Диплопода су најобимнија група стонога. Познато је око 12.000 врста које су најбројније у тропским пределима

Diplopoda
Временски распон: 428–0 Ма Касни силур до садашњости
Репрезентативна селекција стонога (нису у сразмери)
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Подтип: Мyриапода
Класа: Диплопода
De Blainville у Gervais, 1844 
Подкласе
Диверзитет
16 редова, око 12.000 врста

Опис и грађа уреди

Тело им је цилиндрично, диференцирано на главу, груди и абдомен. Абдомен је грађен од удвојених сегмената и екстремитета по чему су и добиле име. Глава диплопода је јасно изражена. На њој се налазе кратке антене са по 7 – 9 чланака. Очи су им грађене од скупина простих очију (оцела). Уста су им окружена мандибулама које су снажне и сложено грђене. Иза мандибула се налази гнатохиларијум. Гнатохиларијум на дисталној ивици носи неколико туберкула које служе као чула укуса и за придржавање делова хране. Иза главе се налазе четири сегмента који нису удвојени па се овај део означава као грудни (thorax). Први сегмент (collum) је без екстремитета. Он је крупан и специфичне морфологије, означава се и као вратни сегмент. Следећа три сегмента имају по пар екстремитета. На трећем сегменту торакса се налази парни полни отвор, па се он означава као и генитални. Иза сегмената груди следи серија диплосегмената са по два пара екстремитета. На задњем сегменту, пигидијуму налази се анални отвор. Респираторни систем је грађен од трахеја које се отварају парним стигмама са вентралне стране. Стигме воде у трахејне цевчице које се гранају по целом телу. Екскрецију врше парни Малпигијеви судови који су врло дуги. Нервни систем је лествичаст као и код осталих стонога, само што су ганглије у диплосегментима абдомена удвојене. Од чула имају добро развијене очи, грађене од скупина оцела. Већина диплопода је негативно фототропна. Антене имају сензитивне длачице за прецепцију механичких дражи. Поред њих на антенама се налазе хеморецептори који су развијени и на гнатохиларијуму.[1]

Станиште и дистрибуција уреди

Настањују све континенте осим Антарктика. Насељавају скоро сва терестрична станишта у распону од арктичког круга на северу до Аргентинске провинције Санта Круз на југу. Типични су становници шумског тла, живе у опалом лишћу, трулим стаблима или у земљи под условом да станиште влажно. Најбројније су у влажним шумама умерене зоне где могу да достигну густину од преко 1,000 индивидуа по метру квадратном.[2][3][4][5]

Исхрана уреди

За већину Diplopoda је карактеристично да се хране биљном храном коју грицкају сложеним мандибулама. Неке тропске врсте су зоофагне и хране се ситним бескичмењацима.[1]

Систематика уреди

У оквиру класе Diplopoda се издвајају две поткласе са више редова: Pselaphognatha и Chilognatha. Pselaphognatha обухвата око 100 врста ситних диплопода које су класификоване у фамилију Polyxenidae. У оквиру поткласе Chilognatha издвајају се три надреда: Opisthandria, Colobognatha и Proterandria.[1]

Фамилије уреди

Родови уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Брајковић, Милоје. Зоологија Инвертебрата II део (прво изд.). Завод за уџбенике-Београд. стр. 229, 230, 231, 232. 
  2. ^ Головатцх, Сергеи I.; Киме, Р. Десмонд (2009). "Миллипеде (Диплопода) дистрибутионс: а ревиеw" (ПДФ). Соил Органисмс. 81 (3): 565–597.
  3. ^ Адис, Јоацхим (1986). "Ан 'аqуатиц' миллипеде фром а Централ Амазониан инундатион форест". Оецологиа. 68 (3): 347–349. Бибцоде:1986Оецол..68..347А. дои:10.1007/БФ01036737.
  4. ^ Бурроwс, Ф. Ј.; Халес, D. Ф.; Беаттие, А. Ј. (1994). "Аqуатиц миллипедес ин Аустралиа: а биологицал енигма анд а цонсерватион сага". Аустралиан Зоологист. 29 (3–4): 213–216. дои:10.7882/аз.1994.007.
  5. ^ Барбер, А. D., ед. (2013). "Wорлд Датабасе оф Литторал Мyриапода". Wорлд Регистер оф Марине Специес. Приступљено 25 Оцтобер 2013.

Спољашње везе уреди