Циклосерин
Циклосерин је антибиотик[2] који је ефективан против Мyцобацтериум туберцулосис. У третману туберколозе он је класификован као лек друге линије, другим речима, он се примењује ако се један или више лекове прве линије не могу користити.[3]
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
(Р)-4-амино-1,2-оксазолидин-3-он
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.000.626 |
| МеСХ | Цyцлосерине |
| |
| Својства | |
| C3H6N2O2[1] | |
| Моларна маса | 102,092g/mol |
| Сродна једињења | |
Сродне
|
антибиотик |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Мада је активан и против других бакерија, циклосерин се уобичајено користи искључиво у третману туберкулозе.[4]
Механизам дејства уреди
Две крајње аминокиселине у муреин-прекурсорском липиду II су D-аланини, који настају активношћу ензима аланин рацемаза.[5] Ове две киселине се међусобно повезују дејством ензима D-аланин лигаза. Циклосерин компетитивно инхибира оба ензима.[6]
Примена и споредна дејства која нису везана за антибиотску активност уреди
Овај лек је испробан у третману фобија[7] као и додатак конвенционалним третманима за клиничку депресију, опсесивно-компулсивне поремећаје и шизофренију. Екпериментално је коришћен у терапији Гаучерове болести.
Недавна истраживања указују да D-циклосерин потенцијално може бити ефикасан у третману хроничног бола. [8]
Нежељени ефекти се углавном манифестују на централном нервном систему (ЦНС), на пример главобоља, иритабилност, депресија, психотични грчеви. Ко-дозирање са пиридоксином може да ублажи појаву појединих ЦНС нежељених ефеката (на пример грчева).[3]
Ови психотропни ефекти су повезани са ативношћу D-циклосерина као парцијалног агонисте неуронског НМДА рецептора за глутамат. Они су изучавани у контексту чулно проузрокованог страха у амигдали. [7]
Референце уреди
- ^ Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
- ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). „38. Антибиотицс анд Антимицробиал Агентс”. Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
- ^ а б Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. стр. 1283. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- ^ Мандел ГЛ, Баннетт ЈЕ, Долин Р, ур. (2000). Принциплес анд Працтисе оф Инфецтиоус Дисеасес (5 изд.). Пхиладелпхиа, ПА: Цхурцхилл Ливингстоне. дои:10.1016/С1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X.
- ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. стр. 1143. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- ^ „Целл Енвелопе.1995”. Архивирано из оригинала 30. 03. 2009. г. Приступљено 8. 11. 2008.
- ^ а б Давис, Мицхаел; Карyн M. Мyерс; Керрy Ј. Ресслер; Барбара О. Ротхбаум (2005). „Фацилитатион оф Еxтинцтион оф Цондитионед Феар бy D-Цyцлосерине” (ПДФ). Америцан Псyцхологицал Социетy. 14 (4): 214—219. дои:10.1111/ј.0963-7214.2005.00367.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 10. 2008. г. Приступљено 15. 7. 2008.
- ^ „Неwлy Идентифиед Друг Релиевес Суфферинг”. Сциенце Даилy. 5. 6. 2007. Приступљено 15. 7. 2008.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
