Википедија

Брестовке

Брестовке (Ulmaceae) су фамилија цветајућих биљки која обухвата брестове (род Ulmus),[2][3][4] и зелкове (род Zelkova).[5] Чланови ове фамилије су широко распрострањени у северној умереној зони, и имају распршена дистрибуција другдје осим Аустралазије.[1][6]

Брестовке
Ulmus laciniata
Morton Arboretum acc. 180-84-1
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Росидс
Ред: Росалес
Породица: Улмацеае
Mirb. 1815
Типска врста
Ulmus]]
L. 1753
Родови
Опсег брестовки
Синоними[1]
  • Samaracaceae Dulac

Ова фамилија је раније донекле обухватала копривиће, (Celtis и слично), али је анализа група истраживача филогеније скривеносеменица показала да је боље сместити те родове у сродну фамилију Cannabaceae. Ограничење наведено у такосономској кутији је предложио П. Стивенс на његовом вебсајту филогеније скривеносеменица Ботаничке баште Мисури, и укључује информације о фамилијама васкуларних биљки и списак родова Краљевских ботаничких вртова, Kew.[6] Генерално се сматра да обухвата 7 родова и око 45 врста.[7] Поједине класификације такође укључују род Ampelocera.[8]

Опис уреди

Ова фамилија је група зимзеленог и литопадног дрвећа и грмља са лепљивим супстанцама на ткиву листова и коре. Листови су обично наизменични на трепељкама. Ивице листова су једноставне (нису композитне), са потпуно глатком или донекле назубљеном маргинама, и често имају асиметричну основу. Цветови су мали, и могу да буду двополни или једнополни.[9] Плодови су затворене крилатке, орашасти плодови, или коштунице. Ulmus обезбеђује важну грађу углавном за намештај, а U. rubra, клизави брест, медицинска је биљка која је позната по благотворним својствима своје унутрашње коре. Planera aquatica је исто тако врста стабала која се користе као дрвена грађа. Planera, Ulmus, и Zelkova се узгајају као орнаментална стабла.

Филогенија уреди

Модерна молекуларна филогенија сугерише следеће односе:[8][9][10][11][12]

 
 

Cannabaceae (спољашња група)

 
‑{Улмацеае}‑
 
 

Holoptelea

 
 

Ampelocera

 
 
 
 

Hemiptelea

 
 
 

Zelkova

 
 

Ulmus

 
 
 
 
 

Референце уреди

  1. ^ а б Wатсон, L.; Даллwитз, M. Ј. (1992). „Тхе Фамилиес оф Флоwеринг Плантс: Улмацеае Мирб.”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2019. г. Приступљено 21. 11. 2006. 
  2. ^ Хеyброек, Х. M., Гоудзwаард, L, Каљее, Х. (2009). Иеп оф олм, карактербоом ван де Лаге Ланден (:Елм, а трее wитх цхарацтер оф тхе Лоw Цоунтриес). КННВ, Уитгевериј. ISBN 9789050112819
  3. ^ Edlin, H. L. (1947). British Woodland Trees,  p.26. 3rd. edition. London: B. T. Batsford Ltd.
  4. ^ J.-F. Leroy, 'Note sur quelques anomalies des fleurs et des fruits dans le genre Ulmus ', Bulletin de Muséum national d'histoire naturelle, 2nd Ser., Vol.17, p.326
  5. ^ Denk, T; Grimm, GW (2005). „Phylogeny and biogeography of Zelkova (Ulmaceae sensu stricto) as inferred from leaf morphology, ITS sequence data and the fossil record”. Bot J Linn Soc. 147 (2): 129—157. doi:10.1111/j.1095-8339.2005.00354.x. 
  6. ^ а б Stevens, P (2001). „Angiosperm Phylogeny Website”. Missouri Botanical Garden. Приступљено 21. 11. 2006. 
  7. ^ Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1. 
  8. ^ а б Ueda, Kunihiko; K Kosuge; H Tobe (jun 1997). „A molecular phylogeny of Celtidaceae and Ulmaceae (Urticales) based on rbcL nucleotide sequences”. Journal of Plant Research. 110 (2): 171—178. doi:10.1007/BF02509305. 
  9. ^ а б Sytsma, Kenneth J.; Morawetz, Jeffery; Pires, J. Chris; Nepokroeff, Molly; Conti, Elena; Zjhra, Michelle; Hall, Jocelyn C. & Chase, Mark W. (2002), „Urticalean rosids: Circumscription, rosid ancestry, and phylogenetics based on rbcL, trnL–F, and ndhF sequences”, Am J Bot, 89 (9): 1531—1546, PMID 21665755, doi:10.3732/ajb.89.9.1531 
  10. ^ Zavada MS, Kim M (1996). „Phylogenetic analysis of Ulmaceae”. Plant Syst Evol. 200 (1): 13—20. doi:10.1007/BF00984745. 
  11. ^ Neubig K, Herrera F, Manchester S, Abbott JR (2012-07-07). Fossils, biogeography and dates in an expanded phylogeny of Ulmaceae. Botany 2012: Annual Meeting of the Botanical Society of America in Columbus, Ohio, USA. St. Louis, Missouri: Botanical Society of America. Abstract 316. Архивирано из оригинала 05. 12. 2017. г. Приступљено 29. 05. 2019. 
  12. ^ Sun M, Naeem R, Su JX, Cao ZY, Burleigh G, Soltis PS, Soltis DE, Chen ZD (2016). „Phylogeny of the Rosidae: A dense taxon sampling analysis”. Journal of Systematics and Evolution. 54 (4): 363—391. doi:10.1111/jse.12211. 

