Дијагностичке методе у офталмологији
Дијагностичке методе у офталмологији су битан сегмент ове медицинске специјалности јер проистичу, пре свега, од уске повезаности органа вида и њихове физиологије и патологије повезане са општим догађањима у организму.
Преглед ока и осталих органа вида у офталмологији се обавља комбинованом применом више метода, у циљу постављања што тачније дијагнозе. У том смислу преглед ока може се обавити уз помоћу уобичајене опреме, у коју спада стандардни офталмоскоп; и допунских метода за које је потребна посебна опрема и претходна процена офталмолога, коју од метода треба применити. При томе треба имати у виду да допунски прегледи, односно све савременије дијагностичке методе, требају бити само драгоцена допуна слике коју је офталмолог стекао основним клиничким прегледом, и никако не смеју бити замена за преглед, или како би рекао некадашњи професор педијатрије Тасовац - сваки метод процене вреди онолико колико вреди онај који га употребљава.[1]
Стандардне методе
уреди| Назив методе | Слика | Опис методе |
|---|---|---|
| Индиректна офталмоскопија |  |
Заснива се на прегледу фундуса (очног дна) у индиректној слици на биомкроскопу односно шпалт лампи, безконтактно, кориштењем лупе од 90 или 68Д или контактном методом уз помоћ панфундоскопа или Голдмановог стакла са три огледала. Код офталмолога који желе радити витреоретиналну хирургију индиректна офталмоскопија има прворазредни значај.
Значајна је за прегледе деце и одојчади код прематурне ретинопатије прегледа код аблације мреţњаче, дијабетичара и сл. Процена едема макуле овом методом зависи од вешине и искуства лекара, од сарадње пацијента, могућности за постизање мидријазе, степена замућења медија и самог типа едема макуле. Овом методом се може у тродимензионој слици видети едем макуле његову локализација, распрострањеност (фокални или дифузни), израженост. Методом се може уочити постојање микроанеуризми, хеморагија, тврдих и меких ексудата, као и постојање епиретиналне мембране -ЕРМ. Метода је инсуфицијентна у откривњу почетног едема, мада се сматра да је могуче уочити едем тек када је задебљање ретине односно макуле 1,6 x у односу на нормалну дебљину.[2] Методом је тешко проценити однос ретине и витреуса односно задње хиалоидее. Све мањкавости ове метода употпунила је метода оптичке кохерентне томографије. |
| Директна офталмоскопија |  |
Преглед директним офталмоскопом служи за уочавање детаља као што су микроанеуризме, тврди липидни ексудати, али сам едем се тешко уочава јер се фундус (очно дно) посматра монокуларно и на тај начин изостаје тродимензионална слика. Детаљи фундуса запажају се када се испитивач приближи на свега 1-2 цм од испитаника.
Увећање слике у директној офталмоскопији износи око 14 пута што је посебно значајно код детаљнијих анализа макуларног подручја. Овом методом почетни едем рожњаче се може регистровати само као алтерација фовеалних рефлекса. Индикације за ову методу су: рутински скрининг промена на задњем полу, због чега је индициран код сваке посете офталмологу, процена венских и артеријских пулсација, калибра артеријског светлосног рефлекса, ситних микроанеуризама, непрозирности медија процена екскавације оптичког диска кад је мидријаза контраиндикована; преглед линеарном апертуром олакшава процену дубине. |
| Рефрактометрија |  |
Објективна је метода за проучавање рефракције (преламања снаге) ока уз помоћ посебног апарата - рефрактометра.
