Цистин је димерна аминокиселина формирана оксидацијом два остатка цистеина која су ковалентно везана дисулфидном везом. Ово органосумпорно једињење има формулу (SCH2CH(NH2)CO2H)2. Цистин је бели прах, који се топи на 247-249 °C. Открио га је 1810 Вилијам Хид Воластон. Тек је 1899. било показано да се цистин може добити из протеина. Те године је био изолован из говеђих рогова.[2] Путем формирања дисулфидних веза унутар и између молекула протеина, цистин је значајан детерминант терцијарне структуре већине протеина. На пример, дисулфидно везивање, заједно са водоничним везама и хидрофобним интеракцијама, је парцијално одговорно за формирање глутенске основе хлеба. Људска коса садржи приближно 5% цистина по маси.[3]

Цистин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.270
КЕГГ[1]
УНИИ
  • C(C(C(=O)O)N)SSCC(C(=O)O)N
Својства
C6H12N2O4S2
Моларна маса 240,29 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Особине и нутрициони аспекти уреди

Дисулфидна веза се лако редукује и даје кореспондирајући тиол цистеин. Ова реакција је типично остварује са тиолима као што су меркаптоетанол или дитиотреитол.

(SCH2CH(NH2)CO2H)2 + 2 RSH → 2 HSCH2CH(NH2)CO2H + RSSR

Iz tog razloga, nutriciona korist i izvori cistina su identični sa cisteinom. Disulfidne veze se otvaraju brže na višim temperaturama.[4].

Vidi još уреди

Reference уреди

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ „Cystine”. Encyclopædia Britannica. 2007. 
  3. ^ Gortner, R. A.; W. F. Hoffman, W. F. (1941). „l-Cystine”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 194 
  4. ^ M.A. Aslaksena, O.H. Romarheima, T. Storebakkena and A. Skrede (28. 6. 2006). „Evaluation of content and digestibility of disulfide bonds and free thiols in unextruded and extruded diets containing fish meal and soybean protein sources”. Animal Feed Science and Technology. 128 (3-4): 320—330. doi:10.1016/j.anifeedsci.2005.11.008. 

Literatura уреди