Literatura уреди

  • Barker, W. T. 1986. Ulmaceae. In: Great Plains Flora Association. 1986. Flora of the Great Plains. Lawrence, Kans. Pp. 119-123.
  • Elias, T. S. 1970. The genera of Ulmaceae in the southeastern United States. J. Arnold Arbor. 51: 18-40.
  • Giannasi, D. E. 1978. Generic relationships in the Ulmaceae based on flavonoid chemistry. Taxon 27: 331-344.
  • Giannasi, D. E. and K. J. Niklas. 1977. Flavonoids and other constituents of fossil Miocene Celtis and Ulmus (Succor Creek Flora). Science 197: 765-767.
  • Grudzinskaya, I. A. 1965. The Ulmaceae and reasons for distinguishing the Celtidoideae as a separate family Celtidaceae Link. Bot. Zhurn. (Moscow & Leningrad) 52: 1723-1749.
  • Sweitzer, E. M. 1971. The comparative anatomy of Ulmaceae. J. Arnold Arbor. 52: 523-585. Zavada, M. 1983. Pollen morphology of Ulmaceae. Grana 22: 23-30.
  • Rackham, Oliver (1980). Ancient woodland: its history, vegetation and uses. Edward Arnold, London
  • Zhang, Qiu-Yue; Huang, Jian; Jia, Lin-Bo; Su, Tao; Zhou, Zhe-Kun; Xing, Yao-Wu (децембар 2018). „Miocene Ulmus fossil fruits from Southwest China and their evolutionary and biogeographic implications”. Review of Palaeobotany and Palynology (на језику: енглески). 259: 198—206. S2CID 135184883. doi:10.1016/j.revpalbo.2018.10.007. 
  • Brummitt, R. K. (1992). Vascular Plant Families & Genera. Royal Botanic Garden, Kew, London, UK.
  • Richens, R. H. (1983). Elm. Cambridge University Press.
  • „Propagation: Root an Elm Tree Cutting | DoItYourself.com”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 2013-11-30. 
  • Clouston, B., Stansfield, K., eds., After the Elm (London, 1979)
  • Webber, J. (2019). What have we learned from 100 years of Dutch Elm Disease? Quarterly Journal of Forestry. October 2019, Vol. 113, No.4,  p.264-268. Royal Forestry Society, UK.
  • Brasier, C. M. & Mehotra, M. D. (1995). Ophiostoma himal-ulmi sp. nov., a new species of Dutch elm disease fungus endemic to the Himalayas. Mycological Research 1995, vol. 99 (2), 205–215 (44 ref.) ISSN 0953-7562. Elsevier, Oxford, UK.
  • Brasier, C. M. (1996). New horizons in Dutch elm disease control. Pages 20-28 in: Report on Forest Research Архивирано 28 јун 2007 на сајту Wayback Machine, 1996. Форестрy Цоммиссион. ХМСО, Лондон, УК.
  • "Елм Yеллоwс Архивирано 4 октобар 2011 на сајту Wayback Machine". Елмцаре.Цом. 19 Марцх 2008.
  • Прице, Террy. "Wилт Дисеасес Архивирано 28 септембар 2011 на сајту Wayback Machine". Forestpests.Org. 23 March 2005. 19 March 2008.
  •   Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M., ур. (1905). „Elm-Insects”. New International Encyclopedia (I изд.). New York: Dodd, Mead. 
  • Elm zigzag sawfly (Aproceros leucopoda)
  • „Sapsucker Vs Woodpecker: How To Tell The Difference”. Forest Wildlife (на језику: енглески). 10. 5. 2022. Приступљено 2022-07-01. 
  • Hiemstra, J.A.; et al. (2007). Belang en toekomst van de iep in Nederland [Importance and future of the elm in the Netherlands]. Wageningen, Netherlands: Praktijkonderzoek Plant & Omgeving B.V. Архивирано из оригинала 28. 9. 2014. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  • Burdekin, D.A.; Rushforth, K.D. (новембар 1996). Revised by J.F. Webber. „Elms resistant to Dutch elm disease” (PDF). Arboriculture Research Note. Alice Holt Lodge, Farnham: Arboricultural Advisory & Information Service. 2/96: 1—9. ISSN 1362-5128. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  • Ware, G. (1995). Little-known elms from China: landscape tree possibilities. Journal of Arboriculture Архивирано 30 новембар 2007 на сајту Wayback Machine, (November 1995). International Society of Arboriculture, Champaign, Illinois, US.
