Википедија

Дестинy'с Цхилд

Destiny’s Child (Дестинис чајлд) је била америчка ритам и блуз група која је освојила награду Греми и коју су чиниле водећа певачица Бијонсе Ноулс уз Кели Роуланд и Мишел Вилијамс. За време њеног постојања група је издала четири студијска албума и њихова четири сингла су била број један на америчкој топ листи. Продали су преко 50 милиона албума широм света и постали су једни од најбоље продаваних извођача у Америци.[1] Светска музичка организација за доделу награда (енгл. World Music Awards) им је доделила тутулу најбоље женске групе свих времена која је продала највише албума. Билборд магазин је рангирао ову групу као једну од најбољих музичких трија свих времена[2] и 2008. године је уврстио на листу „All time Hot 100 Artist“.[3]

Destiny's Child
Lični podaci
Druga imenaGirl's Tyme
Музички рад
Активни период1990—2006
Место оснивањаХјустон, Тексас, У.С.
ЖанрРитам и блуз, Соул, Поп музика
Остало
Веб-сајтhttp://destinyschild.com/

Група је формирана 1990. године у Хјустону, Тексасу а чланови ове групе су започели своје музичке каријере још и пре него што су постали тинејџери под заједничким именом „Girls Tajm“ у којој су биле Бијонсе Ноулс, Кели Роуланд, Ла Тавиа Робертсон и Ле Тоја Лакет. После неколико година када су већином наступале на мање познатим местима, потписале су уговор са музичком кућом Колумбиа Рекордс и променили назив групе. Дестинис Чајлд су биле „лансиране“ у јавност после објављивања њиховог другог албума „Рукопис на зиду“ са сингловима „Биллс, биллс, биллс“ и „Саy мy наме“ који су били на првом месту америчке топ листе. I поред великог комерцијалног успеха, групу су мучили интерни конфликти и проблеми са законом у тренуцима када су Ла Тавиа Робертсон и Ле Тоја Лакет покушале да заваде групу са менаџером Метју Ноулзом. Оне су недуго затим напустиле групу којој су се у том тренутку придружиле Вилијамсова и Фера Френклин. Ипак, 2000. године Франклин је такође напустила групу и остао је трио.

Њихов трећи албум Срвајвр (енгл. Survivor) који је интерпретиран од стране публике као „канал“ путем кога су чланице групе могле да испоље све што су осећале у том тренутку и поделе своја искуства, је био састављен од светски познатих хитова као што су „Индепендент Wомен“, „Сурвивор“ и „Боотyлициоус“. Дестинис Чајлд су 2002. године објавиле раздвајање групе што је омогућило свакој од чланица да започне соло каријеру.

Издавачка историја уреди

1990—1997: Почеци уреди

Бијонсе Ноулс се 1990. године упознаје са Ла Тавиом Робертсон за време аудиције за формирање женског бенда.[4] Они се придружују групи која је била основана у Хјустону(Тексас). Група се бавила реп музиком и играњем. Кели Роуланд, која се преселила у кућу Ноулзових због породичних проблема, такође им се придружује 1992. године. Оригинални назив ове групе је био Грлс Тајм (енгл. Girl's Tyme) и он је бројио шест чланица.[5][6] Ова група је доживела велику медијску пажњу у целој Америци[5] и Р&Б продуцент Ејм Фрејжер (енгл. Ame Frager) је долетео у Хјустон како би се упознао са чланицама групе. Он их је довео у свој студио, Тхе Плант Рецординг Студиос у Северној Калифорнији (енгл. North California) где су започели рад. Бијонсе је била у главном фокусу јер је Фрејжер сматрао да је управо она поседовала праву личност и способност за певање.[5] Фрејжер је улагао велике напоре како би Гирлс Тајм успели да потпишу уговор са неком већом издавачком кућом. Део његове стратегије је било и то да група доживи свој првенац у Стар Сеарцх-у, највећем схоw-у за таленте на националној телевизији у Америци у то доба.[5] Међутим, група је изгубила на такмичењу јер су изабрали погрешну песму, према наводима Бијонсе Ноулс.[7] Они су више реповали него што су певали песму.[4]

Због пораза на овом такмичењу, Метју Ноулс (отац [Бијонсе Ноулс]) је својом слободном вољом одвојио време како би помогао групи.[5][8] Он је смањио број чланица групе на четири са изузетком Ле Тоје Лакет 1993. године.[4][5] Поред тога што су доста времена проводиле у њиховој цркви у Хјустону, група Гирлс Тајм је вежбала по двориштима и нарочито Хедлајнерс Салон-у (енгл. Headliners Salon) који је водила Бијонсина мајка. Група је вежбала своју кореографију и певање у салону када је он био на Монтроуз Булевару (енгл. Montrose Boulevard) у Хјустону и често су добијали напојнице од муштерија. За време школе, Гирлс Тајм је наступала на локалним свиркама. Лети, Метју Ноулз је организовао кампове на којима би их учио плесу и певању.[9] После ригорозних тренинга група би наступала као увод за наступе већ познатих бендова као што су Ес-Дабљу-Ви (енгл. SWV), Дру Хил (енгл. Dru Hill) и Имачур (енгл. Immature). Тина Ноулз (енгл. Tina Knowles) је креирала одећу за групу. Вернел Џексон (енгл. Vernell Jackson) је такође имао функцију менаџера групе када је Тина била на путу са девојкама.[9]

