ, Pearce W (децембар 2000). „Lower ankle/brachial index, as calculated by averaging the dorsalis pedis and posterior tibial arterial pressures, and association with leg functioning in peripheral arterial disease”. Journal of Vascular Surgery. 32 (6): 1164—71. .
^ ^а ^б ^в S. Marinović Kulišić. Mjerenje gležanjskog indeksa (ABPi). Acta Med Croatica, 66 (Supl. 1) (2012) 89-91
^ Hiatt, W. R.; Hoag, S.; Hamman, R. F. (1995). „Effect of diagnostic criteria on the prevalence of peripheral arerial disease.”. The San Luis Valley Diabetes Study. Circulacion. 91 (5): 1472—9. .
^ Montgomery, P. S.; Gardner, A. W. (1998). „The clinical utility of a sixminute walk test in peripheral arterial occlusive diseasepatients”. Journal of the American Geriatrics Society. 46: 706—11.
^ ^а ^б Stein R, Hriljac I, Halperin JL, Gustavson SM, TeodorescuV, Olin JW (2006). „Limitation of the resting ankle-brachial index in symptomatic patients with peripheral arterial disease”. J Vasc Med. 11: 29—33. .
^ Aboyans V, Denenberg JO, Natarajan L, Criqui MH (2008). „The association between elevated ankle systolic pressures and peripheral occlusive arterial disease in diabetic and nondiabetic subjects”. Journal of Vascular Surgery. 48: 1197—203. .
^ Jeelani, N. U.; Braithwaite, B. D.; Tomlin, C; MacSweeney, S. T. (2000). „Variation of metod for measurement of brachial artery pressure significantl affects ankle-brachial pressure index values”. Eur J Vasc Endovasc Surg. 20: 25—8. .
^ Desai, Chintan S.; Blumenthal, Roger S.; Greenland, Philip (2014). „Screening low-risk individuals for coronary artery disease”. Current Atherosclerosis Reports. 16 (4): 402. .

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Kecelj Leskovac N., Kozjak M., Slana A. et al., Odkrivanje in zdravljenje kronične venske bolezni, Acta Med Croatica, 67 (Supl. 1) (2013) 45 – 50.

[2] Al-Qaisi, M; Nott, DM; King, DH; Kaddoura, S (2009). „Ankle brachial pressure index (ABPI): An update for practitioners”. Vascular Health and Risk Management. 5: 833—41. .

[:0-3] а ^б ^в ^г Crawford, Fay. „Ankle brachial index for the diagnosis of lower limb peripheral arterial disease”. PMID 27623758. doi:10.1002/14651858.CD010680.pub2. Приступљено 29. 1. 2021.

[4] Doppler assessment and ABPI: Interpretation in the management of leg ulceration www.worldwidewounds.com Pristupljeno 12.11.2019.

[5] „Periferna arterijska bolest, gležanjski indeks, potreba i značaj mjerenja gležanjskog indeksa na razini PZZ-a”. JGL (на језику: хрватски). 2020-12-18. Приступљено 2021-01-29.

[6] McDermott, M. M.; Criqui, M. H.; Liu, K; Guralnik, J. M.; Greenland P; Martin GJ, Pearce W (децембар 2000). „Lower ankle/brachial index, as calculated by averaging the dorsalis pedis and posterior tibial arterial pressures, and association with leg functioning in peripheral arterial disease”. Journal of Vascular Surgery. 32 (6): 1164—71. .

[:1-7] а ^б ^в S. Marinović Kulišić. Mjerenje gležanjskog indeksa (ABPi). Acta Med Croatica, 66 (Supl. 1) (2012) 89-91

[8] Hiatt, W. R.; Hoag, S.; Hamman, R. F. (1995). „Effect of diagnostic criteria on the prevalence of peripheral arerial disease.”. The San Luis Valley Diabetes Study. Circulacion. 91 (5): 1472—9. .

[9] Montgomery, P. S.; Gardner, A. W. (1998). „The clinical utility of a sixminute walk test in peripheral arterial occlusive diseasepatients”. Journal of the American Geriatrics Society. 46: 706—11.

[4.-10] а ^б Stein R, Hriljac I, Halperin JL, Gustavson SM, TeodorescuV, Olin JW (2006). „Limitation of the resting ankle-brachial index in symptomatic patients with peripheral arterial disease”. J Vasc Med. 11: 29—33. .

[11] Aboyans V, Denenberg JO, Natarajan L, Criqui MH (2008). „The association between elevated ankle systolic pressures and peripheral occlusive arterial disease in diabetic and nondiabetic subjects”. Journal of Vascular Surgery. 48: 1197—203. .

[12] Jeelani, N. U.; Braithwaite, B. D.; Tomlin, C; MacSweeney, S. T. (2000). „Variation of metod for measurement of brachial artery pressure significantl affects ankle-brachial pressure index values”. Eur J Vasc Endovasc Surg. 20: 25—8. .

[13] Desai, Chintan S.; Blumenthal, Roger S.; Greenland, Philip (2014). „Screening low-risk individuals for coronary artery disease”. Current Atherosclerosis Reports. 16 (4): 402. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]