Допамински транспортер (или допамински активни транспортер, ДАТ, СЛЦ6А3) је трансмембрански протеин који пумпа неуротрансмитердопамин из синаптичког расцепа назад у цитозол. У цитосолу, други транспортери секвестрирају допамин у везикуле за чување и касније отпуштање. Поновни унос допамина помоћу ДАТ пружа примарни механизам путем кога се допамин уклања из синапси, мада могу да постоје изузеци у префронталном кортексу, где евиденција указује на могућност веће улоге норепинефринског транспортера.[1]
ДАТ је интегрални мембрански протеин који уклања допамин из синаптичке пукотине и депонује га у околне ћелије, чиме се прекида сигнал неуротрансмитера. Допамин подупире неколико аспеката спознаје, укључујући награду, и ДАТ олакшава регулацију тог сигнала.[3]
ДАТ је симпортер који преноси допамин преко ћелијске мембране спрезањем премештања са енергетски повољним кретањем натријумових јона који се крећу од високе до ниске концентрације у ћелији. За ДАТ функционисање је неопходно секвенцијално везивање и котранспорт два Na+јона и једног Cl− јона са допаминским супстратом. Погонска сила за ДАТ-посредовано преузимање допамина је јонски концентрациони градијент генерисан путем Na+/K+ АТПазе ћелијске мембране.[4]
У најшире прихваћеном моделу функције моноаминског транспортера, јони натријума се морају везати за екстрацелуларни домен транспортера пре него што се допамин може везивати. Након везивања допамина, протеин подлеже конформационој промени, која омогућава да се натријум и допамин ослободе на интрацелуларној страни мембране.[5]
Студије у којима се кориштени електрофизиологија и радиоактивно обележавање су потврдиле да је допамински транспортер сличан са другим моноаминским транспортерима у смислу да се један молекул неуротрансмитера може пренети кроз мембрану са једним или два јона натријума. Хлоридни јони су исто тако потребни да би се спречио пораст позитивног наелектрисања. Те студије су исто тако показале да су брзина транспорта и њен смер у потпуности зависни од натријумског градијента.[6]
Услед блиске спреге мембранског потенцијала и натријумског градијента, активношћу индуковане промене мембранске поларности могу драматично да утичу на брзину транспорта. Додатно, транспортер може да допринесе ослобађању допамина кад се неурон деполаризује.[6]
Осим ових урођених протеин-протеин интеракција, недавне студије су демонстрирале да вирални протеини као што је ХИВ-1Тат протеин формирају интеракције са ДАТ[11][12] и то везивање може да поремети домапинску хомеостазу код ХИВ позитивних особа, што доприноси неурокогнитивним премећајима везаним за ХИВ.[13]