У почетним стадијумима развоја, група Гирлс Тајм је мењала своје име у Нешто свеже (енгл. Something Fresh), Клише (енгл. Cliché), Лутке (енгл. The Dolls) и Судбина (енгл. Destiny).[10] Потписали су уговор са музичком кућом Електра Рекордс (енгл. Elektra Records) под именом Дестинy али су добиле отказ неколико месеци касније пре него што су успеле да издају албум.[8] Потрага за музичком кућом и издавањем албума је оставила велике последица на породицу Ноулз. Метју Ноулз, који је пре радио као трговац медицинском опремом, је дао отказ[5] што је умањило приходе породице на пола, а свеопшти притисак је довео до тога се Бијонсини родитељи раздвоје.[5][8] Група је 1996. године променила име које је остало до краја – 'Дете судбине' (енгл. Destiny's Child), и чији је назив узет из књиге Боок оф Исаиах.[4][10] Метју Ноулз је успео да договори уговор са музичком кућом Колумбиа Рекордс 1997. године.[4][6] Те исте године, група која ја описана да има „уникатни квалитет“, је снимила своју прву песму Киллинг Тиме која је доживела премијеру на филму Људи у црном (енгл. Men in Black) из 1997. године.[4][11] Први сингл ове групе је био „Но, Но, Но“ и појавио се 11. новембра 1997.

1998—2000: Пробој у каријери и промена чланица бенда уреди

Дестинис чајлд су издали свој први албум (под истоименим називом) у Америци 17. фебруара 1998. Неки од продуцената су били Роб Фјузан (енгл. Rob Fusan), Џермеин Дупри (енгл. Jermaine Dupri) I Вајклиф Џин (енгл. Wyclef Jean).[4] Албум „Дестинy'с Цхилд“ се попео на шездесет седмо место на листи Биллбоард 200 и четрнаесто место на листи Биллбоард Топ Р&Б/Хип-Хоп Албумс.[12] Преко 500 000 примерака овог аблума је продато у Америци који је потом добио и златни сертификат оф америчке асоцијације РИАА – Рецординг Индустрy Ассоциатион оф Америца.[13] Сингл Но, Но, Но и његова ремиксована верзија су били продати у преко милион примерака. 1998. године група је добила три награде Соул Ладy оф Соул аwардс[4] и према Бијонсиним речима албум првенац је доживео велики успех, иако је то био нео-соул правац и пројекат који је био преозбиљан за њих у том периоду.[14]

После овог албума, Дестинис чајлд су прошили свој тим продуцената веома звучним именима као што су Кевин Шикспир Бригс (енгл. Kevin „She'kspere" Briggs)[4] и Родни Џеркинс (енгл. Rodney Jerkins). Албум са којим су доживели пробој на музичкој сцени је био Тхе Wритинг'с он тхе Wалл који је имао своју премијеру 27. јула 1999. године.[14] Главни сингл са овог албума је био Биллс, Биллс, Биллс који је доспео на врх листе Биллбоард Хот 100 и постао тако први амерички сингл који се попео на прво место.[4] Овим албумом група Дестинис чајлд се представила широј публици.[9][15] Трећи сингл Саy Мy Наме је био кључ успеха.

У децембру 1999. Ле Тоја Лакет и Ла Тавиа Роберстон су покушале да се одвоје од њиховог менаџера тврдећи да је он приграбио велики део њиховог профита и да је неправично давао предност Ноулзовој и Роуландовој.[4] Ле Тоја и Ла Тавиа су приликом снимања видео спота за песму Саy Мy Наме сазнале да ће се две нове чланице придружити њиховој групи[4] и после објаве на ТРЛ-у да оне више нису у групи, једино што им је у том тренутку преостало је било да напусте Дестинис Чајлд.[6] После неуспешног кривичног поступка који су ове две певачице водиле против Дестинис Чајлд, основале су групу Анђел која нија наишла на позитиван публицитет. Мишел Вилијамс (пратећи вокал Р&Б певачици Моник - енгл. Monica) и Фера Френклин (позната глумица-певачица)[9] су биле нове чланице које су дошле на упражњена места. После пет месеци наступа са групом, Фера Френклин је морала да напусти групу због неколико пропуштених промотивних догађаја и концерата. Према речима Вилијамсове, Фера Френклин није могла да се избори са стресом.[9] Са друге стране, Фера је изјавила да јој је недостајало то што није имала никакву контролу над стварима које су се одлучивале у групи.[4]

Дестинис Чајлд је у наредном периоду постала симбол нове тинејџерске поп културе[6] и сингл Саy Мy Наме је до данас остао број један сингл.[14] Наредна песма „Јумпин Јумпин“ је била на листи топ-десет највећих хитова и у овом периоду Дестинис чајлд су већ увелико наступали као гости на концертима Бритни Спирс (енгл. Britney Spears) и Кристине Агилере (енгл. Christina Aguilera).

