Домаћин (биологија)
У биологији и медицини, домаћин је организам који пружа уточиште паразитским, мутуалном, или коменсалном госту (симбиоту), при чему је госту типично пружена храна и склониште. Примери обухватају животиње које су домаћини паразитским црвима (е.г. нематодима), ћелије које пружају заштиту патогеним вирусима, легуминозне биљке као домаћини корисним бактеријама азотне фиксације. Специфичније у ботаници, биљка домаћин снабдева микропредаторе нутријентима, који имају еволуционо стабилне односе са својим домаћинима слично ектопаразитизму. Опсег домаћина представља колекцију домаћина које један организам може да користи као партнера.
.jpg)
Симбиоза уреди
Симбиоза обухвата широк спектар могућих односа између организама, који се разликују по дужини века и ефектима на учеснике. Ако је један од партнера у асоцијацији знатно већи од другог, он се генерално сматра домаћином.[1] У паразитизму, паразит користи домаћина.[2] У коменсализму, два организма живе заједно без наношења штете један другом,[3] док у мутуализму, обе партије имају користи.[4]
Већина паразита има такав статус само током дела свог животног циклуса. Поређењем паразита са њиховим најближим самостално живућим сродницима, показано је да је паразитизам еволуирао у најмање 233 засебна случаја. Неки организми живе у блиској асоцијацији са домаћином и једино постају паразити кад се животни услови погоршају.[5]
Паразит може да има дугорочни однос са својим домаћином, као што је то случају са свим ендопаразитима. Гост тражи домаћина и добија храну и друге услуге од њега, али га обично не убија.[6] У контрасту с тим, паразитоид проводи велики део свог живота унутар или на једном домаћину, ултиматно узрокујући смрт домаћина, при чему су неке стратегије на граници са предацијома. Генерално се домаћин одржава у животу док паразитоид потпуно не одрасте и постане спреман да пређе у следећи животни ступањ.[7] Гостова релација са својим домаћином може да буде повремена или привремена, могу да постоје асоцијације са вишеструким домаћинима, што чини релацију еквивалентном са хербиворством дивљих животиња. Још једна могућност је да однос госта и домаћина може да буде без перманентног физичког контакта, као у паразитирању легла кукавице.[6]
Референце уреди
- ^ Цампбелл, Неил А.; Рееце, Јане Б. (2002). Биологy (6тх едитион). Пеарсон Едуцатион. стр. 540—541. ИСБН 978-0-201-75054-6.
- ^ Поулин, Роберт; Рандхаwа, Хасееб С. (2015). „Еволутион оф параситисм алонг цонвергент линес: фром ецологy то геномицс”. Параситологy. 142 (Суппл 1): С6—С15. ПМЦ 4413784
. ПМИД 24229807. дои:10.1017/С0031182013001674.
- ^ Јацксон, Јохн (2012). „Хоw доес тхе Ремора девелоп итс суцкер?”. Натионал Хисторy Мусеум. Приступљено 19. 10. 2017.
- ^ Груттер, Алеxандра С. (2002). „Цлеанинг сyмбиосес фром тхе параситес' перспецтиве”. Параситологy. 124 (7): С65—С81. дои:10.1017/С0031182002001488.
- ^ Паппас, Степхание (21. 7. 2016). „Парасите Еволутион: Хере'с Хоw Соме Анималс Бецаме Мооцхерс”. Ливе Сциенце. Приступљено 23. 10. 2017.
- ^ а б Даwес, Бен (1976). Адванцес ин Параситологy: Волуме 14. Ацадемиц Пресс. стр. 4—6. ИСБН 978-0-08-058060-9.
- ^ „Параситоидс”. Цорнелл Университy Цоллеге оф Агрицултуре анд Лифе Сциенцес. Приступљено 24. 10. 2017.
Литература уреди
- Цампбелл, Неил А.; Рееце, Јане Б. (2002). Биологy (6тх едитион). Пеарсон Едуцатион. стр. 540—541. ИСБН 978-0-201-75054-6.