Данас је у офталмологији у широкој употреби аутоматски (компјутер) рефрактометар, који на савремен брз и тачан начин омогућава проучавање рефракције ока, и зато се често користи у дечјој офталмологији. Њом се могу открити разне рефрактивне грешке као што су кратковидост, далековидост или астигматизам што омогућава брзо и тачно приступање корекцији вида. Како се компјуторским мерењем често добије већа вредност диоптрије од оне коју је пацијент „способан“ носити на наочарама важно је ову методу допунити провером диоптрије „у живо“ помоћу пробних стакала, како би се одабрала она јачина диоптрије уз коју пацијент најбоље види. Пре мерења не треба носити контактна сочива: полутврда најмање 3 дана (односно онолико дана колико се година носе РГП контактна соћива), од ноћи која преткоди дану мерења. |
| Тонометрија |  |
Неинвазивно одређивање очног (интраокуларнога) притиска мерењем напетости очне јабучице. Безконтактни тонометар увео је у употребу Гролман раних 70-их година. Овај тонометар ради по принципу апланације, али уместо да се у ту сврху употреби призма, централни део рожњаче се заравњује млазом ваздуха.
Нормалне вредности апланацијске тонометрије износе 15 до 22 ммХг, а код емпресијске тонометрије вредности зависе од уређаја. Тонографија је испитивање функције филтрацијског уређаја ока регистрацијом промене напетости очне јабучице у одређеном временском интервалу. Како притисак импресијскога тонометра стимулише истјецање интраокуларне текућине, на основу ове вредности може се израчунати вредност отпора истиецања кроз филтрацијски уређај ока.[3] |
Сликовне методе
уредиУпотреба нових апарата заснованих на сликовним метода је врло честа, готово неограничена у медицини, јер се слике добијене њима користе да се створи и нов, општи визуелни приказ неке болести. Када се схвати да ће слика добијена таквим апаратом увек бити иста код исте промене, онда се индикације за употребу апарата сужавају на оно што је посебно. То је најчешће оно што се ни једном другом методом не види код појединачног пацијента, а има значаја за постављање индикација за лечење бројних болести ока.
| Назив методе | Слика | Опис методе |
|---|---|---|
| Фундус фотографија |  |
Заснива се на колор фотографији у зеленом светлу или „ред фрее“ фотографији, која се као и парови стереофотографије користе се за постављање дијагнозе код масовних скрининга.
Овом методом се одвајају налази који су нормалних од оних који су за чешче праћење као и они код којих је индиковано лечење.[4] Стереофундусфотографије захтевају искуство онога ко очитава резултате, јер као скрининг метод ове фотографије су инсуфицијентне у откривању благог субклиничког едема макуле, где је централна дебљина макуле између 200—300μм.[2] Осим у сврхе скрининга фундус фотографије служе и за објективно прачења пацијената. |
| Флуоресцеинска ангиографија |  |
Ово је инвазивна дијагностиþка процедура, која захтева интравенско убризгавање контраста На-флуоресцеина 10% и након тога израду фотографија уз помоћ дигиталне фундус камере са специјалним филтерима.
Релативно је безбедна процедура која може изазавати благе пролазне тегобе попут мучнине, жућкасте пребојености коже, слузокоже и беоњача, може дати алергијске реакције од блажих типа свраба по кожи и уртрикарије до појаве анафилактиþког шока, што се сматра ретком компликацијом (1 на 200 000).[5] У нормалним условима На-флуоресцеин не пролази очувану спољашњу ни унутрашњу хематоретиналну баријеру. Улога методе је незаменљива јер представља смерницу за различите врсте ласер третман (фокални или грид) као и у откривању исхемијске макулопатије или комбинове форме исхемијско-ексудативне. |
| Фундус аутофлуоресценција | Код ове методе камера прима аутофлуоресценцију емитовану од стране флуорофора ретине, ексцитација липофусцина се врши уз помоћ таласне дужине измећу 470 и 550 нм. Унутар тамне зоне ФАЗ-а услед накупине пигмента, цистоидни едем се види као расветљење због померања пигмента.[6]
