CCL2
CCL2, хемокин (C-C мотив) лиганд 2, је мали цитокин из CC хемокин фамилије који је такође познат као моноцит хемотаксни протеин-1 (MCP-1), и мали индуктивни цитокин А2. CCL2 регрутира моноците, меморијске Т ћелије, и дендритске ћелије на места повреде ткива и инфекције.[1][2][3]
Геномика
уредиКао и многи други CC хемокини, CCL2 je lociran na hromozomu 17 (17q11.2-q21.1) код људи.[4] Овај ген садржи 1,927 база и налази се на Ватсон (плус) ланцу. Он има три ексона и два интрона. CCL2 настаје као протеински прекурзор који садржи сигнални пептид са 23 аминокиселине и крајњи пептид са 76 аминокиселина.[5][6] Молекулска тежина је 11.025 kDa. Mišji homolog je Sig-je.
Популациона генетика
уредиНивои овог протеина значајно варирају код нормалних људи. Мултиваријабилна-прилагођена наследност MCP-1 концентрација код људи европског порекла се сматра да је 0.37 у плазми и 0.44 у серуму[7][8].
Молекуларна биологија
уредиОво је мономерни полипептид, са молекулском тежином од приближно 13 kDa. Он је везан за ендотелијалне ћелије путем гликосаминогликан бочних ланаца протеогликана. Њега првенствено излучују моноцити, макрофаге и дендритске ћелије. Он је тромбоцит изведени фактор раста индуктивни ген. Он се разлаже металопротеиназом MMP-12.
Рецептори на ћелијској површини који везују CCL2 су CCR2 и CCR4.[9]
Овај цитокин делује као хемоатрактант за моноците и базофиле али не за неутрофиле или еозинофиле. Брисање N-терминалних остатака конвертује га из активатора базофила у еозинофил хемоатрактант. CCL2 узрокује дегранулацију базофила и маст ћелија. Овај ефекат је појачан пре-третманом са IL-3 и другим цитокинима.[10][11] Он мења моноцитну антитуморску активност, и он је есенцијалан за формацију гранулома.
Овај хемокин се може наћи на месту извијања зуба и деградације костију. У костима, CCL2 изражавају остеокласти и остеобласти, и он је под контролом нуклеарног фактора κB (NFκB). За MCP-1 и RANTES је било показано да индукују формацију TRAP-позитивних, мултинуклеарних ћелија из M-CSF-третираних моноцита у одсуству RANKL, али производе остеокласте којима недостаје катепсин К експресија и ресорптивни капацитет. Предложено је да CCL2 и RANTES дејствују као аутокрина петља код људске остеокластне диференцијације.[12]
Клинички значај
уредиCCL2 је био имплициран у патогенезу болести карактерисане моноцитним инфилтрацијама, као што су псоријаза, реуматоидни артритис и атеросклероза.
Референце
уреди- ^ Царр МW, Ротх СЈ, Лутхер Е, Росе СС, Спрингер ТА (1994). „Моноцyте цхемоаттрацтант протеин 1 ацтс ас а Т-лyмпхоцyте цхемоаттрацтант”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 91 (9): 3652—6. ПМЦ 43639
. ПМИД 8170963. дои:10.1073/пнас.91.9.3652.
- ^ Xу ЛЛ, Wаррен МК, Росе WЛ, Гонг W, Wанг ЈМ (1. 9. 1996). „Хуман рецомбинант моноцyте цхемотацтиц протеин анд отхер C-C цхемокинес бинд анд индуце дирецтионал мигратион оф дендритиц целлс ин витро”. Ј. Леукоц. Биол. 60 (3): 365—71. ПМИД 8830793.[мртва веза]
- ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5.
- ^ Мехрабиан M, Спаркес РС, Мохандас Т, Фогелман АМ, Лусис АЈ (1991). „Лоцализатион оф моноцyте цхемотацтиц протеин-1 гене (СЦYА2) то хуман цхромосоме 17q11.2-q21.1”. Геномицс. 9 (1): 200—3. ПМИД 2004761. дои:10.1016/0888-7543(91)90239-Б.