  • Biggerstaffe, C., Iles, J. K., & Gleason, M. L. (1999). Sustainable urban landscapes: Dutch elm disease and disease-resistant elms. SUL-4, Iowa State University
  • Sticklen, Mariam B.; Sherald, James L. (1993). Chapter 13: Strategies for the Production of Disease-Resistant Elms. Mariam B.; Sherald, James L. (eds.). Dutch Elm Disease Research: Cellular and Molecular Approaches. New York: Springer-Verlag. стр. 171—183. ISBN 9781461568728. LCCN 93017484. OCLC 851736058. Приступљено 22. 11. 2019 — преко Google Books. 
  • Newhouse, A. E.; Schrodt, F; Liang, H.; Maynard, C. A.; Powell, W. A. (2007). „Transgenic American elm shows reduced Dutch elm disease symptoms and normal mycorrhizal colonization”. Plant Cell Rep. 26 (7): 977—987. PMID 17310333. S2CID 21780088. doi:10.1007/s00299-007-0313-z. 
  • Martín-Benito D., Concepción García-Vallejo M., Pajares J. A., López D. 2005. "Triterpenes in elms in Spain Архивирано 28 јун 2007 на сајту Wayback Machine". Цан. Ј. Фор. Рес. 35: 199–205 (2005)
  • Пајарес, Ј. А., Гарцíа, С., Дíез, Ј. Ј., Мартíн, D. & Гарцíа-Валлејо, M. C. 2004. "Феединг респонсес бy Сцолyтус сцолyтус то тwиг барк еxтрацтс фром елмс Архивирано 7 октобар 2008 на сајту Wayback Machine". Invest Agrar: Sist Recur For. 13: 217–225.
  • Martín, JA; Solla, A; Venturas, M; Collada, C; Domínguez, J; Miranda, E; Fuentes, P; Burón, M; Iglesias, S; Gil, L (2015-04-01). „Seven Ulmus minor clones tolerant to Ophiostoma novo-ulmi registered as forest reproductive material in Spain”. IForest - Biogeosciences and Forestry. Italian Society of Sivilculture and Forest Ecology (SISEF). 8 (2): 172—180. ISSN 1971-7458. doi:10.3832/ifor1224-008  . 
  • „Scientific Name: Ulmus x species” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 12. 2008. г. Приступљено 26. 5. 2018. 
  • Santini A., Fagnani A., Ferrini F., Mittempergher L., Brunetti M., Crivellaro A., Macchioni N., "Elm breeding for DED resistance, the Italian clones and their wood properties Архивирано 26 октобар 2007 на сајту Wayback Machine". Инвест Аграр: Сист. Рецур. Фор (2004) 13 (1), 179–184. 2004.
  • Сантамоур, Ј., Франк, С. & Бентз, С. (1995). Упдатед цхецклист оф елм (Улмус) цултиварс фор усе ин Нортх Америца. Јоурнал оф Арборицултуре, 21:3 (Маy 1995), 121–131. Интернатионал Социетy оф Арборицултуре, Цхампаигн, Иллиноис, УС
  • Смаллеy, Е. Б. & Гуриес, Р. П. (1993). Бреединг Елмс фор Ресистанце то Дутцх Елм Дисеасе. Аннуал Ревиеw оф Пхyтопатхологy Вол. 31 : 325–354. Пало Алто, Цалифорниа
  • Хеyброек, Ханс M. (1983). Бурдекин, D.А., ур. „Ресистант елмс фор Еуропе” (ПДФ). Форестрy Цоммиссион Буллетин (Ресеарцх он Дутцх Елм Дисеасе ин Еуропе). Лондон: ХМСО (60): 108—113. Архивирано (ПДФ) из оригинала 15. 2. 2017. г. 
  • Хеyброек, Х.M. (1993). „Тхе Дутцх Елм Бреединг Програм”. Ур.: Стицклен, Мариам Б.; Схералд, Јамес L. Дутцх Елм Дисеасе Ресеарцх. Неw Yорк, УСА: Спрингер-Верлаг. стр. 16—25. ИСБН 978-1-4615-6874-2. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  • Миттемпергхер, L; Сантини, А (2004). „Тхе хисторy оф елм бреединг” (ПДФ). Инвестигацион Аграриа: Системас y Рецурсос Форесталес. 13 (1): 161—177. Архивирано (ПДФ) из оригинала 11. 2. 2017. г. 
  • Мартин, Ј., Собрина-Плата, Ј., Родригуез-Цалцеррада, Ј., Цоллада, C., анд Гил, L. (2018). Бреединг анд сциентифиц адванцес ин тхе фигхт агаинст Дутцх елм дисеасе: Wилл тхеy аллоw тхе усе оф елмс ин форест ресторатион? Неw Форестс, 1-33. Спрингер Натуре 2018. [1]

Спољашње везе уреди

 
Брестовке на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Brestovke&oldid=27675533”