Црноглави мајмун паук
Црноглави мајмун паук (лат. Ателес фусцицепс) је врста примата из породице хваташа који живи у Средњој и Јужној Америци. Живи у влажним тропским и субтропским шумама на надморској висини до 2500 метара у Колумбији, Никарагви и Панами. Критично је угрожена врста, један је од најугроженијих примата.[3]
| Црноглави мајмун паук[1] | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Маммалиа |
| Ред: | Приматес |
| Подред: | Хаплорхини |
| Инфраред: | Симииформес |
| Породица: | Ателидае |
| Род: | Ателес |
| Врста: | А. фусцицепс
|
| Биномно име | |
| Ателес фусцицепс Граy, 1866
| |
| |
| Дистрибутион оф А. геоффроyи (блуе) анд А. фусцицепс (ред) | |
Изглед уреди
Као и сви мајмуни пауци има доста мршаво тело с дугим, танким ногама и дугим репом. Тело је дуго 40-55 центиметара, док је реп дуг 60-85 центиметара. Просечна тежина је око девет килограма, а мужјаци су нешто већи и тежи од женки. Руке су дуге и кукасте, немају палац. Крзно му је смеђе или црне боје.[4]
Начин живота уреди
Дневна је животиња. Живи на дрвету, па је врло вешт пењач. Живи у скупинама састављеним од 20 до 30 животиња, које се у потрази за храном деле у мање подскупине. Биљојед је, углавном се храни плодовима и листовима.
Гестација траје седам или осам месеци, а резултат је обично једна новорођена јединка, коју мајка доји око 20 месеци. Полно сазријева након четири или пет година. Просечан животни век овог мајмуна је 24 године.[5]
Референце уреди
- ^ Гровес, C.П. (2005). Wилсон, D.Е.; Реедер, D. M., ур. Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце (на језику: енглески) (3 изд.). Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 150. ИСБН 0-801-88221-4. ОЦЛЦ 62265494.
- ^ Мосцосо, П.; Линк, А.; Дефлер, Т.Р.; де ла Торре, С.; Цортес-Ортíз, L.; Мéндез-Царвајал, П.Г.; Сханее, С. (2021). „Ателес фусцицепс”. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2021: е.Т135446А191687087. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2021-1.РЛТС.Т135446А191687087.ен
. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ ИУЦН (2020-02-21). Ателес фусцицепс: Мосцосо, П., Линк, А., Дефлер, Т.Р., де ла Торре, С., Цортес-Ортíз, L., Мéндез-Царвајал, П.Г. & Сханее, С.: Тхе ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес 2021: е.Т135446А191687087 (Извештај) (на језику: енглески). Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. дои:10.2305/иуцн.ук.2021-1.рлтс.т135446а191687087.ен.
- ^ Wилсон, Дон Е.; Реедер, ДееАнн M. (2005). Маммал специес оф тхе wорлд: а таxономиц анд геограпхиц референце (3рд ед изд.). Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8018-8221-0.
- ^ Цампбелл, Цхристина Ј. (2008). Спидер монкеyс: бехавиор, ецологy, анд еволутион оф тхе генус Ателес. Цамбридге студиес ин биологицал анд еволутионарy антхропологy. Цамбридге: Цамбридге университy пресс. ИСБН 978-0-521-86750-4.
Литература уреди
- Тхомас Геиссманн: Верглеицхенде Приматологие. Спрингер-Верлаг, Берлин у. а. (2003) ISBN 3-540-43645-6.
- Дон Е. Wилсон, ДееАнн M. Реедер (Хрсг.): Маммал Специес оф тхе Wорлд. А таxономиц анд геограпхиц Референце. 3. Ауфлаге. Јохнс Хопкинс Университy Пресс, Балтиморе MD (2005) ISBN 0-8018-8221-4.