За филм Чарлијеви анђели (филм из 2000), Дестинис чајлд је снимила главну тематску песму у октобру 2000. године. Песма Индепендент Wомен Парт 1 је остала 11. недеља на врху листе Биллбоард Хот 100[6] од новембра 2000. до јануара 2001. године.[16]

2001—2003. Наредна издања и разједињавање групе уреди

Група Дестинис Чајлд је у 2001. години добила неколико признања и то пре свега награду за Извођача Године и Дуо/Групу Године (енгл. Artist of the Year, Дуо/Гроуп оф тхе Yеар)[17] а затим и награду за најбољи Р&Б/Соул албум године.[18] Трећи албум Срвајвр (енгл. Survivor) је изашао крајем 2001 године. Бијонсе је на овом албуму више учествовала него пре, као копродуцент али и као текстописац.[4][19][20] Само у првој недељи овај албум је био продат у више од 663 000 примерака.[12][21] Прва три сингла „Индепендент Wомен“, „Сурвивор“ и „Боотyлициоус“ су били топ-три синглови у Америци али и другим земљама.[4] "

 
Дестинис чајлд изводе њихов хит Индепендент Wомен Парт 1, сингл који је најдуже остао на топ-листама

„8 Даyс оф Цхристмас“ је био наредни албум који се појавио у октобру 2001. године.[22] У фебруару исте године група Дестинис чајлд је добила Греми награде за „Најбољи Р&Б наступ једне групе“ (енгл. Best R&B Vocal Performance by a Duo or Group) и „најбољу Р&Б песму“ (енгл. Best R&B Song) као и за песму Саy Мy Наме.[23]

Нова компилација „Тхис Ис тхе Ремиx“ се појавила у марту 2002. године како би заокупила пажњу фанова пре него што се појави следећи албум.[24]

Крајем 2000. године група Дестинис Чајлд је објавила да ће се свака од певачица посветити и индивидуалном раду и појединачним албумима.[19][25] Већ 2002. године Вилијамсова је издала свој соло албум „Хеарт то Yоурс“ који је представљао модерно издање црквене (енгл. gospel) музике. Истог дана када се појавио овај албум и група Дестинис Чајлд је објавила своју официјелну аутобиографију - Соул Сурвиворс.[26] Са друге стране, Кели Роуланд је учествовала са репером Нелијем (енгл. Nelly) у песми „Дилема“ (енгл. Dilemma) за коју је добила и награду Греми и постала је прва чланица групе која је имала број-један сингл на америчкој топ листи.[25] Бијонсе је за то време глумила у филму „Аустин Поwерс ин Голдмембер“ са глумцем Мајк Мајерс-ом (енгл. Mike Myers) и снимила песму „Wорк Ит Оут“ наменски за овај филм.

 
Млађа сестра Бијонсе Ноулс, Соланж, која је снимала песме и наступала са Дестинис чајлд, најављена је као нова чланица после поновног окупљања групе. Касније је објашњено да је ова информација служила само да би се утврдила реакције публике.

Како би капитализовала на успеху који јој је донела песма „Дилема“, Кели Роуланд је објавила свој први соло албум „Симплy Дееп“[27] који је убрзо постао број један на „Енглеској Листи Најбољих Албума“.[28] Најуспешнији од сва три соло пројекта чланица групе Дестинис Чајлд је био албум „Дангероуслy ин Лове“ који је био албум првенац за Бијонсе.[29] Он је доспео на место број један Биллбоард 200 листе са 317 000 копија.[30] Песме као што су „Цразy ин Лове“, „Ме, Мyселф анд I“, и „Наугхтy Гирл“ су прославиле овај албум за који је Бијонсе добила пет Греми награда за једно вече.[31]

У јуну 2003. године, Мејту Ноулз је објавио ће се група Дестинис чајлд проширити за још једног члана и то млађом сестром Бијонсе (Соланж Ноулс), која се претходно појављивала на концертима Дестинис Чајлд и са којом су снимили пар песама.[32] Касније је објављено да је ова идеја пласирана само како би се видела реакције публике.[33] Бијонсе је касније потврдила да се Соланж неће придружити групи и најавила соло албум њене млађе сестре „Соло Стар“.[34]

2004—2005 Албум „Дестинy Фулфиллед“ и финална издања уреди

Три године после разилажења, чланови групе Дестинис Чајлд су се окупили како би снимили њихов четврти и последњи студијски албум, „Дестинy Фулфиллед“ који је имао више "тврђег" и „урбанијег“ звука.[35] Свака чланица бенда је једнако учествовала на овом албуму[14] тако да је свака имала свог удела у писању текстова али и продуцентском послу.[36]