У пракси се интензитет фундус аутофлуорсценце описује као ослабљен, нормалан и појачан. Фундус аутофлуоресценца је од практичног интереса код пацијената са централном серозном хориоретинопатијом, где се често питамо да ли се ради о првом атаку болести или рецидиву. На снимку приказана дистрибуција и степен оштећења РПЕла, омогућује предвиђање даљег тока болести и прогнозу видне функције, уз документовано праћење (фундус аутофлуоресценце служи као документ). Само снимање је неинвазивно, временски кратко и пружа информације које нису доступне другим конвенционалним техникама као што су: фундус фотографија, флуоресцеинска ангиографија или ОЦТ. Она заправо омогућава визуелизацију метаболичких промена у нивоу РПЕ-ла и идентификацију зона које су под ризиком од развоја патолошких промена. У обољењима ретине која су праћена било нагомилавањем флуорофора, било њиховим одсуством услед одумирања ћелија РПЕ-ла, фундус аутофлуоресценца својом јединственим својством да види оно што се не види, лоцира места ране активности патолошких процеса и заједно са другим дијагностичким процедурама помаже бољем разумевању патофизиологије ретине, олакшава постављање ране дијагнозе и процену прогресије ретиналних болести. Зато, у свим сличајевима када постоји необјашњив пад вида, уз регуларан офталмоскопски налаз фундуса, пацијента је набоље упутити на снимање фундус аутофлуоресценце, која је лако изводљива, а по њега потпуно безбедна. | |
| Оптичка кохерентна томографија |  |
Метода је савремена безконтактна неинвазивна и заснива се на слојевном ласерском снимању мрежњаче и очног живца, што омогућава сагледавање попречних пресека унутрашње структура ока.
Због својих перформанси, и неограниченог броја понављања, метода је значајна помоћ не само у дијагностици болести мрежњаче и очног живца, већ и у праћењу патолошких промена макуле (делу очног дна намењеног за централни вид и распознавање боја).[7] Метода функционише по принципу распоређивања ласерског светла ИР (инфрацрвеног) спектра на слојеве испитиваног дела мрежњаче. Након усмеравања снопа светлости уређај региструје разлике у интензитету снопа светлости који се рефлектују од различитих слојева мрежњаче, мери време кашњења еха и на тај начин омогућава јасно диференцирање слојева мрежњаче, мерење њихове дебљине као и уочавање аномалија. |
| Биомикроскопија |  |
Биомикроскопом се прегледава предњи сегмент ока, као у све структуре до сочива (веђе, коњуктиве, рожњача, беоњача, предња очна комора, шареница, сочиво.
Преглед биомикроскопом се назива и шпалта. |
| Ултразвучна сонографија |  |
Представља неинвазивну, контактну, безболну методу за дијагностиковања широког спектра очних обољења, посебно код пацијената када су конвенционалне методе прегледа недовољне да би се поставила тачна дијагноза.
У начелу уређај функционише тако да се према програму дигиталног рачунара активира пулс-генератор, који електричне импулсе, преко управљачке јединице (за усмеравање и фокусирање), преноси на претварач у сонди. Електричним импулсом у пијезоелктричној претварачкој сонди настају кратке високофреквентне механичке вибрације, од више стотина до више хиљада пута у секунди. Тако настале ултразвучне осцилације сонда преноси у тело. Одјеци осцилација из тела примају се истом сондом, и у посебном делу уређаја (појачалу за компензацију), појачавају, компензују, памте у меморији и приказују на систему за приказ (телевизијском монитору). У току рада са уређајем лекар мора сам да подеси појачало за компензацију тако да компензује пригушења ултразвука у подручју тела које претражује.[8] |
Електофизиолошке методе
уредиЕлектрофизиолошке методе испитивање видног система обезбеђује објективне информације о функцији видног пута, које је често врло значајно за постављање прецизне дијагнозе и одређивање адекватног терапијског приступа болеснику. Врло често се на електрофизиолошка испитивања у офталмологији упућују и пацијенти с нејасним пореклом пада вида.
