Дисулфидна веза је ковалентна веза, обично настаје спајањем две тиолне групе.[1] Овај линк се такође назива СС-веза или дисулфидни мост. Укупна повезаност је дакле R-S-S-R. Ова терминологија је у широкој употреби у биохемији. Некад се ова веза називала персулфид, по аналогији са конгенерним пероксидом (R-O-O-R), али је та терминологија незаступљена.

Формални опис формације дисулфидне везе путем оксидације.

Особине

уреди

Дисулфидна веза је јака. Њена типична енергија дисоцијације везе је 60 kcal/mol. Она је око 40% слабија од C-C и C-H веза, и стога се дисулфидна веза често назива "слабим линком" у многим молекулима. Осим тога, одражавајући поларизабилност двовалентниг сумпора, С-С веза је подложна цијепању поларним реагенсима електрофилима а посебно нуклеофилима.[2]

RS-SR + Nu- → RS-Nu + RS-

Дисулфидна веза је око 2.05 Å дугачка, што је 0.5 Å дуже од C-C везе. Ротација око S-S осе има ниску баријеру. Дисулфиди показују изразиту склоност за диедралне углове који се приближавају углу од 90°. Када је угао близо 0° или 180°, дисулфид је знатно бољи оксидациони агенс.

Дисулфиди са две исте R групе су симетрични. Примери таквих једињења су дифенил дисулфид и диметил дисулфид. Асиметрични дисулфиди имају две различите Р групе.[3]

Иако хидрогенација дисулфида обично није практична, константа равнотеже ове реакције може да служи као мера стандардног редокс потенцијала дисулфида:

RSSR + H2 → 2 RSH

Ова вредност је око -250 mV (pH = 7). У поређењу с тим, стандардни редукцини потенцијал феродоксина ја око -430 mV.

Референце

уреди
  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ Цремлyн, Р. Ј. W. (1996). Ан интродуцтион то органосулфур цхемистрy. Неw Yорк: Wилеy. ИСБН 978-0-471-95512-2. 
  3. ^ Севиер, C. С. & Каисер, C. А. (2002). „Форматион анд трансфер оф дисулпхиде бондс ин ливинг целлс”. Натуре Ревиеwс Молецулар анд Целлулар Биологy. 3 (11): 836—847. ПМИД 12415301. дои:10.1038/нрм954. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди