Граб
(преусмерено са Carpinus)
Граб (лат. Carpinus) род је корисног, украсног дрвећа из породице бреза (Betulaceae). Порекла имена овог рода није потпуно разјашњено. Могуће је да долази келтских рећи karr (дрво) и penne (глава), што је било старо име за граб код Римљана, или долази од грчког karpinos (плодоносан).
| Граб | |
|---|---|
| |
| Обични граб | |
| |
| Лишће обичног граба | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Еудицотидае |
| Кладус: | Росидс |
| Ред: | Фагалес |
| Породица: | Бетулацеае |
| Потпородица: | Цорyлоидеае |
| Род: | Царпинус L. |
| Синоними[1] | |
|
Distegocarpus Siebold & Zucc | |
Најважнија врста обични граб (Carpinus betulus). Ово дрво је изузетно тврдо, жилаво и тешко га је расцепити, па се користи за израду разног алата, као и за огрев.[2] Друга позната врста белограб или бели граб (Carpinus orientalis), ниског је раста, али је такође чврсто, па се користи у столарству.[3]
Распрострањеност уреди
Око 30–40 врста је јавља широм већине умерених региона северне хемисфере, са највећим бројем врста у источној Азији, а посебно у Кини. Само две врсте се јављају у Европи, једна у источној Северној Америци, и једна у Мезоамерици.[1][4][5][6][7] Carpinus betulus се може наћи у Европи, Турској и Украјини.[8]
Врсте уреди
- Carpinus betulus[9][10]
- Carpinus caroliniana[11]
- Carpinus chuniana
- Carpinus cordata[12]
- Carpinus dayongiana
- Carpinus eximia
- Carpinus faginea
- Carpinus fangiana[13]
- Carpinus fargesiana
- Carpinus firmifolia
- Carpinus hebestroma
- Carpinus henryana
- Carpinus japonica[14][15][16][17]
- Carpinus kawakamii
- Carpinus kweichowensis
- Carpinus laxiflora[18][19][20][21]
- Carpinus lipoensis
- Carpinus londoniana
- Carpinus luochengensis
- Carpinus mengshanensis
- Carpinus microphylla
- Carpinus mollicoma
- Carpinus monbeigiana
- Carpinus omeiensis
- Carpinus orientalis[22][23][24][25]
- Carpinus paohsingensis
- †Царпинус перрyае Пигг, Манцхестер, & Wехр, 2003[26][27]
- Carpinus polyneura
- Carpinus pubescens
- Carpinus purpurinervis
- Carpinus putoensis[28][29][30]
- Carpinus rankanensis
- Carpinus rupestris
- Carpinus schuschaensis
- Carpinus shensiensis
- Carpinus shimenensis
- †Царпинус тенгсхонгенсис W.C.Цхенг}-[31]
- Carpinus tientaiensis
- Carpinus tropicalis
- Carpinus tsaiana
- Carpinus tschonoskii
- Carpinus turczaninowii Hance[32]
- Carpinus viminea
Reference уреди
- ^ а б „Carpinus L., Sp. Pl.: 998 (1753)”. World Checklist of Selected Plant Families. Royal Botanic Gardens, Kew.
- ^ Priroda i biljke: Obični grab
- ^ Prirodfa i biljke: Bijeli grab
- ^ Flora of China, Vol. 4 Page 289, 鹅耳枥属 e er li shu, Carpinus Linnaeus, Sp. Pl. 2: 998. 1753.
- ^ Flora of North America, Vol. 3, Hornbeam, Carpinus Linnaeus, Sp. Pl. 2: 998. 1753; Gen. Pl. ed. 5, 432, 1754.
- ^ „Carpinus betulus L.”. Altervista Flora Italiana.
- ^ „2013 BONAP North American Plant Atlas. TaxonMaps”. Biota of North America Program.
- ^ Carpinus betulus. 2.nd Ed., The Royal Horticultural Society, Dorling Kindersley Ltd, London, pp. 234, 235.
- ^ Brown, John (1816). Encyclopaedia Perthensis. 23. стр. 364.
- ^ Rackham, Oliver (2003). Ancient Woodland; its history, vegetation and uses in England (New Edition). Castlepoint Press. ISBN 978-1-897604-27-4.
- ^ Keeler, Harriet L. (1900). Our Native Trees and How to Identify Them. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 319–322.
- ^ „Carpinus cordata Blume | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 31. 1. 2021.
- ^ „Carpinus fangiana”. Rogers Trees and Shrubs. Архивирано из оригинала 15. 7. 2011. г.
- ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
- ^ „Carpinus japonica”. Архивирано из оригинала 15. 7. 2011. г.
- ^ Iwatsuki, K., Boufford, D.E. & Ohba, H. (eds.) (2006). Flora of Japan IIa: 1-550. Kodansha Ltd., Tokyo.
- ^ Blume, Carl (Karl) Ludwig von. 1851. Museum Botanicum 1: 308
- ^ Shaw, K.; Roy , S.; Wilson, B. (2014). „aka-shide Carpinus laxiflora”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T194624A2353470. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-3.RLTS.T194624A2353470.en
. Приступљено 2. 5. 2023.
- ^ „Carpinus laxiflora (Siebold & Zucc.) Blume”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 2. 5. 2023.
- ^ Madden, Virg (2020). „loose-flower hornbeam Carpinus laxiflora”. Virginia Big Tree Program. Virginia Tech. Приступљено 2. 5. 2023.
- ^ Stowell, Jerald P. (1978). The Beginner's Guide to American Bonsai. стр. 129. ISBN 9784770013026.
- ^ „Carpinus”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 24. 10. 2008.
- ^ „World Checklist of Selected Plant Families: Royal Botanic Gardens, Kew”.
- ^ Czerepanov, S. K. 1981. Sosudistye Rasteniia SSSR. 509 pages. Nauka, Leningradskoe Otd-nie, Leningrad
- ^ Browicz, Kasimierz. Flora Iranica : Flora des Iranischen Hochlandes und der Umrahmenden Gebirge : Persien, Afghanistan, Teile von West-Pakistan, Nord-Iraq, (cont) 97: 2. 1972.
- ^ Pigg, K. B.; Manchester, S. R.; Wehr, W. C. (2003). „Corylus, Carpinus, and Palaeocarpinus (Betulaceae) from the Middle Eocene Klondike Mountain and Allenby Formations of Northwestern North America”. International Journal of Plant Sciences. 164 (5): 807—822. S2CID 19802370. doi:10.1086/376816.
- ^ Forest, F.; Savolainen, V.; Chase, M. W.; Lupia, R.; Bruneau, A.; Crane, P. R. (2005). „Teasing apart molecular-versus fossil-based error estimates when dating phylogenetic trees: a case study in the birch family (Betulaceae)”. Systematic Botany. 30 (1): 118—133. S2CID 86080433. doi:10.1600/0363644053661850.
- ^ Shaw, K.; Roy , S.; Wilson, B. (2014). „Carpinus putoensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T32303A2813038. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-3.RLTS.T32303A2813038.en . Приступљено 13. 11. 2021.
- ^ eFloras. „Carpinus putoensis”. Flora of China. Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO & Harvard University Herbaria, Cambridge, MA. Приступљено 11. 4. 2012.
- ^ Wilson, Edward O. The Future of Life. Vintage Books, New York: 2002.
- ^ Dai, Jing; Sun, Bainian; Xie, Sanping; Lin, Zhicheng; Wu, Jingyu; Dao, Kequn (2013). „A new species of Carpinus (Betulaceae) from the Pliocene of Yunnan Province, China”. Plant Systematics and Evolution. 299 (3): 643—658. doi:10.1007/s00606-012-0750-1.
- ^ English Names for Korean Native Plants (PDF). Pocheon: Korea National Arboretum. 2015. стр. 400. ISBN 978-89-97450-98-5. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2016 — преко Korea Forest Service.
Литература уреди
- Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x
- Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1 .
- Soltis DE, Smith SA, Cellinese N, Wurdack KJ, Tank DC, Brockington SF, Refulio-Rodriguez NF, Walker JB, Moore MJ, Carlsward BS, Bell CD, Latvis M, Crawley S, Black C, Diouf D, Xi Z, Rushworth CA, Gitzendanner MA, Sytsma KJ, Qiu YL, Hilu KW, Davis CC, Sanderson MJ, Beaman RS, Olmstead RG, Judd WS, Donoghue MJ, Soltis PS (2011). „Angiosperm phylogeny: 17 genes, 640 taxa”. Am J Bot. 98 (4): 704—730. PMID 21613169. doi:10.3732/ajb.1000404.
- Xiang X-G, Wang W, Li R-Q, Lin L, Liu Y, Zhou Z-K, Li Z-Y, Chen Z-D (2014). „Large-scale phylogenetic analyses reveal fagalean diversification promoted by the interplay of diaspores and environments in the Paleogene”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 16 (3): 101—110. doi:10.1016/j.ppees.2014.03.001.
- Chen Z-D, Manchester SR, Sun H-Y (1999). „Phylogeny and evolution of the Betulaceae as inferred from DNA sequences, morphology, and palaeobotany”. Am J Bot. 86 (8): 1168—1181. JSTOR 2656981. PMID 10449397. doi:10.2307/2656981 .
- „Carpinus laxiflora (Sieb. & Zucc.) Blume”. treesandshrubsonline.org. International Dendrology Society. 2023. Приступљено 2. 5. 2023.
- Ossola, Alessandro; Hoeppner, Malin J.; Burley, Hugh M.; Gallagher, Rachael V.; Beaumont, Linda J.; Leishman, Michelle R. (2020). „The Global Urban Tree Inventory: A database of the diverse tree flora that inhabits the world's cities”. Global Ecology and Biogeography. 29 (11): 1907—1914. S2CID 225429443. doi:10.1111/geb.13169.
- „Carpinus laxiflora”. The Royal Horticultural Society. 2023. Приступљено 2. 5. 2023. „3 suppliers”
- Archibald, S.; Greenwood, D.; Smith, R.; Mathewes, R.; Basinger, J. (2011). „Great Canadian Lagerstätten 1. Early Eocene Lagerstätten of the Okanagan Highlands (British Columbia and Washington State)”. Geoscience Canada. 38 (4): 155—164.
- Wolfe, J.A.; Tanai, T. (1987). „Systematics, Phylogeny, and Distribution of Acer (maples) in the Cenozoic of Western North America”. Journal of the Faculty of Science, Hokkaido University. Series 4, Geology and Mineralogy. 22 (1): 1—246.
- Wolfe, J. A.; Wehr, W. C. (1987). Middle Eocene dicotyledonous plants from Republic, northeastern Washington (PDF) (Извештај). Bulletin. 1597. United States Geological Survey. стр. 1—25. doi:10.3133/b1597 .
- Moss, P. T.; Greenwood, D. R.; Archibald, S. B. (2005). „Regional and local vegetation community dynamics of the Eocene Okanagan Highlands (British Columbia – Washington State) from palynology”. Canadian Journal of Earth Sciences. 42 (2): 187—204. Bibcode:2005CaJES..42..187M. doi:10.1139/E04-095.
- Greenwood, D. R.; Archibald, S. B.; Mathewes, R. W; Moss, P. T. (2005). „Fossil biotas from the Okanagan Highlands, southern British Columbia and northeastern Washington State: climates and ecosystems across an Eocene landscape”. Canadian Journal of Earth Sciences. 42 (2): 167—185. Bibcode:2005CaJES..42..167G. doi:10.1139/e04-100.
Spoljašnje veze уреди
Vikivrste imaju više informacija o članku Grab.
- Eichhorn, Markus (decembar 2011). „Hornbeam”. Test Tube. Brady Haran for the University of Nottingham.
- Den virtuella floran: Carpinus betulus distribution
- Carpinus betulus - information, genetic conservation units and related resources. European Forest Genetic Resources Programme (EUFORGEN)