Испитивање или дијагностика применом електрофизиолошких метода данас се у свету изводи према ИЦЕВ стандарду и протоколима које је прописало међународно удружење (ИЦЕВ-Интернатионал Социетy оф Цлиницал Елецтропхyсиологy оф Висион). Као важан сегмент у електрофизиолошком исптивању представља и сарадња клиничког офталмолога и лабораторије за електрофизиологију, па је препорука и према ИЦЕВ стандарду да сваки пацијент упућен на ово испитивање буде детаљно офталмолошки прегледан.[9][10]
Дапхне L МцЦуллоцх, Мицхаел Ф Мармор, Мицхаелл Г Бригелл, Рутх Хамилтон, Грахам Е Холдер, Редоуилл Тзеков, Мицхаел Бацх. ИСЦЕВ Стандард фор фулл-филед цлиницал елецтроретинограпх. Доцумента опхтхалмологица: 130 (1): 1–12.
| Назив методе | Слика | Опис методе |
|---|---|---|
(ЕОГ) |
 |
Једна је од метода која се у офталмологији примењује за снимање очних покрета и снимања окулограма.
Заснива се на мерењу корнеелно-ретиналног потенцијала који постоји између предњег и задњег дела људског ока.[11] У медицини, електроокулографија се користи за проучавању патолошких стања нпр. код особа са нистагмусом, где се током дијагностике неке болсети тежи да се она што боље разуме како би се у реалном времену могла адекватно и лечити[12][13] |
(ЕРГ) |
 |
Заснована је на снимању акционог потенцијала мрежњаче (ретине) изазваног светлосним надражајима мрежњаче, и представља укупни одговор ретине на светлосну стимулацију целог поља, а заправо говори о функцији фоторецептора (штапића и ћепића) и унутрашњих нуклеарних слојева ретине.
Доминантно се електрична активност мери постављањем електрода директно на рожњачу ока, мада данас постоје и начини за мерење без директног контакта с оком (види слику). Патолошке резултате даје код ноћног сљепила, пигментне дистрофије мрежњачее, слепила за боје, аблације мрежњаче и других стања. Као подтип ЕРГ-а испитује се сликовни (енгл. Pattern) ЕРГ за који се сматра да је уско повезан с функцијом ганглијских ћелија ретине и функцијом макуле. Последњих неколико година у електроретинографско испитивање укључен је и мултифокални ЕРГ (мфЕРГ), који рефлектује локални ретинални одговор изазван функцијом чепића суперпонираном на претходно светлосно адаптиране све фоторецепторе. Иако још увек не подлеже ИЦЕВ стандарду, овај тест има широку примену у испитивању функције макуле код болести ретине које погађају искључиво или доминантно овај део ретине. За сада је за ову врсту испитивања ИЦЕВ донео више протокола и водича, па се очекује и скора стандардизација методе испитивања. |
(ВЕП) |
 |
Овом методом добија се информација о интракранијалном делу видног система, и део је електроенцефалографског испитивања (ЕЕГ).
Изводи се монокуларном једноставном белом светлосном стимулацијом, којом се добијају одговори регистровани електродама постављеним на окципиталној регији и служе за тумачење функције видног пута, пре свега оптичког нерва и хијазме Визуелни евоцирани потенцијали (ВЕП) представљају одговор настао доминантно као последица функције видног кортекса. Одговори добијени сликовном стимулацијом говоре о функцији видног пута. Одређени сликовни стимулус могу допринети и објективном одређивању видне оштрине за шта није потребна посебна сарадња пацијента, што је посебно значајно код испитвање одојчади и деце до три године старости у фазама интензивног сазревања видног пута и видног кортекса, особа ометених у развоју и аграваната. |
(ЕНГ) |
Као метода у офталмологији и отлогији заснива на мерењу покрета очију и нистагмуса током фиксације погледа очију.