- ^ Yосхимура Т, Yухки Н, Мооре СК, Аппелла Е, Лерман MI, Леонард ЕЈ (1989). „Хуман моноцyте цхемоаттрацтант протеин-1 (МЦП-1). Фулл-ленгтх цДНА цлонинг, еxпрессион ин митоген-стимулатед блоод мононуцлеар леукоцyтес, анд сеqуенце симиларитy то моусе цомпетенце гене ЈЕ”. ФЕБС Летт. 244 (2): 487—93. ПМИД 2465924. дои:10.1016/0014-5793(89)80590-3.
- ^ Фурутани Y, Номура Х, Нотаке M, Оyамада Y, Фукуи Т, Yамада M, Ларсен ЦГ, Оппенхеим ЈЈ, Матсусхима К (1989). „Цлонинг анд сеqуенцинг оф тхе цДНА фор хуман моноцyте цхемотацтиц анд ацтиватинг фацтор (МЦАФ)”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 159 (1): 249—55. ПМИД 2923622. дои:10.1016/0006-291X(89)92430-3.
- ^ МцДермотт ДХ, Yанг Q, Катхиресан С ет ал. (2005) ЦЦЛ2 полyморпхисмс аре ассоциатед wитх серум моноцyте цхемоаттрацтант протеин-1 левелс анд мyоцардиал инфарцтион ин тхе Фрамингхам Хеарт Студy. Цирцулатион 112(8):1113–1120
- ^ Биелински СЈ, Панкоw ЈС, Миллер МБ, ет ал (2007)Цирцулатинг МЦП-1 левелс схоwс линкаге то цхемокине рецептор гене цлустер он цхромосоме 3: тхе НХЛБИ фамилy хеарт студy фоллоw-уп еxаминатион. Генес Иммун. 8(8):684–690
- ^ Цраиг МЈ, Лоберг РД (2006). „ЦЦЛ2 (Моноцyте Цхемоаттрацтант Протеин-1) ин цанцер боне метастасес”. Цанцер Метастасис Рев. 25 (4): 611—9. ПМИД 17160712. дои:10.1007/с10555-006-9027-x.
- ^ Цонти П, Боуцхер W, Летоурнеау Р, Фелициани C, Реале M, Барбацане РЦ, Влагопоулос П, Брунеау Г, Тхибаулт Ј, Тхеохаридес ТЦ (1995). „Моноцyте цхемотацтиц протеин-1 провокес маст целл аггрегатион анд [3Х]5ХТ релеасе”. Иммунологy. 86 (3): 434—40. ПМЦ 1383948 . ПМИД 8550082.
- ^ Бисцхофф СЦ, Криегер M, Бруннер Т, Дахинден ЦА (1992). „Моноцyте цхемотацтиц протеин 1 ис а потент ацтиватор оф хуман басопхилс”. Ј. Еxп. Мед. 175 (5): 1271—5. ПМЦ 2119199 . ПМИД 1569397. дои:10.1084/јем.175.5.1271.
- ^ {{ците јоурнал |ваутхорс=Ким МС, Даy ЦЈ, Моррисон НА |титле=МЦП-1 ис индуцед бy рецептор ацтиватор оф нуцлеар фацтор-{каппа}Б лиганд, промотес хуман остеоцласт фусион, анд ресцуес гранулоцyте мацропхаге цолонy-стимулатинг фацтор суппрессион оф остеоцласт форматион |јоурнал=Ј Биол Цхем |волуме=280 |иссуе=16 |пагес=16163-9 |yеар=2005 |пмид=15722361 |дои=10.1074/јбц.М412713200 |урл=хттп://www.јбц.орг/цонтент/280/16/16163?цитед-бy=yес&легид=јбц;280/16/16163 }}
Литература
уреди- Yосхимура Т, Леонард ЕЈ (1992). „Хуман моноцyте цхемоаттрацтант протеин-1 (МЦП-1).”. Адв. Еxп. Мед. Биол. 305: 47—56. ПМИД 1661560.
- Wахл СМ; Греенwелл-Wилд Т; Хале-Донзе Х; ет ал. (2000). „Пермиссиве фацторс фор ХИВ-1 инфецтион оф мацропхагес.”. Ј. Леукоц. Биол. 68 (3): 303—10. ПМИД 10985244.
- Селл Х, Ецкел Ј (2007). „Моноцyте цхемотацтиц протеин-1 анд итс роле ин инсулин ресистанце.”. Цурр. Опин. Липидол. 18 (3): 258—62. ПМИД 17495598. дои:10.1097/МОЛ.0б013е3281338546.