 
Дестинис Чајлд изводе њихов хит из 2000. године „Саy Мy Наме" за време њиховог опроштајног концерта, Дестинy Фулфиллед ... Анд Ловин' Ит

Овај албум се појавио 15. новембра 2004. и није успео да достигне успех албума „Сурвивор“ који је био продат за више од 200 000 примерака у првој недељи у односу на „Дестинy Фулфиллед“.[37] I поред тога, овај албум је добио три пута платинасти сертификат,[13] и био је продат у преко девет милиона примерака широм светра. Четири сингла су се појавила са овог албума: „Лосе Мy Бреатх“, „Солдиер“, „Цатер 2 У“ и „Гирл“. У склопу промоције овог албума група је кренула у светску турнеју под називом “Дестинy Фулфиллед...анд Ловин’ ит Тоур”. У Барселони пред 16 000 људи група је објавила своје званично разилажење.[38] Дестинис Чајлд су тврдили да назив „Дестинy Фулфиллед“ није била слуцајност.[39] У писму које су послали телевизији МТВ биле су поменуте неке од ствари као што су: „Да је група била заједно од њихове девете године, на турнејама од четрнаесте. I да су после пуно дискусија, дубоког размишљања, схватиле да им је њихова последња турнеја омогућила да напусте групу на прави начин. Ипак, уједињене и као велики пријатељи. Осећали су велико поштовање према њиховим фановима, музици и једне према другима. После толико времена заједно, оне су одлучиле да је време да свака од њих започне да испуњава личне циљеве и да ће увек помагати међусобно, као пријатељице и као сестре.“

Компилација са њиховим највећим хитовима се појавила 2005. године и имала је назив „#1'с“. На њој су се између осталих појавиле песме као што су „Станд уп фор лове“ која је снимљена за Светски Дан Деце (енгл. Children’s Day) и „Цхецк он ит“ коју је Бијонсе снимила за филм Пинк Пантер (енгл. The Pink Panther).[40] . Уз ову компилацију се појавио и ДВД диск са седам видео спотова и трејлер са концерта „Дестинy’с Цхилд: Ливе ин Атланта“.[40] Ова компилација је доспела и на прво место листе Биллбоард 200 са продајом од 113 000 примерака у првој недељи.[41]

2006—2008: Распуштање бенда и индивидулани пројекти уреди

Чланице групе Дестинис чајлд су се окупиле на опроштајном наступу 2006. године, на НБА Алл-Стар утакмици у Хјустону. Том приликом Бијонсе је изјавила да су „снимиле последњи албум, али да ово није био последњи наступ“.[42][43] Њихов последњи наступ који се појавио на телевизији је био за време хуманитарног концерта Фасхион Роцкс у Њујорку у фебруару исте године.[42] У марту, група је добила звезду у „Холивудској улици славних“ (енгл. Hollywood Walk of Fame).[44] На додели БЕТ награда (енгл. BET Awards) група је освојила награду за „најбољу групу“.[45]

Свака од чланица бенда Дестинис Чајлд се посветила индивидуалним пројектима укључујући и некадашњу чланицу Ле Тоју Лакет. Њен први албум је појавио 2006. године под називом „ЛеТоyа“.[46] Бијонсе Ноулз је играла у филмовима Тхе Пинк Пантхер и Дреамгирлс који је био адаптација Бродвејског хита из 1981. године који се бавио групом Супримс (енгл. The Supremes) која је била састављена од девојака. Инспирана улогом у овом филму, Бијонсе је снимила њен други албум Б’Даy, који је издат у септембру 2006. године.[47] У видео споту за њен други сингл са овог албума „Гет Ме Бодиед“ појавиле су се и бивше чланице групе Дестинис чајлд Кели Роуланд, Мишел Вилијамс али и млађа сестра Соланж Ноулз. Овај клип се појавио на видео албуму „Б’Даy Антхологy“ у априлу 2007. године. Исте године Кели Роуланд је издала њен други албум „Мс. Келлy“.

На БЕТ додели награда 2007. године група је организовала мини-окупљање када је Бијонсе наступила са њених хитом „Гет ме Бодиед“ и када су на сцени појавиле Мишел Вилијамс, Соланж Ноулз и Мо-Ник (енгл. Mo’Nique). На турнеји „Тхе Беyонце Еxпериенце“, у Лас Вегасу, Бијонсе је отпевала део песме „Сурвивор“ са Кели и Мишел. Следеће што је урадила Бијонсе је било то што је снимила покривалицу за песму Билија Џоела (енгл. Billy Joel) „Хонестy“ која се нашла на албуму Метју Ноулз/Свет Музике (енгл. Matthew Knowles/Music World) који је био издат у Јапану поводом десетогодишњице групе Дестинис Чајлд. Трећи албум „Унеxпецтед“ који је снимила Мишел Вилијамс се појавио у октобру. 2008.[48] У новембру Бијонсе је снимила и њен трећи албум „I Ам...Сасха Фиерце“.