Као клиничка дијагностички метода служи да открије невољне покрета очију који су узрокованих стањима као што су; нистагмус, и вртоглавица, тестирањем вестибуларног система.[14] |
Извори
уреди- ^ Љубиша Николић, О технологији, тачности мерења и још по нечему, Офталмолошка ревија, септембар 2013. стр.7
- ^ а б Броwн ЈЦ, Соломон СД, Бресслер СБ, Сцхацхат АП, Ди Бернардо C, Бресслер НМ.Детецтион оф диабетиц фовеал едема: цонтацт ленс биомицросцопy цомпаред wитх оптицалцохерент томограпхy. Арцхивес оф Опхтхалмологy. 122: 330—5. 2004. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ). - ^ Wаллаце ЛМ Алwард. Тонометрy анд томограпхy. Ин: КрацхмерЈХ, едитор. Глауцома тхе реqуиситес ин опхтхалмологy. Департментсоф Опхтхалмологy. Тхе Университy оф лоwа Цоллегеоф Медицине лоwа Цитy, ИА. 2000. п. 19–25.
- ^ Гонзалез МЕ, Гонзалез C, Стерн МП, Арредондо Б, Мартинез С (1995). „Меxицо Цитy диабетес студy ретинопатхy гроуп: Цонцорданце ин диагносис оф диабетиц ретинопатхy бy фундус пхотограпхy бетwеен ретина специалис анд а стандардизед реадинг центер”. Арцх Мед Рес. 26: 127—31.
- ^ Yаннуззи ЛА, Рохрер КЈ, Тиндер Љ, Собел РС, Цонстанза МА, Схиелдс W, Занг Е (1986). „Флуоресцеин ангиограпхy цомплицатионс сурвеy”. Опхтхалмологy. 93: 611—7.
- ^ Делори ФЦ, Дореy ЦК, Стауренгхи Г, Аренд О, Гогер ДГ, Wеитер ЈЈ (1995). „Ин виво флуоресценце оф тхе оцулар фундус еxхибитс ретинал пигмент епитхелиум липофусцин цхарацтерсистцс”. Инвестигативе Опхтхалмологy & Висуал Сциенце. 36: 718—29.
- ^ Безерра, Хирам Г.; Цоста, Марцо А.; Гуаглиуми, Гиулио; Роллинс, Андреw M.; Симон, Даниел I. (Новембер 2009). "Интрацоронарy Оптицал Цохеренце Томограпхy: А Цомпрехенсиве Ревиеw". ЈАЦЦ: Цардиовасцулар Интервентионс. . 2 (11): 1035—1046. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Б.Пејаковић, „Примена ултразвука у терапији- скрипта“, Нови Сад: Департман за физику, 2007
- ^ Алма Курент. Елецтроретинограпхиц цхарацтеристицс ин цхилдрен wитх инфантиле нyстагмус анд еарлy-онсет ретинал дyстропхиес. Еуропен јоурнал оф опхтхалмологy: 2014; 25(1).
- ^ Јелка Брецељ. Висуал елецтропхyсиологy ин тхе цлиницал евалуатион оф оптиц неуритис, цхиасмал туморс, ацхиасма, анд оцулар албинисм: ан оверwиеw. Доцумента опхтхалмологица: 2014; 129(2).
- ^ Броwн, M., Мармор, M. анд Ваеган, ИСЦЕВ Стандард фор Цлиницал Елецтро-оцулограпхy (ЕОГ) (2006), ин: Доцумента Опхтхалмологица, 113:3(205—212)
- ^ .W. Хеиде, Е. Коениг, П. Трилленберг, D. Компф анд D.С. Зее Елецтрооцулограпхy: тецхницал стандардс анд апплицатионс 1999.
- ^ Малцолм Броwн, Мицхаел Мармор, Ваеган, Еберхард Зреннер, Митцхелл Бригелл, Мицхаел Бацх: ИСЦЕВ Стандард фор Цлиницал Елецтро-оцулограпхy (ЕОГ) 2006. Ин: Доцумента Опхтхалмологица. . 113 (3). Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ), Новембер 2006. - ^ Рудолф Сацхсенwегер (Хрсг.): Неуроопхтхалмологие. 3., üберарбеитете Ауфлаге. Тхиеме. . Stuttgart. 1982. pp. 66,219. ISBN 978-3-13-531003-9.
Сољашње везе
уреди | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