Филантропија уреди

Продуцент Дејвид Фостер (енгл. David Foster) и његова ћерка Ејми Фостер-Жилиз (енгл. Amy Foster-Gillies) заједно са Бијонсе су написали песму “Устаните за љубав“ (енгл. Stand Up For Love) која је постала химна Светског дана деце (енгл. Children’s Day), догађаја који се дешава сваке године како би се скупило довољно новца за финансирање пројеката који помажу децу и како би се скренула пажња на све проблеме које деца широм света имају. У последње три године је скупљено преко 50 милиона долара путем разних догађаја у којима су учествовале чланице групе Дестинис Чајлд у организацији Роналд „МцДоналд Хоусе Цхаритиес“ и других организација.[49].

Кели и Мишел су основале и фондацију Сурвивор којој је главни циљ било удомљавање жртава урагана „Катрина“(енгл. Hurricane Katrina) са подручја Хјустона у Тексасу.[40] Ова фондација је проширила своји мисију и на Ноулз-Роуланд центар за младе (енгл. Knowles-Rowland Center For Youth) који је пружао вишенаменску помоћ свим младим људима. У периоду после терористичког напада на Близнакиње у Њујорку, група Дестинис Чајлд је отказала све концерте у Европи и наступала је на хуманитарним догађајима који су се организовали поводом прикупљања помоћи за све погођене овим немилим догађајем.[4]

Стил и теме песама уреди

 
Р&Б певачица Дајана Рос, главни вокал групе „Супримс“, са којом се Бијонсе пореди (Фото: Харрy Wад)

Песме групе Дестинис Чајлд су биле урбаног, модерног стила који је био везан за Р&Б жанр музике који је одисао и денс-поп (енгл. Dance-pop)) ритмовима.[50] Према наводима чланица групе Дестнис Чајлд, певачица Џенет Џексон (енгл. Janet Jackson) је имала велики утицај на музику коју су стварале.[51] Ен Пауерс (енгл. Ann Powers) из Њујорк тајмса (енгл. The New York Times) је описала њихову музику као „освежавајућу и пуну емоција“. Оно што је карактеристично за њих су рефрени пуни енергије који су у појединим тренуцима гласни али и умилни тонови у мелодичнијим песмама.[52]

Нарочито у баладама, чланице групе су успевале да хармонизују њихове вокале. Обично би свака од њих отпевала једну строфу песме, а затим би додала једну реч или фразу у рефрену.[9] Свако је „носио“ део песме, и то се нарочито може приметити на албуму Сурвивор, на коме је свака од њих имала своју песму и управљала мелодијом. Бијонсе је сматрала да је група довољно озбиљна вокално али и ментално и да је то било само могуће када су певале заједно.[53] Ипак, Бијонсе је сама отпевала две песме а то су биле „Броwн Еyес“ и „Дангероуслy ин Лове“. Главне теме песама групе Дестинис Чајлд су били односи између мушкарца и жене, песме о могућностима и утицајама жена као и песме о сестринству и јединству. Поруке из песама са албума „Сурвивор“ је публика интерпретирала као начин да се разреше интерни конфликти. Бијонсе је једном приликом изјавила да је песма “настала у тешким временима, када је група пролазила кроз много тога али и да су све компикације кроз које је група пролазила у последњих 10 година само још више ојачале сестринске односе између њих.“ [9] Речи истоимене песме која је отворено „упирала“ прст на чланице групе које су напустиле бенд (песма је говорила о лажима у јавности, на радију, часописима, у породици) су нагнале Ле Тоју Лакет и Ла Тавију да покрену кривични поступак простив осталих чланица бенда са претпоставком да су прекршиле договор који је био до тада постигнут на суду.[4] Одговор на процес самог суђења, према наводима критичара Дејвид Браун-а (енгл. David Brown) из часописа Недељна Забава (енгл. Entertainment Weekly) је стигао са песмом „Фанцy“ у којој један стих описује Ле Тоју и Ла Тавију као особе које су одувек желеле да се такмиче са остатком групе и да пронађу свој идентитет.[54] Албум Сурвивор је повукао и доста негативних критика и описан је као „недовршен и преурањен албум о неизбежним боловима који су погодили музику групе Дестинис Чајлд“.[54]

Имиџ бенда у јавности уреди

Дестинис Чајлд су често поредили са групом Супримс из 1960-тих година и нарочито после улоге коју је добила Бијонсе и када јој је био задатак да глуми лик главне певачице бенда Супримс, Дајане Рос (енгл. Diana Ross). Бијонсе је негирала ове наводе.[14] Оно што је било помало иронично у целој причи је следећа улога коју је имала Бијонсе, а то је била улога водеће певачице бенда Дримс (енгл. The Dreams) у филму Дреамгирлс који је био базиран на музици у делу управо групе Супримс.

После велике продуцентске улоге на албуму Сурвивор, Бијонсе Ноулз је „искочила“ као доминантна фигура групе Дестинис Чајлд са њеним великим вокалним талентом али и утицајем на јавност.[4] Лола Огунаик (енгл. Lola Ogunnaike) из Њујорк тајмса је изјавила да је постојало дубоко укорењено веровање у музичкој индустрији да је Дестинис Чајлд била само одскочна даска за соло каријеру Бијонсе Ноулз.[55]

После албума „Дангероуслy ин Лове“ кренуле су да се шире вести о могућем распаду групе пошто је свака од чланица имала много успеха у индивидуалним пројектима.[38][56] Овакве приче су често биле у поређењу са Џастин Тимберлејком (енгл. Justin Timberlake) који се није вратио бенду Ен Синк (енгл. NSYNC) после његовог првог албума, „Јустифиед“. Група је неколико пута објавила да ће се десити поновно окупљање свих чланица и да њихова приврженост једне према другој оно што их је држало заједно.[35]

Тина Ноулз, мајка Бијонсе Ноулз, је написала књигу 2002. године под називом "Боотyлициоус Фасхион", "Беаутy анд Лифестyле Сецретс Фром Дестинy'с Цхилд", са главном поруком о томе како је мода имала велики утицај на успех групе Дестинис Чајлд.[57]

Дискографија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Топ Селлинг Артистс”. Рецординг Индустрy Ассоциатион оф Америца. Архивирано из оригинала 25. 07. 2013. г. Приступљено 24. 5. 2008. 
  2. ^ „Биллбоард Греатест Триос оф Алл Тиме”. Биллбоард. Архивирано из оригинала 24. 01. 2007. г. Приступљено 13. 5. 2008. 
  3. ^ „Тхе Биллбоард Хот 100 Алл-Тиме Топ Артистс”. Биллбоард. Ниелсен Бусинесс Медиа, Инц. Архивирано из оригинала 25. 05. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2008. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Кауфман, Гил (13. 6. 2005). „Дестинy'с Цхилд'с Лонг Роад То Фаме (Тхе Сонг Исн'т Цаллед 'Сурвивор' Фор Нотхинг)”. МТВ Неwс. Приступљено 13. 4. 2008. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж Беyонце: Алл Неw. Е! Онлине. 
  6. ^ а б в г д „Беyонцé Кноwлес: Биограпхy”. Пеопле. Архивирано из оригинала 26. 04. 2007. г. Приступљено 13. 4. 2008. 
  7. ^ Фарлеy, Цхристопхер Јохн (15. 1. 2001). „Цалл Оф Тхе Цхилд”. Тиме. Архивирано из оригинала 30. 01. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2008. 
  8. ^ а б в „Дривен: Беyонце Кноwлес”. ВХ1. МТВ Нетwоркс. Архивирано из оригинала 20. 08. 2003. г. Приступљено 22. 5. 2008. 
  9. ^ а б в г д ђ е Дунн, Јанцее (10. 6. 2001). „Дате wитх дестинy”. Тхе Обсервер. Приступљено 27. 2. 2009. 
  10. ^ а б Гиллингс, Андреw (22. 4. 2001). „Дестинy'с Цхилд: Соул-Сурвиворс”. Ессенце. Архивирано из оригинала 27. 02. 2009. г. Приступљено 25. 2. 2009. 
  11. ^ Стацy-Деанне; Кенyатта, Келлy; Лоwерy, Натасха (2005). Алициа Кеyс, Асханти, Беyонце, Дестинy'с Цхилд, Јеннифер Лопез & Мyа: Дивас оф тхе Неw Милленниум. Амбер Боокс Публисхинг. ИСБН 978-0-9749779-6-6. Приступљено 01. 02. 2008. 
  12. ^ а б „Артист Цхарт Хисторy - Дестинy'с Цхилд”. Биллбоард. Ниелсен Бусинесс Медиа, Инц. Архивирано из оригинала 04. 05. 2009. г. Приступљено 24. 2. 2009. 
  13. ^ а б „Голд анд Платинум”. Рецординг Индустрy Ассоциатион оф Америца. Архивирано из оригинала 19. 12. 2015. г. Приступљено 24. 2. 2009. 
  14. ^ а б в г д Антхонy, Јамес (18. 8. 2006). „'Оф цоурсе yоу цан лосе yоурселф'”. Тхе Гуардиан. Приступљено 13. 5. 2008. 
  15. ^ Флyнн, Паул (18. 8. 2006). „'Оф цоурсе yоу цан лосе yоурселф'”. Тхе Гуардиан. Приступљено 26. 2. 2009. 
  16. ^ „Цхарт Беат Бонус: Ендлесс Лове”. Биллбоард. Ниелсен Бусинесс Медиа, Инц. 18. 2. 2005. Архивирано из оригинала 07. 02. 2009. г. Приступљено 24. 2. 2009. 
  17. ^ ВанХорн, Тери (06. 12. 2000). „Сисqо Wинс Биг Ат Биллбоард Аwардс”. МТВ. Приступљено 26. 2. 2009. 
  18. ^ Сцхафер, Габриелле (05. 09. 2000). „Марy Ј. Блиге, Ангие Стоне, Дестинy'с Цхилд Wин Биг ат Соул Аwардс”. Роллинг Стоне. Архивирано из оригинала 13. 5. 2006. г. Приступљено 26. 2. 2009. 
  19. ^ а б ВанХорн, Тери (08. 12. 2008). „Дестинy'с Цхилд Соло ЦДс Wон'т Цомпете Wитх Гроуп, Еацх Отхер”. МТВ Неwс. Приступљено 13. 5. 2008. 
  20. ^ „Дестинy'с Цхилд: Сурвиворс”. МТВ. Приступљено 26. 2. 2009. 
  21. ^ Цохен, Јонатхан (09. 05. 2001). „Дестинy'с Цхилд Схоот Страигхт То Но. 1”. Биллбоард. Ниелсен Бусинесс Медиа, Инц. Архивирано из оригинала 28. 07. 2012. г. Приступљено 22. 5. 2008. 
  22. ^ ВанХорн, Тери (24. 9. 2008). „Дестинy'с Цхилд Пут 'Станк' Инто Цхристмас Он Холидаy Албум”. МТВ Неwс. Приступљено 13. 5. 2008. 
  23. ^ Реесе, Лори (22. 2. 2001). „Стеел Yоурселф”. Ентертаинмент Wееклy. Архивирано из оригинала 05. 01. 2009. г. Приступљено 22. 5. 2008. 
  24. ^ Цохен, Јонатхан (05. 02. 2002). „Дестинy'с Цхилд Гроове Он 'Ремиx'”. Биллбоард. Ниелсен Бусинесс Медиа, Инц. Архивирано из оригинала 23. 07. 2012. г. Приступљено 22. 5. 2008. 
  25. ^ а б „Келлy Роwланд пурсуес хер оwн дестинy”. Цабле Неwс Нетwорк. 23. 1. 2003. Приступљено 22. 5. 2008. 
  26. ^ Цореy, Мосс (15. 3. 2002). „Дестинy'с Цхилд Соло Госпел Албум Феатурес 9/11 Трибуте”. МТВ. Приступљено 26. 2. 2009. 
  27. ^ Мосс, Цореy (22. 7. 2002). „Неллy Хит Форцес Цханге Ин Планс Фор Дестинy'с Цхилд ЛПс”. МТВ Неwс. Приступљено 08. 05. 2008. 
  28. ^ „Тату топ синглес цхарт агаин”. Бритисх Броадцастинг Цорпоратион. 09. 02. 2003. Приступљено 22. 5. 2008. 
  29. ^ „Р&Б старс Дестинy'с Цхилд сплит”. ББЦ. 13. 6. 2005. Приступљено 04. 10. 2008. 
  30. ^ Тодд, Мартенс (02. 07. 2003). „Беyонце, Бранцх Албумс Сторм Тхе Цхарт”. Биллбоард. Ниелсен Бусинесс Медиа, Инц. Архивирано из оригинала 26. 05. 2012. г. Приступљено 22. 5. 2008. 
  31. ^ Силверман, Степхен (08. 02. 2004). „Муцх Граммy 'Лове' фор Беyонцé, ОутКаст”. Пеопле. Приступљено 22. 5. 2008. 
  32. ^ Сусман, Гарy (27. 6. 2003). „Цодепендент Wомен”. Ентертаинмент Wееклy. Архивирано из оригинала 04. 05. 2009. г. Приступљено 26. 2. 2009. 
  33. ^ Мосс, Цореy (26. 6. 2003). „Дестинy'с Цхилд Маy Гет А Неw Мембер Неxт Yеар”. МТВ. Приступљено 26. 2. 2009. 
  34. ^ Цореy, Мосс (25. 8. 2003). „Дестинy'с Цхилд То Ремаин А Трио, Саyс Беyонцé”. МТВ. Приступљено 26. 2. 2009. 
  35. ^ а б Мосс, Цореy. „Дестинy'с Цхилд: Реунитед Анд Ит Феелс Со Гоод (Парт 1)”. МТВ Неwс. Приступљено 13. 5. 2008. 
  36. ^ Мосс, Цореy. „Дестинy'с Цхилд: Реунитед Анд Ит Феелс Со Гоод (Парт 2)”. МТВ Неwс. Приступљено 13. 5. 2008. 
  37. ^ Wхитмире, Марго (24. 11. 2004). „Еминем Тханкфул То Ремаин Но. 1”. Биллбоард. Ниелсен Бусинесс Медиа, Инц. Архивирано из оригинала 23. 6. 2011. г. Приступљено 13. 5. 2008. 
  38. ^ а б Кауфман, Гил (12. 6. 2005). „Дестинy'с Цхилд Анноунце Сплит”. МТВ Неwс. Приступљено 13. 5. 2008. 
  39. ^ Винеyард, Јеннифер (23. 6. 2005). „Дестинy'с Цхилд Талк Сплит: 'Ит'с Нот Тхе Енд'”. МТВ Неwс. Приступљено 13. 5. 2008. 
  40. ^ а б в Мосс, Цореy (21. 9. 2005). „Дестинy'с Цхилд Лоок Бацк Wитх #1'с Бефоре Гоинг Тхеир Сепарате Wаyс”. МТВ Неwс. Приступљено 13. 5. 2008. 
  41. ^ Wхитмире, Марго (02. 11. 2005). „Дестинy'с '#1'с' Боwс Ат Тхе Топ”. Биллбоард. Ниелсен Бусинесс Медиа, Инц. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 13. 5. 2008. 
  42. ^ а б Форд, Трацеy (31. 1. 2006). „Дестинy'с Цхилд Реуните фор НБА”. Роллинг Стоне. Архивирано из оригинала 18. 03. 2008. г. Приступљено 04. 08. 2008. 
  43. ^ МТВ Неwс стафф (13. 5. 2008). „Фор Тхе Рецорд: Qуицк Неwс Он Канyе Wест, Дестинy'с Цхилд, Металлица, Келлy Цларксон, Парис Хилтон & Море”. МТВ Неwс. 
  44. ^ Пресс, Ассоциатед (29. 3. 2006). „Дестинy'с Цхилд Гетс Стар он Wалк оф Фаме”. ФОX Неwс. Архивирано из оригинала 23. 04. 2008. г. Приступљено 13. 5. 2008. 
  45. ^ „БЕТ Аwардс Стyле: 28 Паст Wиннер Портраитс”. Ентертаинмент Wееклy. Архивирано из оригинала 04. 05. 2009. г. Приступљено 26. 2. 2009. 
  46. ^ Цохен, Јонатхан (02. 08. 2006). „ЛеТоyа Поwерс Ригхт То Но. 1 Он Биллбоард 200”. Биллбоард. Ниелсен Бусинесс Медиа, Инц. Архивирано из оригинала 24. 4. 2009. г. Приступљено 24. 2. 2009. 
  47. ^ Реид, Схахеем. „Бе Алл Yоу Цан, Б.”. МТВ Неwс. Приступљено 26. 2. 2009. 
  48. ^ Црослеy, Хилларy (21. 3. 2008). „Wиллиамс Ин А Данце Моод Он Тхирд Соло Дисц”. Биллбоард. Ниелсен Бусинесс Медиа, Инц. Архивирано из оригинала 26. 09. 2008. г. Приступљено 26. 2. 2009. 
  49. ^ „Дестинy'с Цхилд Релеасес Неw Антхем фор Wорлд Цхилдрен'с Даy ат МцД'с”. МцДоналдс. 27. 9. 2005. Архивирано из оригинала 15. 02. 2009. г. Приступљено 13. 2. 2008. 
  50. ^ Хуеy, Стеве. „Дестинy'с Цхилд: Биограпхy”. Аллмусиц. Мацровисион Цомпанy. Приступљено 04. 08. 2008. 
  51. ^ Атwоод, Бретт (11. 1. 2001). „Дестинy'с Цхилд Инспиред Бy Јанет Јацксон”. Yахоо!. Приступљено 26. 3. 2009. 
  52. ^ Парелес, Јон (01. 08. 2005). „ПОП РЕВИЕW; Емпоwермент, Аллуре Анд а Рунwаy'с Флаир”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 27. 2. 2009. 
  53. ^ Басхам, Давид (20. 4. 2001). „'Боотyлициоус' Дестинy'с Цхилд Сампле Стевие Ницкс, Море Он Сурвивор”. МТВ. Приступљено 26. 2. 2009. 
  54. ^ а б Броwне, Давид (07. 05. 2001). „Сурвивор (2008): Дестинy'с Цхилд”. Ентертаинмент Wееклy. Архивирано из оригинала 05. 07. 2019. г. Приступљено 26. 2. 2009. 
  55. ^ Огуннаике, Лола (14. 11. 2004). „Беyонцé'с Сецонд Дате Wитх Дестинy'с Цхилд”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 27. 2. 2009. 
  56. ^ Едwардс, Танyа (23. 9. 2002). „Wилл 'НСYНЦ Ор Дестинy'с Цхилд Евер Рецорд Анотхер Албум”. МТВ Неwс. Приступљено 13. 5. 2008. 
  57. ^ „Боок Еxцерпт: Дестинy'с Стyле”. АБЦ Неwс. Приступљено 29. 10. 2009. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Дестинy'с Цхилд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Destiny%27s_Child&oldid=26738260”